U
\nRumuniji se danas,1. Decembra, obele\u017eavaju 104 godine od Velikog ujedinjenja
\nzemlje. U glavnom gradu defilovalo je 1500 vojnika Ministarstva nacionalne
\nodbrane, Ministarstva unutra\u0161njih psolova, Obave\u0161tajne slu\u017ebe i Specijalnih
\ntelekomunikacijskih slu\u017ebi. Prema navodima Ministarstva narodne odbarne u po\u010dasnoj
\npovorci bili su i strani vojnici iz Belgije, Francuske, Severne Makedonije,
\nRepublike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije kao i vojnici savezni\u010dkih zemalja
\nkoji u\u010destvuju u strukturama Severnoatlanskog saveza na teritoriji Rumunije. Na
\nsvim vojnim institucijama u zemlji kao i na morskim i re\u010dnim brodovima viore se
\nnacionalne zastave. Van nacionalne teritorije tamo gde su stacionirani
\nrumunski vojnici organizobvane su sve\u010danosti povodom Nacionalnog praznika
\nRumunije. Podse\u0107amo da je u samo dva svetska rata poginulo, ranjeno, nestalo
\nili zarobleno vi\u0161e od 1 230 000 rumunskih vonika. Sve\u010danosti povodom
\nNacionalnog praznika Rumunije odr\u017eavaju se i u drugim gradovima kao
\ni u rumunskim zajednicama u inostranstvu. Do 10. decembra Rumunski
\nkulturni institut organizuje 50 ceremonija povod Nacionalnog praznika Rumunije
\nu 31 gradu u inostranstvu. Nakon antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine
\nNacionalni praznik Rumunije slavi se od 1990 godine. 1. Decembra 1918.
\ngodine u gradu Alba julija Narodna skup\u0161tina usvojila je rezoluciju o
\nujedinjenju Rumunije sa istorijskim pokrajinama u kojima su \u017eiveli
\nRumuni. <\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Rumunima su potrebni opipljivi i hitni progresi za blagostanje i \u017eivotni standard-izjavio je predsednik Klaus Johanis koji poziva rumunske vlasti da upotrebe sve raspolo\u017eive instrumente za ostvarivanje ovih ciljeva. Na recepciji povodom Nacionalnog praznika, \u0161ef rumunske dr\u017eave je naglasio da je Rumunija sada stub bezbednosti u geopoliti\u010dkoj zoni punoj neizvesnosti i stabilna zemlja koja je postigla zna\u010dajne progrese u poslednjim godinama. Doka\u017eimo
<\/p>\n \u0160ef
<\/p>\n Savet za
<\/p>\n Predsednik Rumunije Klaus
<\/p>\n Rumunija
<\/p>\n Medjuvladin
Za 9
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U
Rumuniji se danas,1. Decembra, obele\u017eavaju 104 godine od Velikog ujedinjenja
zemlje. U glavnom gradu defilovalo je 1500 vojnika Ministarstva nacionalne
odbrane, Ministarstva unutra\u0161njih psolova, Obave\u0161tajne slu\u017ebe i Specijalnih
telekomunikacijskih slu\u017ebi. Prema navodima Ministarstva narodne odbarne u po\u010dasnoj
povorci bili su i strani vojnici iz Belgije, Francuske, Severne Makedonije,
Republike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568641","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\nda je 1. Decembar nacionalni praznik na\u0161e zemlje, dan svih ljudi kojima
\nzaigra srce kada vide rumunsku zastavu, poru\u010dio je premijer Nikolaje \u010cuka u
\nporuci povodom Nacionalnog praznika. ,,I sada, kao i na kraju Prvog svetskog
\nrata, glavne teme na nacionalnoj agendi su sigurnost, stabilnost i
\nmodernizacija Rumunije. U odnosu na 1918. godinu sada su na na\u0161oj strani
\nevropsku fondovi namenjeni reformama i razvoju i za\u0161tita Severnoatlanskog
\nsaveza, najja\u0107e vojne alijansa u istoriji, naveo je na svom tviter nalogu
\npremijer Rumunije. U ime SAD, ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken \u010destitao
\nje rumunskom narodu Nacionalni dan Velikog ujedinjenja i po\u017eeleo sre\u0107an
\npraznik. Ameri\u010dki zvani\u010dnik je naglasio da je ova godina specijalna jer se
\nistovremeno obele\u017eava i 25 godina od potpisivanja strate\u0161kog partnerstva
\nizmedju SAD i Rumunije. I Ministarstvo inostranih poslova u Kijevu je uputilo \u010destitke rumunskom narodu i apeluje na jedinstvo za mir i solidarnost u Evropi.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nrumunske diplomatije Bogdan Auresku osudio je danas na zasedanju Ministarskog
\nsaveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u poljskom gradu
