Danas je oblezeno 150. godina od pogibije Avrama Jankua vo\u0111e Revolucije 1848. iz Transilvanije (centralna Rumunija) manifestacijama posvec\u0301enim sec\u0301anju na narodnog heroja. Odr\u017eane su vojne i verske ceremonije, nakon \u010dega je usledio folklorni spektakl na poljani u Cebei (Hunedoara). Predsednik Klaus Johanis je u poruci upuc\u0301enoj ovom prilikom podsetio da je Avram Janku verovao u snagu \u010dinjenica i posvetio se istoriji kao borac za dru\u0161tvenu i nacionalnu slobodu. Bio je poznat i po snazi kojom je promovisao prava Rumuna u Transilvaniji, a snaga i dubina njegovih re\u010di \u017eive i danas. \u0160ef dr\u017eave se osvrnuo i na agresiju Rusije na Ukrajinu, govorec\u0301i o o\u017eivljavanju imperijalisti\u010dkog mentaliteta\u201c. Zajedni\u010dki napori me\u0111unarodne zajednice, politi\u010dki dijalog, a ne konfrontacija, zajedno sa na\u0161im konvergentnim i komplementarnim ciljevima, NATO-a i Evropske unije obezbedic\u0301e konsolidaciju evropske bezbednosti i stabilnosti, posebno u Jugoisto\u010dnoj Evropi i Crnomorskom regionu, rekao je predsednik Klaus Johanis.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu, u nedelju premijer Nikolaje C\u0301uka poslao je poruku solidarnosti ameri\u010dkom narodu, povodom obele\u017eava 21. godi\u0161njice teroristi\u010dkih napada. Tragedija ameri\u010dke nacije, koju deli cela planeta, pogodila je srce slobode i demokratije \u2013 poverenje i po\u0161tovanje drugog. Po\u0161tujemo sec\u0301anje na one koji su nas napustili i stojimo uz pre\u017eivele i spasioce teroristi\u010dkih napada 11. septembra 2001. godine\u201c, rekao je rumunski zvani\u010dnik. Premijer Nikolaje C\u0301uka podsetio je, istovremeno, da je Rumunija bila i ostala solidarna sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, \u0161to se ogleda u vojnoj saradnji dve zemlje. Na\u0161i vojnici su u najslo\u017eenijim misijama pokazali profesionalizam i posvec\u0301enost, dajuc\u0301i doprinos odbrani mira i demokratskih vrednosti. U najva\u017enijim misijama, u Iraku i Avganistanu, rumunski vojnici su bili solidarni sa ameri\u010dkim partnerom, borec\u0301i se zajedno sa demokratskim dru\u0161tvima protiv terorizma i za odbranu osnovnih prava i sloboda\u201c, navodi se u poruci. U teroristickom napadu 11. Septembra 2001 poginulo je 2977 osoba. Napad je izvelo 19 pripadnika Al-Kaide koji su oteli \u010detri putni\u010dka aviona, od kojih su dva udarila u tornjeve Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, trec\u0301i u zgradu Pentagona, a \u010detvrti se sru\u0161io u Pensilvaniji nakon \u0161to su se putnici pobunili protiv terorista.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sahrana kraljice Elizabete II, koja je preminula u \u010detvrtak, u 96. godini, bic\u0301e odr\u017eana 19. septembra. U me\u0111uvremenu, Britanci c\u0301e imati nekoliko dana da odaju po\u0161tu svom biv\u0161em suverenu, prvo u Edinburgu, a zatim u Londonu, gde bi kralji\u010din kov\u010deg trebalo da stigne u utorak. U subotu je kralj \u010carls III progla\u0161en za monarha, a danas je zvani\u010dno progla\u0161en za \u0161efa dr\u017eave Australije i Novog Zelanda. Pored Velike Britanije, \u010carls III je suveren 14 drugih zemalja, iako ima uglavnom ceremonijalnu ulogu. Kralj je tako\u0111e na \u010delu Komonvelta, udru\u017eenja 56 zemalja, vec\u0301inom biv\u0161ih britanskih kolonija. Vi\u0161e od 4 decenije, kralj \u010carls je bio uklju\u010den u dobrotvorne organizacije lobirajuc\u0301i za o\u010duvanje \u017eivotne sredine i nasle\u0111a, ali kao \u0161ef dr\u017eave on c\u0301e preuzeti isklju\u010divo ustavne odgovornosti. Kao princ od Velsa, novi kralj je posec\u0301ivao Rumuniju skoro svake godine tokom 2 decenije, podr\u017eavajuc\u0301i brojne organizacije i projekte, posebno u Transilvaniji, gde poseduje nekoliko imanja. Ambasada Velike Britanije u Bukure\u0161tu otvorila je onlajn knjigu sau\u010de\u0161c\u0301a za gra\u0111ane, ali stotine Rumuna oti\u0161lo je u kancelarije ambasade da donesu cvec\u0301e i zapale svec\u0301e za kraljicu. Zastava na kancelariji ambasade spu\u0161tena je na pola koplja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalna avio-kompanija TAROM nastavlja da vrac\u0301a Rumune zaglavljene na me\u0111unarodnim aerodromima nakon \u0161to je privatni operater Blue Air obustavio letove.U nedelju je skoro 200 ljudi vra\u0107eno je sa gr\u010dkih ostrva Zakintosa i Rodosa, a u ponedeljak kompanija Tarom vrati\u0107e u zemlju jo\u0161 200 putnika. U subotu je iz Gr\u010dke vrac\u0301eno skoro 350 Rumuna, a prethodno su obavljena \u010detiri specijalna leta u Izrael, Gr\u010dku, Kipar i \u0160paniju. Nekoliko hiljada rumunskih gradjana zaglavljeno je na me\u0111unarodnim aerodromima od utorka uve\u010de, kada je Blue Air saop\u0161tio da obustavlja letove. Iako su vlasti odmrzle ra\u010dune avio-kompanije, koja je imala prevelike dugove prema rumunskoj dr\u017eavi, Blue Air je saop\u0161tio da c\u0301e nastaviti letove tek 10. oktobra. Trenutni procenjeni dugovi Blue Air-a iznose 230 miliona evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ukrajinska vojska je od po\u010detka septembra povratila oko 2.000 kvadratnih kilometara teritorije zemlje, saop\u0161tio je predsednik Volodimir Zelenski. Ukrajinske snage su trenutno anga\u017eovane u 2 kontraofanzive, jedna na jugu Herson, a drugu u oblasti Harkova na severoistoku, gde su ukrajinske snage u\u0161le u klju\u010dne gradove Kupjansk i Izjum. Prema pisanju me\u0111unarodnih medija, ovo su najva\u017eniji postignuti dobici ukrajinske vojske od po\u010detka aprila, kada su Rusi potisnuti iz oblasti Kijeva. Rojters citira biv\u0161eg \u0161efa proruske policije na istoku Ukrajine Igora Girkina koji je rekao da je Rusija pretrpela veliki poraz<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rad u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporo\u017eje, koja je pod kontrolom ruskih snaga, potpuno je obustavljen kao sigurnosna mera, saop\u0161tio je u nedelju Energoatom, ukrajinski operater nadle\u017ean za elektranu. Nuklearka je tako\u0111e bila isklju\u010dena sa mre\u017ee u avgustu, nakon \u0161to je bombardovana. Rusija i Ukrajina medjusobno se optu\u017euju za granatiranje elektrane i rizik od nuklearnu katastrofe. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na demilitarizaciju podru\u010dja oko nuklearne elektrane Zaporo\u017eje<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas je oblezeno 150. godina od pogibije Avrama Jankua vo\u0111e Revolucije 1848. iz Transilvanije (centralna Rumunija) manifestacijama posvec\u0301enim sec\u0301anju na narodnog heroja. Odr\u017eane su vojne i verske ceremonije, nakon \u010dega je usledio folklorni spektakl<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568561","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n