Rumunija je, uz Belgiju, Luksemburg i Slova\u010dku, me\u0111u zemljama Evropske unije koje su u avgustu, u pore\u0111enju sa istim periodom 2021. godine, zabele\u017eile najzna\u010dajniji pad industrijske proizvodnje. Prema podacima Evrostata, Rumunija je tako\u0111e u avgustu zabele\u017eila rast industrijske proizvodnje od 0,1%, nakon povec\u0301anja od 0,5% u prethodnom mesecu. S druge strane, godi\u0161nja stopa inflacije u Rumuniji je porasla na 15,88% u septembru ove godine, sa 15,32% u avgustu, po\u0161to su cene hrane porasle za preko 19%, neprehrambene robe su bile vi\u0161e za skoro 17%. a usluge su bile skuplje za 8%, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e verovatno nastaviti da raste do kraja godine, ali primetno sporijim tempom, izjavili su nedavno predstavnici Narodne banke. U avgustu je guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku, saop\u0161tio da je prognoza inflacije za kraj ove godine procenjena na 13,9%, a za kraj 2023. na 7,5%. Me\u0111unarodni monetarni fond zna\u010dajno je revidirao navi\u0161e procene o napretku potro\u0161a\u010dkih cena u Rumuniji i za ovu godinu, sa 9,3% na 13,3%, a posebno za sledec\u0301u godinu, sa 4% na 11%, pokazuje najnoviji izve\u0161taj Vorld Economic Outlook \u201c, koji je objavila je u utorak me\u0111unarodna finansijska institucija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis zahvalio je u sredu premijeru Holandije Marku Ruteu na prisustvu holandskih vojnika u Rumuniji, pokazujuc\u0301i da zajedno sa ostalim savezni\u010dkim vojnicima \u010dine Evropu bezbednijom i \u0161tite evroatlantske vrednosti. Va\u0161e prisustvo ovde pokazuje jedinstvo, koherentnost i visok kapacitet reagovanja koji defini\u0161u NATO — najja\u010di politi\u010dko-vojni savez u istoriji — i nas kao saveznike\u201c, rekao je predsednik Johanis u \u010cinku u okrugu Bra\u0161ov (u centru), gde je posetio Nacionalni centar za obuku Getica\u201c, zajedno sa premijerom Holandije Markom Ruteom i premijerom Rumunije Nikolajem \u010cukom. Holandski zvani\u010dnik je izjavio da su savezni\u010dke zemlje u pripravnosti, protiv Putinovog agresorskog rata\u201c, a poku\u0161aji da se NATO podeli, u\u010dinili su ovaj savez, zapravo, ja\u010dim. S druge strane, predsednik Klaus Johanis je izjavio da je sa premijerom Holandije Markom Ruteom razgovarao o pristupanju Rumunije \u0160engenu, izraziv\u0161i nadu da c\u0301e u najkrac\u0301em moguc\u0301em roku biti stvoreni politi\u010dki uslovi pristupanje zemlje u \u010dengenski prostor. Predsednik je ponovio da Rumunija ispunjava tehni\u010dke uslove i da vec\u0301 deluje kao de fakto \u010dlanica ovog prostora za za\u0161titu Unije i njenih spoljnih granica u punom duhu evropske solidarnosti. Mark Rute je naveo da Holandija nije, „u principu“, protiv pristupanja Rumunije \u0160engenu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako javlja Ministasrtvo narodne odbrane \u010deta oklopnih transportera i jedan od tenkova francuske vojske Leclerc stic\u0301i c\u0301e u Rumuniju krajem oktobra, kako bi kompletirali tehni\u010dka sredstva NATO borbene grupe (Battle Group Forvard Presence) raspore\u0111ene u \u010cinku, centar Rumunije. Grupa je osnovana, po\u010dev\u0161i od maja, transformacijom savezni\u010dkih multinacionalnih elemenata u okviru Snaga za odgovor NATO-a raspore\u0111enih u Rumuniji. Na predlog Pariza, Francuska je preuzela ulogu okvirne nacije ove Borbene grupe u koju su, rotacijom, uklju\u010dene i snage iz Belgije i Holandije. Predsednik Rumunije Klaus Johanis pozdravio je u utorak na Tviteru odluku predsednika Emanuela Makrona da poja\u010da francusko vojno prisustvo u Rumuniji. To je va\u017ean gest za isto\u010dni bok NATO-a, znak savezni\u010dke solidarnosti – naglasio je Johanis. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu odobrila je u sredu hitnu uredbu u vezi sa uspostavljanjem \u0161eme dr\u017eavne pomoc\u0301i za velike potro\u0161a\u010de energije, kao i izmene i dopune Zakona o azilu. Mere koje je usvojila Vlada, kojima c\u0301e se izmeniti Zakon o azilu u Rumuniji, odnose se na otklanjanje situacije u kojoj je tra\u017eilac azila bio predmet krivi\u010dnog postupka, tokom postupka za dobijanje azila. Na ovaj na\u010din c\u0301e procedura za dobijanje azila u Rumuniji postati lak\u0161a i br\u017ea za one koji su ilegalno pre\u0161li granicu. Vlada je izmenila i zakon o spre\u010davanju i borbi protiv terorizma, u smislu da se lice koje u\u0111e u Rumuniju iz druge zemlje ili se krec\u0301e unutar zemlje da u\u010destvuje u teroristi\u010dkim aktima, podr\u017eava ili se obu\u010dava za vr\u0161enje teroristi\u010dkih dela optu\u017eeno je za terorizam. Jo\u0161 jedna usvojena hitna uredba predvi\u0111a \u0161emu dr\u017eavne pomoc\u0301i velikim preduzec\u0301ima koja tro\u0161e energiju koja se suo\u010davaju sa pove\u010danjem cena elektri\u010dne energije. Ova \u0161ema c\u0301e trajati do 2030. godine i od nje \u0107e imati koristi, izme\u0111u ostalih, i preduzec\u0301a koja nemaju dugovanja prema dr\u017eavnom ili lokalnim bud\u017eetima. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni inspektorat grani\u010dne policije saop\u0161tio je da je u utorak preko grani\u010dnih prelaza \u0161irom zemlje u Rumuniju u\u0161lo 64.905 ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i 7.505 dr\u017eavljana Ukrajine, za 0,4% vi\u0161e u odnosu na prethodni dan. Po\u010dev\u0161i od 10. februara 2022. godine (period pre sukoba), preko 2,5 miliona ukrajinskih dr\u017eavljana u\u0161lo je u Rumuniju. Velika vec\u0301ina njih izabrala je druge zemlje kao svoje krajnje destinacije. Istra\u017eivanja Me\u0111unarodne organizacije za migracije me\u0111u izbeglicama pokazuju da se ukrajinski gra\u0111ani koji su uspeli da pobegnu od rata u dr\u017eave zapadne Evrope u sve vec\u0301em broju vra\u0107aju se ponovo u Rumuniji. Mnogi od njih vec\u0301 poku\u0161avaju da prodaju svoje ku\u0107e u Ukrajini. Ni\u017ei \u017eivotni tro\u0161kovi i blizina matici, gde se eventualno mogu vratiti radi medicinske nege, \u010dine Rumuniju zemljom koju mnogi Ukrajinci biraju da \u017eive u ovom periodu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
27 dr\u017eava EU dalo je saglasnost za organizovanje va\u017ene vojne misije za obuku ukrajinskih snaga u nekoliko zemalja \u010dlanica, prenosi AFP u sredu, pozivajuc\u0301i se na diplomatske izvore. Ambasadori 27 u Briselu postigli su dogovor koji c\u0301e biti usvojen u ponedeljak na sastanku ministara spoljnih poslova u Luksemburgu. Sporazum postignut u sredu predvi\u0111a sedi\u0161te misije i centre za obuku u svakoj dr\u017eavi \u010dlanici koja c\u0301e ih organizovati. Projekat misije za obuku najavio je u avgustu \u0161ef diplomatije EU \u017dozep Borel.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je, uz Belgiju, Luksemburg i Slova\u010dku, me\u0111u zemljama Evropske unije koje su u avgustu, u pore\u0111enju sa istim periodom 2021. godine, zabele\u017eile najzna\u010dajniji pad industrijske proizvodnje.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568591","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n