Ostalo je jo\u0161 samo nekoliko dana do odluke Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove o pristupanju Rumunije, kao i Bugarske i Hrvatske \u0160engenskom prostoru. Potrebno je jednoglasno glasanje, ali obeshrabrujuc\u0301e informacije sti\u017eu iz Austrije. Austrijski ministar unutra\u0161njih poslova Gerhard Gartner dao je novu izjavu kojom odbija ulazak Rumunije i Bugarske u evropsku zonu slobodnog kretanja. On je u intervjuu za Kurir rekao da za njegovu zemlju u ovom trenutku ima smisla samo uklju\u010divanje Hrvatske u evropski prostor slobodnog kretanja. Rumuni i Bugari bi i dalje imali problema sa za\u0161titom spoljnih granica, odbijanjem tra\u017eilaca azila i njihovom raspodelom. Naime, Austrija je ove nedelje zatra\u017eila da se glasanje za pristupanje Rumunije i Bugarske \u0160engenu ne stavi na dnevni red Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove od 8. decembra. Austrija je ostala jedina dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije koja se protivi ulasku Rumunije i Bugarske u \u0160engen. Holandska vlada saop\u0161tila je u petak da c\u0301e parlament u Hagu dati saglasnost za pristupanje Rumunije i Hrvatske. Me\u0111utim, Holandija ima zamerke na Bugarsku zbog korupcije i problema oko nepo\u0161tovanja vladavine prava. \u0160vedska se tako\u0111e izjasnila za pristupanje Rumunije. Evropska komisija je u Briselu zatra\u017eila od Saveta da donese neophodne odluke, bez ikakvog odlaganja, kako bi se omoguc\u0301ilo puno pristupanje Rumunije, Bugarske i Hrvatske \u0160engenskom prostoru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bugarski predsednik Rumen Radev ocenio je kao cini\u010dno odbijanje nekih partnera iz EU da njegovu zemlju uvedu u \u0161engenski prostor, dok je bugarski ministar unutra\u0161njih poslova Ivan Demer\u0111ijev odbacio optu\u017ebe Austrije i Holandije da Bugarska nije preduzela dovoljno mera za zaustavljanje talasa ilegalnih migranata. Bugarske snage bezbednosti svakodnevno svojim telima \u0161tite mir svih evropskih gra\u0111ana, uklju\u010dujuc\u0301i Holan\u0111ane, na najte\u017eoj spoljnoj granici u EU, uprkos povec\u0301anju migracionog pritiska, koji je \u010detiri puta vec\u0301i nego pro\u0161le godine, kazao je bugarski ministar unutra\u0161njih poslova u saop\u0161tenju. Umesto da deluju sa evropskom solidarno\u0161c\u0301u, oni nas ignori\u0161u i diskrimini\u0161u\u201c \u2013 po\u017ealio se bugarski zvani\u010dnik, podsetiv\u0161i na nedavno ubistvo trojice bugarskih policajaca u incidentu na granici sa Turskom.<\/span><\/p>\n Ministarstvo finansija
<\/p>\n Rumunija c\u0301e ove godine zabele\u017eiti najni\u017eu proizvodnju kukuruza od 2007. do sada, pedolo\u0161ka su\u0161a smanjila je \u017eetvu za oko 40-50% u odnosu na prethodne godine – rekao je ministar poljoprivrede Petre Daea. On je, me\u0111utim, precizirao da c\u0301e dobijena proizvodnja obezbediti domac\u0301u potro\u0161nju, uz raspolo\u017eivost za izvoz. Kada je re\u010d o suncokretu, ministar Daea je naglasio da je dobijena koli\u010dina od preko 2 miliona tona, duplo vi\u0161e od koli\u010dine potrebne za potro\u0161nju Rumunije. Uprkos te\u0161kim vremenskim uslovima ove godine, vi\u0161e od 9 miliona tona p\u0161enice je tako\u0111e moglo da se po\u017enje i uskladi\u0161ti. Rumunija je pro\u0161le godine zauzela prvo mesto u Evropskoj uniji po proizvodnji kukuruza, a po p\u0161enici – \u010detvrto mesto. Od 2015. Rumunija je konstantno na prvom mestu u Uniji po proizvodnji suncokreta, pri \u010demu je izvozni potencijal suncokreta zna\u010dajan.<\/p>\n
Evropska unija od ponedeljka primenjuje gornju granicu od 60 dolara po barelu za rusku naftu. Plafon su uspostavile EU, zemlje G7 i Australija kako bi \u0161to vi\u0161e smanjile prihode koje Moskva dobija od prodaje nafte, u kontekstu rata koji je Rusija zapo\u010dela u Ukrajini. Lider iz Kijeva Vladimir Zelenski okvalifikovao je odluku kao neozbiljnu, s obzirom na to da je trenutno cena barela ruske nafte 65 dolara. Ukrajinci tvrde da bi cenu trebalo smanjiti na 30 dolara za barel. Mnogi stru\u010dnjaci smatraju, me\u0111utim, da je takva odluka mogla dovesti do destabilizacije svetskog tr\u017ei\u0161ta nafte i nekontrolisanog rasta cena. Kremlj je vec\u0301 upozorio da vi\u0161e nec\u0301e isporu\u010divati naftu zemljama koje namec\u0301u tarifne granice, pi\u0161u novinske agencije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ostalo je jo\u0161 samo nekoliko dana do odluke Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove o pristupanju Rumunije, kao i Bugarske i Hrvatske \u0160engenskom prostoru.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568644","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\nu Bukure\u0161tu objavilo je uredbu koja obuhvata glavne fiskalno-bud\u017eetske mere
\nkoje c\u0301e stupiti na snagu od 1. januara 2023. Dokument je u javnoj raspravi do
\n8. decembra. Zakon predvi\u0111a povec\u0301anje plata u bud\u017eetskom sektoru za 10%, s tim
\nda se ne prekora\u010di platna skala. Vrednost penzijskog boda se uvec\u0301ava za 12,5%.
\nPenzioneri sa primanjima manjim od 3.000 leja (oko 600 evra) dobi\u0107e pomoc\u0301 u
\ndve rate, u januaru i oktobru. Penzioneri koji imaju penziju do 2.000 leja (400
\nevra) dobic\u0301e i dodatnu pomoc\u0301 za plac\u0301anje ra\u010duna za energiju. Posebne penzije
\nza lokalne izabrane zvani\u010dnike suspenduju se do 2024. Ostale mere sadr\u017eane u
\nnacrtu uredbe odnose se na dodelu dodatka za lica sa invaliditetom, povec\u0301anje
\nminimalne zarade na 3.000 leja ili zamrzavanje nov\u010dane kazne.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n