Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je rusku nezakonitu i nelegitimnu aneksiju \u010detiri regiona Ukrajine i upozorio Moskvu da ne koristi nuklearno oru\u017eje u ovom sukobu, prenosi agencija Frasn Pres Ukrajina ima pravo da silom povrati svoje teritorije koje su sada okupirane i mi c\u0301emo je podr\u017eati da nastavi sa osloba\u0111anjem ovih teritorija\u201c, izjavio je Stoltemberg na konferenciji za novinare u Briselu, nakon \u0161to je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao aneksiju ukrajinskih regiona Donjecka, Luganska, Zaporo\u017eja i Hersona. Ukrajina je reagovala na pripajanje svoja \u010detiri regiona zahtevom za ubrzano pristupanje NATO-u. Zelenski je tako\u0111e optu\u017eio Rusiju za prekrajanje granica kroz ubistva, ucene, maltretiranje i la\u017ei. Pripajanje ukrajinskih teritorija Rusiji o\u0161tro je osudio Zapad, a SAD, Velika Britanija i Kanada su gotovo odmah najavile nove sankcije Moskvi. Evropska komisija je sa svoje strane zatra\u017eila poo\u0161travanje uslova za ulazak gra\u0111ana Rusije u blok EU, a \u010delnici Saveta Evrope, organizacije koja garantuje ljudska prava na kontinentu i iz koje je Rusija istupila, tako\u0111e su osudili akciju Moskve. Me\u0111utim, ruski veto je blokirao osudu aneksije u Savetu bezbednosti UN. Kina i Indija, koje su njeni bliski partneri, uzdr\u017eale su se od glasanja. Aneksiju \u010detiri ukrajinska regiona o\u0161tro je osudila i Rumunija, koja ne priznaje i nikada nec\u0301e priznati referendume koje je protivzakonito organizovala Moskva, rekao je predsednik Klaus Johanis. \u0160ef dr\u017eave je u objavi na Fejsbuku podsetio i na zajedni\u010dku izjavu Evropskog saveta u kojoj je odba\u010dena i nedvosmisleno osu\u0111ena nelegalna aneksija ukrajinskih regiona.<\/p>\n
Rumunski premijer Nikolae C\u0301uka u\u010destvovao je u subotu u
<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane Vasile Danku dao je uveravanja u
<\/p>\n Analiti\u010dari smatraju da se svetska ekonomija pribli\u017eava
<\/p>\n Gasprom je u
Evropski ministri energetike
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je rusku nezakonitu i nelegitimnu aneksiju \u010detiri regiona Ukrajine i upozorio Moskvu da ne koristi nuklearno oru\u017eje u ovom sukobu, prenosi agencija Fras Pres<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568580","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\nSofiji, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na
\ninauguraciji interkonektora Bugarska-Gr\u010dka, koji c\u0301e omoguc\u0301iti uvoz prirodnog
\ngasa iz Azerbejd\u017eana, kao alternativni izvor snabdevanja. Nikolae C\u0301uka je u
\nsvom govoru podsetio da nedostaci u lancu snabdevanja, posebno gasa, koji je
\nve\u0161ta\u010dki stvorila Rusija, uti\u010du ne samo na Evropu, vec\u0301 stvaraju poremec\u0301aje na
\nsvetskim energetskim tr\u017ei\u0161tima. Rumunija je spremna da bude pouzdan partner u
\nobezbe\u0111ivanju energetske bezbednosti Evrope, izrazio je uverenje premijer Rumunije
\nu Sofiji. Kada je re\u010d o Rumuniji, Nikolae \u010cuka je izjavio da zemlja ima
\npotrebne koli\u010dine gasa i da nec\u0301e osetiti njegov nedostatk sledec\u0301e zime.
