Vlada u Bukure\u0161tu saop\u0161tila je da je ispunila jo\u0161 dva uslova perdvidjena Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije u oblasti obrazovanja. Kroz hitnu uredbu usvojenu u petak, uvode se mere za povec\u0301anje pristupa dece ranom obrazovanju. Dozvoljeno je i kori\u0161c\u0301enje evropskih fondova za sklapanje partnerstava izme\u0111u univerziteta i kompanija koje \u017eele da se uklju\u010de u organizaciju dualnog visokog obrazovanja. Vlada \u017eeli da studenti koji su zavr\u0161ili dualno preduniverzitetsko obrazovanje nastave istu vrstu studija na Univerzitetu. Ekonomski operateri koji c\u0301e se uklju\u010diti imac\u0301e i fiskalne olak\u0161ice. Istovremeno, normativni akt dozvoljava osnivanje takozvanih zajedni\u010dkih vrtic\u0301a na lokalitetima gde nema dovoljno jaslica i vrtic\u0301a, koji c\u0301e funkcionisati kao strukture vaspitnih jedinica.<\/p>\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku predao je mandat predsedavanja Zajednicom demokratija ministru spoljnih poslova Kanade Melani \u017doli na sve\u010danosti odr\u017eanoj u Njujorku, na marginama Generalne skup\u0161tine UN. Bogdan Auresku osvrnuo se na najva\u017enije trenutke trogodi\u0161njeg mandata rumunskog predsedavanja Zajednicom demokratija i napomenuo da su tokom ovog perioda postojali brojni izazovi za demokratiju, ljudska prava i me\u0111unarodno pravo, me\u0111u kojima je, posebno, pandemija KOVID -19 i neopravdana i nezakonita vojna agresija Ruske Federacije na Ukrajinu. Auresku se je ukazao i na \u010dinjenicu da je tokom predsedavanja Rumunije i uz njegovu podr\u0161ku, u kontekstu agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, grupa dr\u017eava \u010dlanica usvojila 24. februara 2022. godine Deklaraciju kojom se izra\u017eava podr\u0161ka demokratiji, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih me\u0111unarodno priznatih granica. Istovremeno, zemlje potpisnice su o\u0161tro osudile kontinuiranu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i izrazile nedvosmislenu podr\u0161ku ukrajinskom narodu u njegovim demokratskim te\u017enjama.<\/p>\n
<\/p>\n
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Ruse da se odupru delimi\u010dnoj vojnoj mobilizacije koju je najavio Vladimir Putin. Zelenski tvrdi da je u ovom ratu poginulo 55.000 ruskih vojnika i nastavlja: \u200b\u200b\u017delite li jo\u0161? Ne? Onda protestujte! Uzvratite! Be\u017eite Ili se predajte ukrajinskoj vojsci. Ovo su va\u0161e opcije da pre\u017eivite, rekao je Zelesnki na ruskom jeziku u svom redovnom noc\u0301nom video obra\u0107anju . On je optu\u017eio ruske gra\u0111ane da su \u0107utanjem sau\u010desnici u svim zlo\u010dinima koje njihove trupe po\u010dine nad Ukrajincima. Na terenu nastavljaju se borbe i u ju\u017enoj i u isto\u010dnoj Ukrajini, koje su rezultirale \u017ertvama na obe strane. S druge strane, od petka do utorka, \u010detiri regiona ju\u017ene i isto\u010dne Ukrajine pod punom ili delimi\u010dnom kontrolom Moskve, glasac\u0301e na referendumu za pripajanje Rusiji. Referendumi, koji su na brzinu organizovani, nai\u0161li su na o\u0161tru kritiku Zapada kao nelegitimni. Komunisti\u010dka Kina, iako bliska Moskvi, uputila je kritike i zahtevala po\u0161tovanje teritorijalnog integriteta suverenih dr\u017eava.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane Vasile Dinku, koji boravi u
\nzvani\u010dnoj poseti Ju\u017enoj Koreji, imao je sastanak sa kolegom iz ove zemlje Li
\nJong-Supom. Potpisano je pismo o namerama kojim su utvr\u0111ene prekretnice za
\nzaklju\u010divanje okvirnog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane. Druga tema bila
\nje me\u0111unarodna bezbednosna situacija, sa akcentom na izazove u crnomorskom
