Skoro 3. miliona pred\u0161kolaca i \u0111aka vrati\u0107e se u ponedeljak u \u0161kolske klupe. Novu \u0161kolsku godinu u Rumuniji obele\u017eic\u0301e mnoge promene. Imac\u0301e strukturu od 5 modula, razdvojenih sa 5raspusta. Ukidaju se obavezni testovi i elimini\u0161e se prosek ocena od petog do osmog razreda osnovne \u0161kole za obra\u010dun bodova prilikom upisa u srednju \u0161kolu. Od ove godine teze – kontrolni testovi na kraju polugodi\u0161ta vi\u0161e nisu obavezne, u\u010denici \u0107e imati zaklju\u010dne ocene iz svakog predmeta samo na kraju \u0161kolske godine. Takodje \u0111aci ne mogu da ponavljaju razred. Ministar prosvete Sorin Kmpeanu priznao je da je jedan od problema u mnogim \u0161kolama u Rumuniji nedostatak po\u017earnih dozvola. Osim toga, vi\u0161e od polovine obrazovnih jedinica u zemlji, oko 57%, nemaju slu\u017ebe obezbe\u0111enja na po\u010detku \u0161kolske godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema\u010dka vlada, suo\u010dena sa krizom tro\u0161kova \u017eivota sa kojom mnoge porodice ne mogu da se izbore, predstavila je u nedelju paket podr\u0161ke u iznosu od 65 milijardi evra, prenosi DPA. Mere uklju\u010duju novu, jeftiniju kartu za javni prevoz, jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 u iznosu od 300, odnosno 200 evra za penzionere i studente za plac\u0301anje ra\u010duna za struju, povec\u0301anje naknada za starije i radno nesposobna lica, a de\u010diji dodaci bi\u0107e pove\u0107ani za 18 evra. Za zaposlene je vec\u0301 bio dogovoren iznos od 300 evra, namenjen za plac\u0301anje ra\u010duna za energiju. Pored toga, Vlada c\u0301e uvesti ni\u017ee tarife za odre\u0111eni osnovni plafon potro\u0161nje energije, iznad kojeg c\u0301e se tarifa povec\u0301ati. Prema re\u010dima \u0161efa Bundesbanke, nema\u010dke centralne banke, inflacija, koja je u avgustu dostigla 7,9 odsto, verovatno c\u0301e do kraja godine iznositi 10 odsto, prvi put od 1950-ih. Od po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu , \u0160olcova vlada je vec\u0301 dodelila dva paketa pomoc\u0301i za porodice, ukupne vrednosti oko 30 milijardi evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski sportisti su u nedelju, na Evropskom prvenstvu u veslanju do 23 godine u Belgiji, u 11 finala osvojili 9 medalja, 5 zlatnih i 4 srebrne. Bilans rumunskih posada upotpunjen je i sa dva peta mesta. Rumunija je na Evropskom prvenstvu do 23 godine u Belgiji u\u010destvovala sa 12 posada i 38 sportista. Nedavno, na Evropskom prvenstvu u veslanju, rumunski sportisti su osvojili \u010dak 8 medalja, 5 zlatnih i 3 bronzane, \u0161to je najvec\u0301i u\u010dinak rumunskih vesla\u010da na izdanju Kontinentalnog prvenstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski pliva\u010di David Popovic\u0301 i Patrik Sebastijan Dinu plasirali su se u finale trke na 100 m slobodno na Svetskom juniorskom prvenstvu u Limi (Peru). David Popovic\u0301 je u finale stigao sa najboljim vremenom polufinala: 48,17 sekundi. Do sada je na juniorskom prvenstvu u plivanju u Limi David Popovic\u0301 osvojio zlatnu medalju u disciplini 200 metara slobodno, zlato u mu\u0161koj \u0161tafeti 4*100 metara slobodno i srebro u \u0161tafeti 4*100 metara slobodno. Tako\u0111e u Limi, u disciplini 50 m le\u0111no, Rebeka Dijakonesku plasirala se na \u010detvrto mesto u finalu, a u \u017eenskoj disciplini 50 m slobodno Rumunka Bjanka Kostea se plasirala u finale drugim vremenom iz polufinala.