Ukrajina je napravila zna\u010dajan napredak u suo\u010davanju sa ruskom invazijom, ali ne smemo potceniti Rusiju, \u010dije rakete nastavljaju da napadaju ukrajinske gradove, civile i kriti\u010dnu infrastrukturu, izjavio je u sredu u Bukure\u0161tu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na sastanku ministara inostranih poslova zemalja \u010dlanica Alijanse. Nastavak vojne podr\u0161ke Ukrajini je od su\u0161tinskog zna\u010daja, posebno u pogledu protivvazdu\u0161ne odbrane, rekao je \u0161ef NATO-a. On je naveo i da je pristupanje Finske i \u0160vedske NATO-u skoro zavr\u0161eno. Vreme je da ih do\u010dekamo kao punopravne \u010dlanice Alijanse\u201c, izjavio je Stoltenberg. \u0160to se ti\u010de Kine, Stoltenberg je rekao da NATO ne vidi Peking kao protivnika i da c\u0301e sa njim razgovarati kada je to u interesu Alijanse, ali je skrenuo pa\u017enju na potrebu da se smanji zavisnost od Kine i umanji vulnerabilnosti. U zaklju\u010dku, on je zahvalio Rumuniji odli\u010dnom domac\u0301inu\u201c sastanka u Bukure\u0161tu. Ovo pokazuje sna\u017enu posvec\u0301enost Rumunije NATO-u\u201c, rekao je Stoltenberg. Sa svoje strane, zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mir\u010dea D\u017eoana, izjavio je da je uveren da c\u0301e savezni\u010dka borbena grupa u Rumuniji dostic\u0301i nivo brigade i uveren je da c\u0301e do samita NATO u Vilnjusu sledec\u0301e godine na\u0161a zemlja i zemlje isto\u010dnog boka imati dodatne elemente da ponovo potvrdi da nijedan kvadratni centimetar savezni\u010dke teritorije nije izostavljen van za\u0161tite\u201c. Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku istakao je potrebu jo\u0161 pa\u017eljivijeg prac\u0301enja situacije u Crnom moru, s obzirom na nepredvidivost pona\u0161anja Rusije. Na sastanku u Bukure\u0161tu, ministri inostranih poslova NATO-a obec\u0301ali su da c\u0301e poja\u010dati podr\u0161ku Ukrajini i pomoc\u0301i u obnavljanju njene energetske infrastrukture. U saop\u0161tenju usvojenom tokom dvodnevnog sastanka navodi se da neprihvatljive akcije Moskve, uklju\u010dujuc\u0301i hibridne aktivnosti, energetsku ucenu i nuklearnu retoriku, potkopavaju me\u0111unarodni poredak zasnovan na pravilima. Ministri su ponovo potvrdili strate\u0161ki zna\u010daj Crnog mora za Alijansu i posvec\u0301enost odbrani \u010ditave savezni\u010dke teritorije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1. decembar, Dan dr\u017eavnosti Rumunije, bic\u0301e obele\u017een u \u010detvrtak organizovanjem vojnih parada u nekoliko gradova u zemlji. Vi\u0161e od 1.500 vojnika bic\u0301e prisutno na paradi kod Trijumfalne kapije u prestonici, doga\u0111aj c\u0301e imati najvec\u0301e u\u010de\u0161c\u0301e savezni\u010dkih vojnika do sada. Parada povodom 1. decembra odr\u017eac\u0301e se i u Alba Juliji (centar), gde su i u sredu polo\u017eeni venci na statue od velikog zna\u010daja za \u010din Velikog ujedinjenja. Nacionalni dan Rumunije obele\u017eava se i van granica, u rumunskim zajednicama, a Rumunski kulturni institut organizuje, do 10. decembra, 50 manifestacija koje obele\u017eavaju Dan dr\u017eavnosti, u 31 grad u inostranstvu. Ministar nacionalne odbrane Angel Talvar podsetio je u poruci upuc\u0301enoj povodom Dana dr\u017eavnosti Rumunije da je Veliko ujedinjenje iz 1918. godine postignuto ne samo plodom me\u0111unarodnog politi\u010dkog konteksta, koji je favorizovao nacionalno i socijalno oslobodila\u010dke pokrete, vec\u0301 tako\u0111e pre svega, kroz hrabrost, herojstvo i krvnu \u017ertvu rumunskih vojnika i oficira na rati\u0161tima Prvog svetskog rata i odlu\u010dnost koju su rumunska politi\u010dka klasa i rumunsko dru\u0161tvo sa privremeno okupiranih rumunskih teritorija. U ponedeljak je u bukure\u0161tanskom parlamentu odr\u017ean sve\u010dani sastanak povodom obele\u017eavanja 104. godi\u0161njice Velikog ujedinjenja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski pisac Mir\u010dea Karesku dobio je FIL nagradu za knji\u017eevnost na romanskim jezicima na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Gvadalahari (Meksiko). Specijalni gost FIL-a, koji se odr\u017eava do 4. decembra u Gvadalahari, govorio je mladima o spisateljskoj profesiji i ulozi pisaca u svetu u krizi i previranju. Mir\u010dea Kartaresku je cenio da je u najte\u017eim trenucima ljudske istorije, kao \u0161to su holokaust, svetski ratovi ili pandemije, knji\u017eevnost slu\u017eila kao uto\u010di\u0161te gde su ljudi na\u0161li prostor slobode. Poslednjih godina, Kartaresku je bio jedan od kandidata za Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost. FIL obuhvata 620 promocija knjiga, 3.000 knji\u017eevnih, akademskih i nau\u010dnih aktivnosti i u\u010de\u0161c\u0301e 600 autora iz 45 zemalja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ukrajina je napravila zna\u010dajan napredak u suo\u010davanju sa ruskom invazijom, ali ne smemo potceniti Rusiju, \u010dije rakete nastavljaju da napadaju ukrajinske gradove, civile i kriti\u010dnu infrastrukturu, izjavio je u sredu u Bukure\u0161tu generalni sekretar NATO-a Jen<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568640","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n