Predsednik Klaus Johanis izjavio je u utorak, posle razgovora u Bukure\u0161tu sa svojom gruzijskom koleginicom Salome Zurabi\u0161vili, da je Rumunija jedna od naj\u010dvr\u0161c\u0301ih pristalica te\u017enji Gruzije ka evropskim i evroatlantskim integracijama. Integracija zahteva slo\u017eene strukturne reforme, a inkluzivan politi\u010dki sistem i nastavak napora modernizacije i demokratizacije su obavezni elementi agende pristupanja Gruzije Evropskoj uniji\u201c, rekao je predsednik Johanis. Sa svoje strane, Predsednica Gruzije zahvaljila je Bukure\u0161tu na podr\u0161ci, i zajedno sa Klausom Johanisom, osudila je ruske akcije u Ukrajini, izra\u017eavajuc\u0301i solidarnost sa Kijevom. Pored toga, Klaus Johanis je naveo da Rumunija radi sa Gruzijom i drugim partnerskim dr\u017eavama na realizaciji nekih velikih strate\u0161kih projekata, od kojih je prioritet izgradnja elektri\u010dnog kabla izme\u0111u Rumunije, Gruzije i Azerbejd\u017eana, koji c\u0301e povezivati region Kaspijskog mora sa Crnim morem i sa prostorom EU. Prema re\u010dima predsednika Johanisa, ovo bi bilo udvostru\u010deno rumunsko-gruzijskim podmorskim kablom sa opti\u010dkim vlaknima za razvoj digitalne povezanosti izme\u0111u EU, Gruzije i, dalje, centralne Azije. U tom kontekstu, dva predsednika su potpisala Zajedni\u010dku deklaraciju o uspostavljanju strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u Rumunije i Gruzije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden i lideri drugih dr\u017eava \u010dlanica G7 odr\u017eali su u utorak hitan onlajn sastanak kako bi analizirali \u0161ta mogu da u\u010dine da bi podr\u017eali Ukrajinu, posle nedavnih ruskih raketnih i dron napada. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, tako\u0111e je prisustvovao sastanku i zatra\u017eio vi\u0161e sistema protivvazdu\u0161ne odbrane. Tako\u0111e je zahtevao uvo\u0111enje novih o\u0161trih sankcija Rusiji i jo\u0161 jednom isklju\u010dio bilo kakve razgovore sa predsednikom Vladimirom Putinom. U zajedni\u010dkoj izjavi, G7 se obavezala da c\u0301e pru\u017eiti finansijsku, humanitarnu, vojnu, diplomatsku i pravnu podr\u0161ku Ukrajini onoliko dugo koliko joj je potrebno da odr\u017ei svoj suverenitet i teritorijalni integritet.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tim eksperata Evropske komisije boravi ovih dana u Rumuniji da proveri dali je spremna za ulazak u \u0161engenski prostor. Evropski inspektori prate kako se sprovode grani\u010dne kontrole, politiku azila i povratka migranata, kao i u kojoj meri je osoblje obu\u010deno po pravilima evropskog prostora slobodnog kretanja. Pristupanje \u0160engenu bila je i tema sastanka koji je premijer Nikolaea \u010cuka iimao u ponedeljak sa rumunskim evroposlanicima iz koalicije na vlasti. Oni su ga uverili u podr\u0161ku va\u017enih grupa na nivou EU za rezoluciju sledec\u0301e nedelje o pristupanju Rumunije i Bugarske \u0160engenu. U me\u0111uvremenu, ministar unutra\u0161njih poslova Lu\u010djan Bode zatra\u017eio je od politi\u010dara da sklope primirje i sara\u0111uju kako bi Rumunija 1. januara bila primljena u evropsku zonu slobodnog kretanja. U kontekstu priprema za pristupanje \u0160engenu, u sredu se u Rumuniji o\u010dekuje, premijer Holandije, Mark Rute. Poslednjih godina Holandija je jedina zemlja koja se protivila pristupanju na\u0161e zemlje zoni slobodnog kretanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo (EPPO) objavilo je na svom sajtu optu\u017enicu pred Sudom u Bukure\u0161tu protiv rumunskog biznismena i kompanije koju zastupa za prevaru u vezi sa dobijanjem evropskih sredstava u visini od tri miliona evra. Sredstva su bila namenjena istra\u017eiva\u010dko-razvojnom centru u oblasti medicinskog oporavka i biolo\u0161ke rekonstrukcije. Istragu vodi kancelarija Evropskog tu\u017eila\u0161tva u Bukure\u0161tu. Postoji sumnja da bi, pored prevare koja bi uticala na finansijske interese Evropske unije, firma koja je nezakonito pribavila projekat i njen predstavnik nakon dobijanja sredstava oprali novac. Rumunski biznismen postupio je u sau\u010desnici sa predstavnikom kompanije iz \u0160panije – navodi i Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednici 11 isto\u010dnoevropskih zemalja \u010dlanica NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, osudili su u utorak nedavna ruska bombardovanja nekih ukrajinskih gradova, nazvav\u0161i ih ratnim zlo\u010dinima, prenose AFP i Rojters. U saop\u0161tenju koje je objavilo predsedni\u0161tvo Poljske, lideri 11 zemalja \u2013 \u010dlanica formata Bukure\u0161t 9 (Bugarska, \u010ce\u0161ka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slova\u010dka i Ma\u0111arska) plus Crna Gora i Severna Makedonija \u2013 osudili su svaku pretnju od strane Rusije upotrebom nuklearnog oru\u017eja. Najmanje 19 ljudi je poginulo, a 105 je povre\u0111eno u ruskom bombardovanju nekoliko ukrajinskih gradova u ponedeljak, saop\u0161tile su ukrajinske slu\u017ebe za vanredne situacije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis izjavio je u utorak, posle razgovora u Bukure\u0161tu sa svojom gruzijskom koleginicom Salome Zurabi\u0161vili, da je Rumunija jedna od naj\u010dvr\u0161c\u0301ih pristalica te\u017enji Gruzije ka evropskim i evroatlantskim integracijama.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568590","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n