\nLod\u017e. ruske zlo\u010dine protiv ukrajinskih civila i infrastrukture, uklju\u010duju\u0107i energetsku. U saop\u0161tenju Ministarstva inostranih poslova u Bukure\u0161tu navodi se da je \u0160ef rumunske diplomatije pozvao Moskvu da hitno i beZuslovno prekine vojnu agresiju i da povu\u010de snage i vojnu tehniku sa svih medjunarodno priynatih teritorija Ukrajine. Ministar Auresku se odnosio i na bilateralnu i medjunarodnu podr\u0161ku Republici Moldaviji te\u0161ko pogodjenoj ratom u Ukrajini. <\/p>\n
\npravosudje i unutrasnje poslove stavio je na dnevni red sednica od 8 i 9
\ndecembra pitanja ulaska u \u0160engen. Ministri pravosudja i unutra\u0161njih poslova
\nEvropske unije razmatra\u0107e 8. decembra mogu\u0107nost primene \u0161engenskih preporuka u
\nslu\u010daju Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Eksperti Evropske unije ocenili su da
\nBukure\u0161t po\u0161tuje sve evropske norme bezbednosti na granici. Za \u010dlanstvo u zonu
\nslobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga potrebna je medjutim
\njednoglasna odluka. Pristupanje Rumunije \u0160engenu bi\u0107e dodatna bezbednost za
\nEvropu, a ne opasnost za zemlje \u010dlanice- tvrdi zvani\u010dni Bukure\u0161t u poku\u0161aju da
\nuveri zemlje koje jo\u0161 imaju rezerve prema pristupanju.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nJohanis otputova\u0107e u petak u dvodnevnu radnu posetu Gr\u010dkoj. \u0160ef rumunske dr\u017eave
\nsasta\u0107e se sa gr\u010dkom koleginicom Katerinom
\nSakelaropulu i premijerom Kirijakosom Micotakisom. U saop\u0161tenju Predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu,
\nnavodi se da se poseta odvija u kontekstu
\npodr\u017eanog dijaloga na visokom nivou i tesne koordinacije Rumunije i Gr\u010dke oko
\naktuelnih tema. Tokom susreta razgovara\u0107e se o razvojnom potemcijalu bilateralnih
\nodnosa u privrednoj i investicionoj oblasti, kao i u kulturi, prosveti,
\ncivilnoj za\u0161titi i turizmu. Poseban naglasak stavi\u0107e se na infrastrukturne i interkonekcijske
\nprojekte, uklju\u010duju\u0107i energetske, sa
\nciljem da se smanji zavisnost od ruskog gasa i oja\u010da bezbednosna situacija nakon ruske nelegarne agresije na Ukrajinu i posledica rada na vi\u0161e planova.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nraspola\u017ee svim resursima, uklju\u010duju\u0107i ljudske za proizvodnju novih tehnologija
\nbudu\u0107nosti, izjavio je ministar istra\u017eivanja, Sebastijan Burdu\u017ea. Rumunski
\nzvani\u010dnik ka\u017ee da napredovanje na pravom putu zavisi od finansiranja i propisa,
\nposebno u prvobitnim fazama. Burdu\u017ea smatra da mnogi start-tapovi nisu opstali ne
\nzbog nedostatka ideja ve\u0107 nedostatka kapitala. Ministar Sebastijan Burdu\u017ea je u
\nsredu u\u010destvovao u Bukure\u0161tu na Forumu Aspen. 11 izdanje Aspen foruma,
\nkoji su organizovali Aspen institut u Rumuniji i Nemacki
\nMar\u0161al fond iz SAD, uz pomo\u0107 Severoatlanske alijanse i kofinansiran od strane
\nEvropske unije i Ameri\u010dke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nkomitet za o\u010duvanje Nematerijalne kulturne ba\u0161tine, okupljen u Maroku, doneo je
\nodluku da se dokument ,,Umetnost narodne ko\u0161ulje sa posebnim vezom“, element
\nkulturnog identiteta u Rumuniji i Republici Moldaviji stavi na spisak
\nNematerijalne ba\u0161tine \u010dove\u010danstva, saop\u0161tila je danas poslanica Ana-Marija
\nKatauca, predsednica Stalne zajedni\u010dke komisije Poslami\u010dkog doma i Senata za
\nodnose sa UNESCO-m. ,,Ko\u0161ulja sa posebnim vezom ili rumunska ia
\nnasledjuje se sa ljubavlju iz generacije u generaciju. Nose je i devojke
\ni \u017eene, o njoj se pevaju pesme, a nosile su je i Kraljivaca Marija i
\nKraljevska porodica Rumunije. <\/p>\n
<\/span><\/p>\n
\nod 10 ispitanika iz dijaspore veoma va\u017eno je da budu u kontktu sa situacijom u
\nRumuniji posredstvom rumunskih medija, navodi se u studiji Gogla o na\u010dinu na
\nkoji Rumuni u inostranstvu koriste tehnologiju za kontakt sa situacijom u
\nRumuniji. Vi\u0161e od 70% ispitanika koristi tehnologiju za kontakt sa zemljom,.
\nVi\u0161e od 70% prati rumunske sadr\u017eaje 2 do 3 puta nedeljno. Prema rezultatima
\nstudije 57% Rumuna u inostranstvu slu\u0161a rumunsku muziku, 56% prati dru\u0161tvene
\nmre\u017ee, 53% gleda rumunske tv kanale online ili posredstvom kabla, 61% prati
\nonline rumunske publikacije i 26% rumunske radio stanice. Istr\u017eivanje je
\nizvr\u0161eno medju Rumunima korisnicima interneta iz Nema\u0161ke, \u0160panije, Italije i
\nVelike Britanije u periodiu 11-16. novembar 2022.<\/span><\/p>\n