Narodna banka Rumunije ponovo je povec\u0301ala kamatnu stopu monetarne politike, sa 6,25 na 6,75%. To je najvi\u0161i nivo u poslednjih 12 godina, ta\u010dnije od marta 2010. do sada. Centralna banka svoju odluku pravda \u010dinjenicom da su sve skuplja struja i hrana podigli godi\u0161nju stopu inflacije u septembru na skoro 16% iznad predvi\u0111enog nivoa. Do blagog sni\u017eenja cena do\u0161lo je samo u slu\u010daju goriva, na pozadini pada cena nafte, navodi Narodna banka Rumunije, koja o\u010dekuje relativnu stagnaciju privredne aktivnosti u poslednjim mesecima ove godine. Nedavno su i Evropska centralna banka i ameri\u010dke Federalne rezerve odlu\u010dile da povec\u0301aju kamatnu stopu monetarne politike, u poku\u0161aju da ubla\u017ee inflaciju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u0160arm-el-\u0160eiku, u Egiptu, u utorak je nastavljena konferencija posvec\u0301ena klimatskim promenama. Svetski lideri su pod pritiskom da poja\u010daju svoje obaveze u borbi protiv globalnog zagrevanja i pru\u017ee finansijsku podr\u0161ku siroma\u0161nim zemljama koje najvi\u0161e pate. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, izjavio je da Bukure\u0161t podr\u017eava lidersku ulogu koju je preuzela Evropska unija u pogledu ograni\u010davanja ovih promena i zajedni\u010dko zalaganje za smanjenje neto emisije gasova staklene ba\u0161te. Izve\u0161taj koji je naru\u010dilo predsedni\u0161tvo COP (Konferencija stranaka Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama) pokazuje da c\u0301e ju\u017enim zemljama, do 2030. godine, biti potrebno vi\u0161e od 2000 milijardi dolara godi\u0161nje, za finansiranje svojih klimatskih akcija, od \u010dega skoro polovina od stranih investitora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Hrvatska i Rumunija su prili\u010dno sli\u010dne u politi\u010dkom i nacionalnom pogledu, izjavio je danas predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandrokovic\u0301. U govoru u parlamentu u Bukure\u0161tu, velikodostojnik je istakao da obe zemlje imaju za cilj punu integraciju u EU, pristupanjem \u0161engenskom prostoru slobodnog kretanja i dobijanjem statusa \u010dlanice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Sa svoje strane, predsednik Poslani\u010dkog doma, Mar\u010del \u010colaku rekao je da dve zemlje podr\u017eavaju jedna drugu, kako na evropskom nivou, tako i bilateralno. Tokom slu\u017ebene posete Rumuniji, Gordan Jandrokovic\u0301 sastao se i sa vr\u0161iocem du\u017enosti predsednika Senata Alinom Gorgiu. Premijer Nikolae \u010cuka i predsednik Hrvatskog sabora osvrnuli su se na potencijal bilateralne saradnje izme\u0111u dve zemlje i potvrdili zajedni\u010dku opredeljenost da ostanu uz Ukrajinu i podr\u017ee Republiku Moldaviju. Centralni dr\u017eavni ured u Zagrebu procjenjuje da u Rumuniji \u017eivi 6.000 etni\u010dkih Hrvata, dok se 5.408 ljudi iz Rumunije na popisu stanovni\u0161tva iz 2011. izjasnilo kao Hrvati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razvoj Rumunije u poslednje tri decenije je impresivan, izjavila je u ponedeljak Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Rumuniju, koja je posetila Rumuniju povodom obele\u017eavanja 30 godina od uspostavljanja partnerstva. Iako ima jo\u0161 mnogo toga da se uradi, Grupacija Svetske banke pozdravlja napore svih na\u0161ih kolega i partnera u javnom i privatnom sektoru, koji su doprineli ekonomskom rastu Rumunije, jednog od najvec\u0301ih u Evropskoj uniji\u201c, navela je Ana Bjerde, u saop\u0161tenju. Svetska banka je do sada pru\u017eila podr\u0161ku investicijama i reformama javne politike kroz 73 operacije vredne preko 13,4 milijarde dolara. Rumunija je uvek mogla da ra\u010duna na podr\u0161ku i stru\u010dnost koju je Svetska banka nudila tokom 30 godina partnerstva, rekao je premijer Nikolae \u010cuka, prisutan na sve\u010danosti. Prema njegovim re\u010dima, uz podr\u0161ku Svetske banke bic\u0301e sprovedene i reforme penzija, minimalnog zagarantovanog prihoda i javne uprave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavr\u0161no glasanje, u utorak, u rumunskom parlamentu, za dva normativna akta u oblasti energetike. Poslani\u010dki dom je telo koje donosi odluke za usvajanje plana za postepeno eliminisanje uglja iz nacionalnog energetskog miksa do 2023. godine, \u0161to je prekretnica predvi\u0111ena PNRR. Rasprave su bile burne, a svi amandmani opozicije su odbijeni. Poslanici su usvojili i projekat prodaje Nuclearelectrici istorijske zalihe uranijumskog koncentrata formirane u periodu 2009-2011. Mere doprinose kako radu elektrane \u010cernavoda u normalnim uslovima, tako i smanjenju finansijskih napora dr\u017eave da obezbedi za\u0161titu i uslove skladi\u0161tenja zaliha tehni\u010dkih koncentrata uranijuma. Pro\u0161le godine, administrator akcija, Nacionalna kompanija za uranijum, oti\u0161la je u likvidaciju, a poslednja operacija iskopavanja uranijuma u \u200b\u200bRumuniji je zatvorena.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Narodna banka Rumunije ponovo je povec\u0301ala kamatnu stopu monetarne politike, sa 6,25 na 6,75%.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568618","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n