Evropski parlament, okupljen na plenarnoj sednici u Strazburu, usvojio je u utorak rezoluciju kojom se od Saveta Evropske unije tra\u017ei da usvoji pozitivnu odluku u vezi sa pristupanjem Rumunije i Bugarske \u0161engenskom prostoru. Rezolucija, usvojena sa 547 glasova za, 49 protiv i 43 uzdr\u017eana, poziva Savet Evropske unije da usvoji odluku, \u0161to bi izme\u0111u ostalog, zna\u010dilo i ukidanje grani\u010dnih kontrola na svim unutra\u0161njim granicama za obe dr\u017eave po\u010detkom sledec\u0301e godine. Poslanici Evropskog parlamenta kritikuju \u010dinjenicu da zemlje \u010dlanice jo\u0161 nisu donele odluku o prijemu Bugarske i Rumunije, iako su dve zemlje ispunile sve neophodne uslove 2011. godine. Prema njihovim re\u010dima, odr\u017eavanje kontrole unutra\u0161njih granica je diskriminatorno i negativno uti\u010de na \u017eivote radnika i gra\u0111ana, a opstrukcija uvoza, izvoza i slobodnog kretanja robe iz luka \u0161teti jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu Evropske unije. Trenutno su sve dr\u017eave \u010dlanice, sa izuzetkom Bugarske, Hrvatske, Kipra, Irske i Rumunije, deo \u0161engenskog prostora. Evropski parlament je u vi\u0161e navrata pozivao da se Bugarska i Rumunija prime u \u0161engenski prostor: u rezoluciji iz 2018., u rezoluciji iz 2020. o situaciji u \u0161engenskom prostoru u kontekstu pandemije KOVID-19 i u izve\u0161taju o funkcionisanju prostora slobodnog kretanja 2021.godine. Za pro\u0161irenje \u0160engena potrebna je jednoglasna odluka \u010dlanova Saveta Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trgovina ljudima je oblik modernog ropstva prema kojem rumunska vlada nema toleranciju, ka\u017ee premijer Nikolaje \u010cuka u poruci upuc\u0301enoj povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji se obele\u017eava 18. oktobra. To je va\u017ean momenat na evropskom, ali i na nacionalnom nivou prihvatanja i svesti o zna\u010daju borbe protiv ovog fenomena globalnog kriminala, koji uti\u010de na \u017eivote najugro\u017eenijih me\u0111u nama, ka\u017ee Nikolaje C\u0301uka. On podsec\u0301a da je problem trgovine ljudima u poslednje dve godine postao prioritet Vlade Rumunije na najvi\u0161em nivou, me\u0111uinstitucionalna koordinacija za prevenciju i suzbijanje ovog kriminalnog dela, ali i pomoc\u0301 spa\u0161enim \u017ertvama, nalazi se pod direktnom pa\u017enjom kabineta premijera.Trgovina ljudima je u Rumuniji smanjena za preko 70 odsto u poslednjih godinu dana, ali je povec\u0301an broj maloletnih \u017ertava, pokazuje najnovija analiza Nacionalne agencije za borbu protiv ove pojave. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski
\nakademik Eu\u0111en
\nSimion preminuo je u utorak u 89. godini. Bio je kriti\u010dar, istori\u010dar
\nknji\u017eevnosti i esejista i doktor filolo\u0161kih nauka. Izme\u0111u 1970. i 1973. Eu\u0111en Simion bio je
\nprofesor na Univerzitetu Pariz IV (Sorbona), gde je dr\u017eao predavanja o
\nrumunskoj kulturi i civilizaciji, a 1992. gostuju\u0107i profesor na Ecole Normale
\nSuperieure de Paris (Fontenai-auk-Roses ). Eugen Simion je objavio preko 3.000
\n\u010dlanaka i studija u knji\u017eevnim i kulturnim \u010dasopisima. Istovremeno, on je autor
\nneverovatnog dela, koje uklju\u010duje fundamentalne naslove za rumunsku knji\u017eevnost
\ni kulturu. Obavljao je funkciju predsednika Rumunske akademije u dva mandata.
