Jedinstvo EU mo\u017ee biti oja\u010dano ako Rumunija, Bugarska i Hrvatska postanu deo \u0161engenskog prostora, izjavio je u \u010detvrtak u Pragu predsednik Rumunije, Klaus Johanis. Lideri iz 42 zemlje okupili su se u glavnom gradu \u010ce\u0161ke na prvom sastanku Evropske politi\u010dke zajednice (EPC), nove strukture koju je predlo\u017eio francuski predsednik Emanuel Makron kao odgovor na ruski rat u Ukrajini. Ruska invazija je izazvala totalno geopoliti\u010dko preispitivanje, a Evropska politi\u015fka zajednica \u017eeli da bude platforma za saradnju po pitanjima bezbednosti izme\u0111u zemalja EU i partnera na kontinentu, kandidata za pristupanje ili ne. Tokom neformalnog sastanka Evropskog saveta, koji c\u0301e se odr\u017eati u petak, tako\u0111e u Pragu, lideri EU c\u0301e razmatrati situaciju u Ukrajini iz perspektive odgovora na korake Rusije za eskalaciju sukoba i nastavak finansijske, vojne i humanitarne podr\u0161ke Ukrajini. Razmatrac\u0301e se i stanje na tr\u017ei\u0161tu energije sa stanovi\u0161ta uticaja visokih cena energije na tro\u0161kove \u017eivota i nastojanja da se obezbedi sigurnost snabdevanja energijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni inspektorat grani\u010dne policije (IGPF) obave\u0161tava da su u sredu 71.642 osobe, uklju\u010dujuc\u0301i 8.486 dr\u017eavljana Ukrajine, u\u0161le u Rumuniju preko grani\u010dnih prelaza \u0161irom zemlje, za 10% vi\u010de u odnosu na prethodni dan. Prema saop\u0161tenju od \u010detvrtka, po\u010dev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre nego \u0161to je ruska vojska izvr\u0161ila invaziju na njihovu zemlju, u Rumuniju je u\u0161lo 2.508.047 ukrajinskih dr\u017eavljana. Vec\u0301ina njih je nastavila put ka zapadnoevropskim zemljama, ali, prema podacima Ministarstva unutra\u0161njih poslova u Bukure\u0161tu, vi\u0161e od 4.300 je zatra\u017eilo i dobilo azil u Rumuniji i u\u017eivaju sva prava predvi\u0111ena nacionalnim zakonodavstvom. Jo\u0161 oko 70 hiljada ima boravi\u0161nu dozvolu, za korisnike privremene za\u0161tite.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Francuska spisateljica Ani Erno dobila je Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost za 2022. Prema saop\u0161tenju \u0160vedske akademije u Stokholmu, Erno je nagra\u0111ena za hrabrost i neograni\u010denu o\u0161trinu kojom otkriva izvore, otu\u0111enja i kolektivne prepreke li\u010dnog sec\u0301anja\u201c. Pro\u0161le godine je Nobelova nagrada za knji\u017eevnost dodeljena britanskom romanopiscu tanzanijskog porekla Abdulrazakuu Gurnahuu.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Upravni odbor Narodne
<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedinstvo EU mo\u017ee biti oja\u010dano ako Rumunija, Bugarska i Hrvatska postanu deo \u0161engenskog prostora, izjavio je u \u010detvrtak u Pragu predsednik Rumunije, Klaus Johanis.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568585","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\nbanke Rumunije (BNR) odlu\u010dio je da po\u010dev od 6. oktobra povec\u0301a kamatnu stopu monetarne
\npolitike sa 5,50% na 6,25% godi\u0161nje. Centralna banka je povec\u0301ala kamatnu stopu za
\nkreditnu liniju (Lombard) sa 6,50% na godi\u0161njem nivou na 7,25% godi\u0161nje, i
\npovec\u0301ala kamatnu stopu za depozit sa 4,50% na 5,25%, godi\u0161nje. Time BNR
\nnastoji da odr\u017ei \u010dvrstu kontrolu nad likvidno\u0161c\u0301u na tr\u017ei\u0161tu novca, ali i da
\nodr\u017ei sada\u0161nje nivoe obaveznih stopa obavezne rezerve za leje i devizne obaveze
\nkreditnih institucija.<\/p>\n