\nTako\u0111e u subotu, pu\u0161ten je u rad novi gasovod – Baltik pajp, kojim se gas
\ntransportuje iz Norve\u0161ke u Poljsku, preko Danske i Balti\u010dkog mora. Prema
\nVar\u0161avi, gasovod je u srcu strategije Poljske i diverzifikova\u0107e snabdevanje
\ngasom van Rusije. Po\u0161to je nakon smanjenja ruskih isporuka postala glavni
\nsnabdeva\u010d Evrope gasom, Norve\u0161ka je povezana sa Evropom preko mre\u017ee podmorskih
\ngasovoda koja se prote\u017ee na skoro 9.000 km.<\/span><\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nKi\u0161injevu da Rumunija podr\u017eava Republiku Moldaviju u prevazila\u017eenju trenutne
\nenergetske krize. Istovremeno, zajedno sa svojim moldavskim kolegom, Anatolijem
\nNosatijem, pristao je da sara\u0111uje na unapre\u0111enju vojnog obrazovanja i
\nmodernizaciji moldavske vojske. Za modernizaciju vojske Republike Moldavije
\npotrebna je podr\u0161ka Rumunije. Republika Moldavija \u017eeli da, uz podr\u0161ku Rumunije,
\nintenzivira u\u010de\u0161c\u0301e vojske u drugim mirovnim misijama – izjavio je moldavski
\nministar. Zauzvrat, predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu zahvalio je
\nBukure\u0161tu tokom sastanka sa rumunskim zvani\u010dnikom na podr\u0161ci koju pru\u017ea vojsci
\nsusedne dr\u017eave, uklju\u010dujuc\u0301i organizovanje zajedni\u010dkih ve\u017ebi uz u\u010de\u0161c\u0301e
\nmoldavske vojske. Dvojica su tako\u0111e razgovarali o bezbednosnim izazovima sa
\nkojima se suo\u010davaju Ki\u0161injev i ceo region kao rezultat ruske agresije na
\nUkrajinu. Rumunski ministar odbrane boravi u zvani\u010dnoj dvodnevnoj poseti
\nKi\u0161injevu.<\/p>\n
<\/span><\/p>\n
\nperiodu recesije. Po njihovom mi\u0161ljenju, svet je svedok novog svetskog poretka
\ni ponovnog uspostavljanja monetarnih tokova i politike o kojoj c\u0301e pregovarati
\nKina i SAD. Prema re\u010dima Andreja Raduleskua, direktora makroekonomske analize,
\nnedavna kretanja pokazatelja u Sjedinjenim Dr\u017eavama i u zoni evra jasno ukazuju
\nstanje recesije u drugoj polovini ove godine, dakle, dolazi ekonomska kriza
\nsli\u010dna onoj iz kasnih 90-ih. U Evropi se o\u010dekuje i socijalna kriza, smatra
\nAdrijan Radulesku, koja se ne\u0107e mnogo osetiti u Rumuniji, jer je stepen
\nzavisnosti od uvoza ugljovodonika iz Rusije znatno manji. Prema njegovom
\nmi\u0161ljenju, Rumunija mo\u017ee do kraja decenije da u\u0111e u prvih deset evropskih
\nekonomija po nominalnom bruto domac\u0301em proizvodu, jer ima mla\u0111u populaciju u
\nodnosu na zapadne dr\u017eave, a ulaganja evroatlantskog bloka u nacionalnu
\nekonomiju c\u0301e se nastaviti.<\/span><\/p>\n
\nsubotu potpuno obustavio isporuke gasa Eni’ju, navodec\u0301i kao razlog
\n‘nemoguc\u0301nost transporta gasa kroz Austriju’ – saop\u0161tio je italijanski gigant u
\noblasti ugljovodonika, prenosi agencija Frasn Pres. Najvec\u0301i deo ruskog gasa
\nkoji se isporu\u010duje u Italiju prolazi kroz Ukrajinu, kroz gasovod TAG koji sti\u017ee
\ndo severa zemlje, na granici sa Austrijom. Italija je pro\u0161le godine potro\u0161ila
\n29 milijardi kubnih metara ruskog gasa, \u0161to predstavlja pribli\u017eno 40% njenog
\nuvoza. Kako navodi Eni, zemlja od ove zime postepeno zamenjuje oko 10,5
\nmilijardi kubnih metara ove koli\u010dine uvozom iz drugih zemalja. Izvoz ruskog
\ngasa u Evropu je u stalnom padu od po\u010detka sankcija Rusiji. Najvi\u0161e pogo\u0111ene
\nzemlje su Nema\u010dka, Ma\u0111arska i Austrija. Najmanje pogo\u0111ene zemlje su Francuska,
\n\u0160vedska i Velika Britanija, koje se tradicionalno nisu oslanjale na Rusiju, kao
\ni Italija.<\/span><\/p>\n
<\/span><\/p>\n
\nodlu\u010dili su da od 1. decembra 2022. do 30. juna 2023. oporezuju dodatni prihod
\nproizvo\u0111a\u010da u ovoj oblasti koji prema\u0161uje maksimalan nivo od 180 evra za jedan
\nmegavat-sat. Novac c\u0301e biti iskori\u0161c\u0301en za finansiranje mera za\u0161tite krajnjih potro\u0161a\u010da elektri\u010dne energije. Tako\u0111e ima za cilj dobrovoljno smanjenje potro\u0161nje
\nelektri\u010dne energije za 10%, uz obaveznu komponentu od 5% u doba dana kada je
\nnjena potrosnja najveca , u kontekstu energetske krize izazvane ratom u
\nUkrajini. Resorni rumunski ministar Virgil Popesku saop\u0161tio je da je Rumunija
\ntokom pregovora dobila garanciju da moze zadrzati mere koje su vec\u0301 usvojene na
\nnacionalnom nivou u pogledu za\u0161tite potro\u0161a\u010da.<\/span><\/p>\n