\nDobio je brojne nagrade i priznanja.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sajam automobila u Parizu, koji se smatra najvec\u0301im doga\u0111ajem te vrste u svetu, po\u010deo je u ponedeljak nakon \u010detvorogodi\u0161nje pauze. Manifestacija \u0107e trajati samo nedelju dana, umesto dve kao \u0161to je to bilo ranije, a nedostaju velika imena poput BMV-a, Folksvagena, Jaguara, ali i japanskih ili ju\u017enokorejskih proizvo\u0111a\u010da. Zvezde ovogodi\u0161njeg salona su elektri\u010dni automobili, u kontekstu energetske krize i klimatskih izazova. Rumunski proizvo\u0111a\u010d Dacia tako\u0111e je prisutan u francuskoj prestonici sa prvim potpuno hibridnim automobilom Jogger, koji c\u0301e biti dostupan za prodaju po\u010detkom 2023. Na svetskoj premijeri, u Parizu, predstavljen je koncept MANIFESTO, ceo asortiman modela sa novim vizuelnim identitetom, kao i ograni\u010dena serija modela Duster pod nazivom Mat Edition. Da\u010dija vozila se proizvode u fabrici u Mioveniju (jug), otvorenoj 1968. godine u Rumuniji, a koju je preuzela francuska grupa Reno 1999. godine.<\/p>\n
<\/p>\n
Tromese\u010dni ROBOR indeks, na osnovu kojeg se obra\u010dunava cena potro\u0161a\u010dkih kredita u lejima sa promenljivom kamatom, nastavlja da raste i u utorak dostigav\u0161i 8,18 odsto godi\u0161nje – pokazuju podaci koje je objavila Narodna banka Rumunije. Na po\u010detku godine iznosio je ne\u0161to vi\u0161e od 3%. \u0160estomese\u010dni ROBOR indeks, koji se koristi u obra\u010dunu kamate na hipotekarne kredite u lejima sa promenljivom kamatom, iznosio je i 8,28 odsto godi\u0161nje \u2013 objavila je Narodna banka Rumunije (BNR).<\/span><\/p>\n
Generalni inspektorat grani\u010dne policije saop\u0161tio je da je u ponedeljak preko grani\u010dnih prelaza \u0161irom zemlje u Rumuniju u\u0161lo 71.807 ljudi, od kojih 7.513 dr\u017eavljana Ukrajine, \u0161to je skoro 11 odsto manje u odnosu na prethodni dan. Po\u010dev od 10. februara (predratni period), na nacionalnom nivou u\u0161lo je vi\u0161e od 2.600.000 Ukrajinaca.<\/p>\n <\/p>\n<\/p>\n Sjedinjene Dr\u017eave c\u0301e Moskvu
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Evropski parlament, okupljen na plenarnoj sednici u Strazburu, usvojio je u utorak rezoluciju kojom se od Saveta Evropske unije tra\u017ei da usvoji pozitivnu odluku u vezi sa pristupanjem Rumunije i Bugarske \u0161engenskom prostoru<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568597","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nsmatrati odgovornom za ratne zlo\u010dine, saop\u0161tila je Bela kuc\u0301a, nakon \u0161to je
\nruska vojska napala ukrajinske gradove talasima kamikaza dronova, ubiv\u0161i
\nnajmanje \u010detiri osobe u stambenoj zgradi u Kijevu. Poslednjih dana Rusija je
\nzadr\u017eala visoku stopu dalekose\u017enih udara na ciljeve u Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i i
\niranske bespilotne letelice. Teheran negira da je isporu\u010dio dronove Moskvi, dok
\nKremlj nije komentarisao te navode. S druge strane, Rusija je po\u010dela da \u0161alje
\nte\u0161ku borbenu tehniku u Belorusiju, tvrdi Ministarstvo odbrane u Minsku. Prema
\nmi\u0161ljenju analiti\u010dara, Moskva bi ponovo mogla da iskoristi Belorusiju kao
\nplatformu za pokretanje ofanzive na severu Ukrajine, ba\u0161 kao \u0161to je to u\u010dinila
\nna po\u010detku invazije 24. februara. Me\u0111utim, ovo bi mogla biti i taktika, da bi
\nse ukrajinska vojska primorala da rasporedi svoje trupe na severu zemlje, kako
\nbi oslabio njen potencijal u kontraofanzivama na drugim frontovima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n