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111unarodno takmi\u010denje \u0110or\u0111e Enesku\u201c po\u010delo je danas u Ateneumu u Bukure\u0161tu koncertom Filharmonije \u0110or\u0111e Enesku\u201c, pod dirigenskom palicom Ainarsa Rubikisa i solista, pobednika izdanja 2020-2021. Manifestacija se ove godine odvija pod sloganom Muzika nade\u201c, obele\u017eava 64. godine od prvog izdanja, otvorenog 4. septembra 1958. Ove godine su se 34 mlada muzi\u010dara iz celog sveta plasirala u polufinale takmi\u010denja, u disciplinama violon\u010delo, violina i klavir, 22 orkestarska i kamerna dela za, u\u010de\u0161c\u0301e u konkurenciji Kompozicije, za koja c\u0301e biti dodeljena i nagrada za originalnost. Pobedni\u010dki radovi bic\u0301e progla\u0161eni 18. septembra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U nedelju je na aerodromu Baneasa odr\u017ean 12. Me\u0111unarodni aeromiting u Bukure\u0161tu \u2013 BIAS 2022. Aeromiting, prvobitno zakazan za subotu, odlo\u017een je zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Desetine hiljada gledalaca prisustvovalo je najvec\u0301em aeromitingu u Rumuniji, koji je uklju\u010divao vi\u0161e od deset sati leta, vojne avione, lansiranja padobrana, jedrili\u010darske performanse, formacije i pojedina\u010dne akrobatske performanse. BIAS je vazduhoplovna predstava u kojoj asovi civilnog i vojnog vazduhoplovstva iz Rumunije i drugih zemalja \u010dlanica NATO-a odu\u0161evljavaju gledaoce vazdu\u0161nim akrobacijama i elitnim demonstracijama, ali i letelicama prikazanim na zemlji. Na ovogodi\u0161njoj smotri u\u010destvovao je i \u010duveni litvanski pilot Jurgis Kajris, vi\u0161estruki svetski \u0161ampion u akrobatici, koji nastupa sa Suhojem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Preko svih grani\u010dnih prelaza u subotu u Rumuniju je u\u0161lo ili iza\u0161lo vi\u0161e od 397.000 ljudi, rumunskih i stranih dr\u017eavljana. Prema saop\u0161tenju za javnost Generalnog inspektorata grani\u010dne policije, u Rumuniju je u\u0161lo preko 12 hiljada ukrajinskih dr\u017eavljana, ne\u0161to vi\u0161e od 10 odsto u odnosu na prethodni dan. Od 10. februara 2022. godine, do sada u Rumuniju je u\u0161lo 2.190.562 dr\u017eavljana Ukrajine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao u nedelju, da je tokom telefonskog razgovora sa \u0161eficom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen, zatra\u017eio od Brisela da hitno prebaci narednu tran\u0161u pomoc\u0301i njegovoj zemlji i zatra\u017eio novi set sankcija Rusiji, prenosi Rojters. Zelenski, koji je upozorio Evropljane da o\u010dekuju te\u0161ku zimu zbog smanjenja ruskog izvoza nafte i gasa, tako\u0111e je rekao da su on i Fon der Lajen koordinirali mere za ograni\u010davanje ruskog vi\u0161ka profita od prodaje nafte i gasa. Ranije je ukrajinski premijer Denis \u0160mihal rekao da Kijev o\u010dekuje da c\u0301e sledec\u0301e nedelje od EU dobiti ratu od pet milijardi evra u vidu makrofinansijske pomoc\u0301i.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nuklearna elektrana Zaporo\u017eje na jugu Ukrajine, koju su okupirale ruske snage, ponovo je izgubila vezu sa elektri\u010dnom mre\u017eom, saop\u0161tila je u subotu Me\u0111unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), \u010diji su stru\u010dnjaci na licu mesta. . Prema informacijama koje su ukrajinske vlasti dostavile organu UN, ovaj incident se dogodio nakon novih bombardovanja u toj oblasti\u201c. Me\u0111utim, nuklearka nastavlja da radi i sada se oslanja na reyervni vod, navodi IAEA. Podsec\u0301amo, postrojenje je prvi put potpuno isklju\u010deno iz mre\u017ee 25. avgusta, kada je moglo da nastavi sa radom zahvaljujuc\u0301i rezervnom generatoru. U petak, dan nakon inspekcije nuklearne elektrane, direktor IAEA Rafael Grosi rekao je da se vojne operacije povec\u0301avaju, \u0161to ga veoma brine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Skoro 3. miliona pred\u0161kolaca i \u0111aka vrati\u0107e se u ponedeljak u \u0161kolske klupe<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568554","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n