Depoziti gasa u Rumuniji prema\u0161ili su u petak kvotu punjenja od 90%, a Rumuni i privreda c\u0301e imati na raspolaganju celokupnu koli\u010dinu gasa neophodnu da dobro pro\u0111u ove zime, bez obzira na vremenske prilike – najavio je premijer Nikolae \u010cuka. On je zatra\u017eio od nadle\u017enih institucija da nastave sa intenzivnim tempom skladi\u0161tenja gasa i da veoma pa\u017eljivo upravljaju potrebnim koli\u010dinama. U junu je Evropski parlament odobrio planove za obnavljanje zaliha gasa za sve zemlje \u010dlanice na nivou od najmanje 80%. Kapaciteti za skladi\u0161tenje gasa navedeni su kao kriti\u010dna struktura, a preporuka je bila da dr\u017eave, koliko je to moguc\u0301e, dostignu 90% kapaciteta punjenja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
14 zemalja NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, plus Finska, potpisalo je pismo o namerama za razvoj zajedni\u010dkog protivvazdu\u0161nog \u0161tita – nazvanog Evropski nebeski \u0161tit. Inicijativa pripada Nema\u010dkoj, a evropski \u0161tit bi mogao da bude opremljen sistemom za presretanje rakete Arrov 3, koji su razvili Izrael i SAD, i ameri\u010dkim Patriotom. Postavljanje ovakvih protivraketnih baterija u nekoliko zemalja omoguc\u0301ilo bi potpunu i efikasnu odbranu evropskog vazdu\u0161nog prostora, a tro\u0161kovi bi bili manji za svaku dr\u017eavu pojedina\u010dno, rekao je zamenik generalnog sekretara Severne alijanse, Mir\u010dea D\u017eoana u Briselu, gde je dokument potpisan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bugarska, Gr\u010dka i Rumunija imale su u petak trilateralni sastanak u Ministarstvu spoljnih poslova u Sofiji. Energetska infrastruktura, podr\u0161ka Ukrajini i evropska perspektiva Zapadnog Balkana bili su na dnevnom redu sastanka, rekla je zamenica bugarskog ministra spoljnih poslova Velislava Petrova, a prenosi BTA. Zamenik ministra za evropska pitanja Gr\u010dke Miltiadis Varviciotis je istakao potrebu da se elimini\u0161e energetska zavisnost od Rusije. On je ukazao na va\u017enost nedavnog otvaranja interkonektora za prirodni gas Gr\u010dka-Bugarska. Varviciotis smatra da je neophodno poslati poruku da c\u0301e Gr\u010dka, Rumunija i Bugarska udru\u017eiti napore da pomognu Ukrajini da se oporavi od rata. Danijela Grigore Gitman, dr\u017eavni sekretar za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Rumunije, istakla je potrebu intenziviranja prijema zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Ona se tako\u0111e zalagala za prijem Ukrajine i Republike Moldavije u Uniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema podacima koje je danas onjavio Nacionalni institut za statistiku vrednost poljoprivredne proizvodnje je 2021. godine u Rumuniji iznosila skoro 104 milijarde leja (oko 21 milijardu evra). Najvec\u0301e u\u010de\u0161c\u0301e ima proizvodnja povrc\u0301a, preko 71%, za kojom sledi sto\u010darska sa 27%. U pore\u0111enju sa 2020., najvec\u0301i rast su zabele\u017eili razvojni regioni Jugoistok, Ilfov, Ju\u017ena Muntenija, Severoistok, Centar i Jugozapadna Oltenija. Pad je zabele\u017een u zapadnom i severozapadnom regionu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deficit tekuc\u0301eg ra\u010duna Rumunije porastao je za vi\u0161e od 6 milijardi evra u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period pro\u0161le godine, dostigav\u0161i skoro 17 milijardi evra, navodi Narodna banka. Najvec\u0301i deficit zabele\u017een je u slu\u010daju dobara, a zatim slede usluge. Spoljni dug Rumunije porastao je za vi\u0161e od 5 milijardi evra u prvih osam meseci ove godine i sada dosti\u017ee 141,7 milijardi. Dr\u017eavni dug je prema\u0161io 628 milijardi leja, ali je u avgustu ostao na 48% bruto domac\u0301eg proizvoda, kao i prethodnog meseca ili na kraju pro\u0161le godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija c\u0301e i ove godine biti prisutna na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, od 19. do 23. oktobra. Na \u0161tandu Rumunije, u organizaciji Ministarstva kulture, bic\u0301e odr\u017eana javna \u010ditanja, susreti sa rumunskim piscima, prezentacije knjiga, debate, pregovori izdava\u010dkih grupa, \u0161tampara i autora, saop\u0161teno je iz ove institucije u petak. Kao i svake godine, autori i izdava\u010dke kuc\u0301e iz Republike Moldavije imaju dosledno izlaganje na \u0161tandu. Ove godine Ministarstvo kulture iz Bukure\u0161ta sara\u0111uje sa Ministarstvom kulture iz Ki\u0161injeva, radi boljeg predstavljanja rumunske knji\u017eevnosti i kulture sa obe obale Pruta. Niz rumunskih doga\u0111aja bic\u0301e upotpunjen, 22. oktobra, predstavljanjem albuma Orden 7161, fotografa Marka \u0160redera, koji kroz temeljni dokumentacioni rad ilustruje tok Nemaca iz Rumunije deportovanih u Sibir, tokom II svetskog rata, nakon \u010dega \u0107e uslediti diskusija o nedavnom izdavanju na nema\u010dkom knjige Za\u0161to nisu Rumuni kao Nemci?, koji su potpisali \u017dan Kornelijus i Adina Popesku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Depoziti gasa u Rumuniji prema\u0161ili su u petak kvotu punjenja od 90%, a Rumuni i privreda c\u0301e imati na raspolaganju celokupnu koli\u010dinu gasa neophodnu da dobro pro\u0111u ove zime, bez obzira na vremenske prilike – najavio je premijer Nikolae \u010cuka<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568593","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n