Sastanak ministara inostranih poslova zemalja \u010dlanica NATO-a, koji \u0107e se odr\u017eati u Bukure\u0161tu, 29. i 30. novembra, potvr\u0111uje ulogu Rumunije u aktuelnom bezbednosnom kontekstu i odra\u017eava interesovanje saveznika za region. Saop\u0161tenje pripada stalnom predstavniku Rumunije pri Severnoatlantskoj alijansi Danu Nekulaeskuu. On je podsetio da je Rumunija bila domac\u0301in samita 2008. godine, sastanka ministara odbrane, kao i sastanka \u0161efova Vojnog komiteta NATO-a, najvi\u0161eg vojnog tela Alijanse za dono\u0161enje odluka. Sastanak ministara inostranih poslova od 29. do 30. novembra bic\u0301e prvi te vrste organizovan u Rumuniji. Uklju\u010dic\u0301e \u010detiri sesije vezane za sprovo\u0111enje odluka donetih na samitu NATO-a u Madridu, rat u Ukrajini, energetsku bezbednost i partnere. Na sastanak su pozvane i Ukrajina, Republika Moldavija, Gruzija, Finska, \u0160vedska i Bosna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Francuska vojska \u0161alje 13 tenkova Leklerk na platformskim vagonima u vojnu bazu \u010cinku u Rumuniji. Borbena vozila i dva remontna motora stic\u0301i c\u0301e na poligon u centru zemlje za oko nedelju dana. Leklerk je jedan od najskupljih tenkova na svetu i mo\u017ee da puca u pokretu brzinom od 50 km\/h na metu udaljenu 4.000 metara. Prvi francuski konvoji sa oklopnim vozilima su vec\u0301 u \u010cinku, gde su stigli kopnenim putem. Francuska c\u0301e poslati u \u010cinku skoro 150 borbenih vozila sa oru\u017ejem, municijom i pratec\u0301om opremom. Cilj je ja\u010danje isto\u010dnog boka NATO-a, nakon rata koji je Rusija zapo\u010dela u Ukrajini. Savezni\u010dku borbenu grupu iz Rumunije, stacioniranu u vojnoj bazi \u010cinku, formirala je i od maja koordinira Francuska.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska grani\u010dna policija, nakon operacije spre\u010davanja i suzbijanja migracija, u kojoj je u\u010destvovala, \u010detiri meseca u Sredozemnom moru, od 8. jula do 6. novembra spasila je oko 500 ljudi razli\u010ditih nacionalnosti. Kako se navodi u saop\u0161tenju za javnost Generalnog inspektorata grani\u010dne policije (IGPF) dostavljenog u sredu, rumunski policajci su u\u010destvovali u zajedni\u010dkoj operaciji TEMIS\u201c 2022 \u2013 Italija, koju je organizovao FRONTEKS (Agencija Evropske grani\u010dne policije i obalske stra\u017ee), koja se odvijala na spoljnim pomorskim granicama EU. Oni su obavljali pojedina\u010dne misije patroliranja, osmatranja, potrage i spasavanja na spoljnoj pomorskoj granici u ju\u017enoj Italiji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada je u sredu usvojila hitnu uredbu koja pokriva pojedine mere za u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije u Inovacionom fondu Severnoatlantske alijanse. To je obaveza koja je preuzeta i kao takva potpisana na Samitu NATO-a u Madridu, u leto ove godine i ima za cilj mere za podsticanje rasta rumunske privrede, uz veliki doprinos razvoju nacionalnog istra\u017eivanja- razvoj i implementacija sistemskih tehnolo\u0161kih projekata. Portparol Vlade Dan Karbunaru precizirao je da je vrednost u\u010de\u0161c\u0301a Rumunije u osnivanju ovog investicionog fonda 3,4 miliona evra, iznos koji c\u0301e biti predvi\u0111en u godi\u0161njem bud\u017eetu Ministarstva za istra\u017eivanje, inovacije i digitalizaciju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Bukure\u0161tu postigli su dogovor oko ograni\u010denja i kompenzacije cena struje i prirodnog gasa. Prema politi\u010dkim izvorima, zadr\u017eana je verzija koju su predlo\u017eili socijaldemokrate. Tako se odr\u017eavaju sada\u0161nja ograni\u010denja elektri\u010dne energije od 68 bani za mese\u010dnu potro\u0161nju od 100 kilovat-\u010dasova i 80 bani za do 255 kilovat-\u010dasova. I potro\u0161a\u010di u domac\u0301instvu koji prekora\u010de ovaj plafon i velika preduzec\u0301a plac\u0301ac\u0301e fiksnu cenu od 1,30 leja po kilovat-satu. Mala i srednja preduzec\u0301a, prehrambena i farmaceutska industrija, kao i bogomolje platic\u0301e jedan lej po kilovat-satu; za ra\u010dune za gas ostaje ista cena kao i ranije. S druge strane, u utorak je u Poslani\u010dkom domu usvojen zakon o dekarbonizaciji energetskog sektora. Poslanici su tako\u0111e u utorak usvojili i projekat prodaje nacionalnoj kompaniji Nuklearelectrika istorijske zalihe uranijumskog koncentrata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu odobrila je u sredu odluku o otvaranju grani\u010dnog prelaza i grani\u010dne carinarnice Vikovu de Sus (Rumunija) – Krasnoilsk (Ukrajina). Premijer Rumunije Nikolae \u010cuka i njegov ukrajinski kolega Denis \u0160mihal u\u010destvovac\u0301e u \u010detvrtak na otvaranju ovog grani\u010dnog prelaza. Tako\u0111e u sredu, Grani\u010dna policija je saop\u0161tila da je u utorak preko grani\u010dnih prelaza \u0161irom zemlje u Rumuniju u\u0161lo vi\u0161e od 63.000 ljudi, od kojih je 7.586 dr\u017eavljana Ukrajine. Po\u010dev od 10. februara 2022, dve nedelje pre nego \u0161to je ruska vojska napala njihovu zemlju, 2.784.898 ukrajinskih dr\u017eavljana u\u0161lo je u Rumuniju. Vec\u0301ina je nastavila put ka zemljama zapadne Evrope, ali je preko 86.500, prema bukure\u0161tanskim vlastima, odlu\u010dilo da ostane u Rumuniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sastanak ministara inostranih poslova zemalja \u010dlanica NATO-a, koji \u0107e se odr\u017eati u Bukure\u0161tu, 29. i 30. novembra, potvr\u0111uje ulogu Rumunije u aktuelnom bezbednosnom kontekstu i odra\u017eava interesovanje saveznika za region.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568619","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n