\nregionu, odnosno azijsko-pacifi\u010dkom regionu. Dvojica zvani\u010dnika razgovarali su
\ni o statusu i perspektivama ja\u010danja saradnje u me\u0111unarodnim organizacijama,
\nokvir koji obezbe\u0111uje status Republike Koreje kao globalnog partnera
\nSevernoatlantske alijanse.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se sa \u010dlanovima
<\/p>\n \u0160ef rumunske vlade Nikolaje C\u0301uka posetic\u0301e Tokio sledec\u0301e nedelje, kako bi u\u010destvovao na dr\u017eavnoj sahrani organizovanoj u \u010dast biv\u0161eg japanskog premijera \u0160inza Abea. Japan je jedan od glavnih partnera Rumunije u Aziji, kako politi\u010dki tako i ekonomski, i postoje svi preduslovi da se ovaj dugi bilateralni odnos, dug vi\u0161e od jednog veka, transformi\u0161e u privilegovan odnos na nivou strate\u0161kog partnerstva. \u017delimo da se to dogodi \u0161to je pre moguc\u0301e\u201c, izjavio je Nikolaje C\u0301uka. Premijera \u0107e primiti japanski kolega Fumio Ki\u0161ida i odr\u017ea\u0107e sastanke sa delegacijom Parlamentarne lige prijateljstva Japana i Rumunije i sa predsednikom Poslani\u010dkog doma Japana, Hosodom Hirojukijem. \u0160ef rumunske Vlade imac\u0301e i bilateralne sastanke u Tokiju sa zvani\u010dnicima drugih zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i premijera Australije Entonija Albanezea i premijera Republike Ju\u017ene Koreje Han Duk-sooa.<\/p>\n
Generalni inspektorat grani\u010dne policije obave\u0161tava da su u Rumuniju, u \u010detvrtka, preko grani\u010dnih prelaza u\u0161le 82.152 osobe, od kojih su 10.594 dr\u017eavljana Ukrajine, \u0161to je povec\u0301anje od 5,4 odsto u odnosu na prethodni dan. Prema saop\u0161tenju upuc\u0301enom medijima u petak, po\u010dev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre ruske invazije na Ukrajinu, u Rumuniju je u\u0161lo 2.388.009 ukrajinskih dr\u017eavljana.<\/p>\n
Fudbalska reprezentacija Rumunije igra\u010de ve\u010deras u gostima protiv Finske, u utakmici 3. grupe Lige B nacija. U ponedeljak, u Bukurestu na\u0161a reprezentacija igra protiv Bosne poslednju utakmicu u grupi. Sportska \u0161tampa u zemlji spekuli\u0161e da bi ovo mogao da bude poslednji me\u010d selektora Edvarda Jordaneskua, na kraju veoma slabih rezultata u Ligi. Sa samo jednom pobedom i tri poraza, Rumunija je na poslednjem mestu u grupi, sa ostvarena tri boda na rang-listi, a pretekle su je Finska, Crna Gora i Bosna.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vlada u Bukure\u0161tu saop\u0161tila je da je ispunila jo\u0161 dva uslova perdvidjena Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije u oblasti obrazovanja<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568572","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nrumunske zajednice na zapadnoj obali Sjedinjenih Dr\u017eava. Tom prilikom im je rekao
\nda je Rumunija u komplikovanoj situaciji zbog rata u susednoj Ukrajini, ali da
\nzemlja dobro stoji i da privreda raste. Prema Johanisovim recima, Rumunija je primila
\nskoro 2,5 miliona ukrajinskih izbeglica i doprinela izvozu \u017eita iz Ukrajine.
\nDo sada se 60% ukrajinskih \u017eitarica izvozilo preko Rumunije i jo\u0161 uvek ula\u017eemo
\nnapore da povec\u0301amo ovu kolicinu – izjavio je Johanis. On jerekao skoro 450 hiljada
\nRumuna koji zive u Sjedinjenim Dr\u017eavama, predstavljaju izuzetno va\u017ean most izme\u0111u
\ndve zemlje. Zajednica Rumuna u Sjedinjenim Dr\u017eavama je peta po velicini, posle Italije,
\n\u0160panije, Velike Britanije i Nema\u010dke. Podsec\u0301amo da je predsednik Johanis
\npredvodio, u utorak i sredu, rumunsku delegaciju koja je u\u010destvovala na
\nGeneralnoj skup\u0161tini UN.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n