Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u \u010detvrtak u Briselu na sastanku \u0161efova dr\u017eava i vlada Evropske unije. Glavne teme su situacija u Ukrajini i napredak u oblasti energetike. Klaus Johanis je u sredu, u Briselu, na samitu EU \u2013 Asocijacija zemalja jugoisto\u010dne Azije (ASEAN), izjavio da c\u0301e na dnevni red Evropskog saveta staviti temu pristupanja Rumunije \u0161engenskom prostoru, iako \u0107e novo glasanje biti mogu\u0107e na buduc\u0301em zasedanju Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove.Jedini na\u010din da se re\u0161i pitanje pristupanja Rumunije \u0160engenu je diplomatija, rekao je Johanis. Predsednik je izjavio da je pristupanje Rumunije zoni slobodnog kretanja moguc\u0301e sledec\u0301e godine. On je tako\u0111e rekao da ne podr\u017eava razdvajanje Bukure\u0161ta od Sofije u ovom slu\u010daju, niti c\u0301e se \u017ealiti Evropskom sudu pravde na odluku evropskih ministara unutra\u0161njih poslova od pro\u0161le nedelje. Podsec\u0301amo, Austrija se pro\u0161le nedelje na sednici Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove protivila pristupanju Rumunije i Bugarske \u0160engenu, za \u0161ta je bilo potrebno jednoglasnost. <\/p>\n
<\/p>\n
Premijer Rumunije,
\nNikolae \u010ciuka boravic\u0301e u \u010detvrtak u radnoj poseti Parizu, gde c\u0301e u\u010destvovati
\nna posebnoj sednici Saveta OECD posvec\u0301enoj Rumuniji. Bukure\u0161t c\u0301e ovom
\nprilikom podneti i inicijalni memorandum o pristupanju Organizaciji za
\nekonomsku saradnju i razvoj. U preambuli specijalne sednice Saveta OECD-a, predsednik
\nvlade u Bukure\u0161tu u\u010destvovac\u0301e na Pariskoj konferenciji Me\u0111unarodnog ekonomskog
\nforuma Amerike (IEFA) – ,,Razbijanje rastuc\u0301eg poremec\u0301aja“ i sasta\u0107e se sa generalnim
\nsekretarom OECD-a, Matijasom Kormano. Premijer c\u0301e u\u010destvovati i na
\ninauguraciji Trga D\u017eord\u017ea Eneskua u Parizu. Tokom posete Nikolae \u010ciuka sasta\u0107e se i sa predstavnicima rumunske zajednice u Francuskoj.<\/p>\n<\/p>\n
Dr\u017eavni bud\u017eet za 2023. godinu usvojen je na plenarnoj sednici parlamenta u Bukure\u0161tu, u sredu, sa 251 glasom za i 115 protiv. Predstavnici vec\u0301ine PSD-PNL-UDMR nametnuli su ubrzani ritam rasprave u specijalizovanim komisijama, ali i na plenarnoj sednici i, prakti\u010dno, za samo tri dana dokument je stigao do kona\u010dnog glasanja. Nakon usvajanja u Parlamentu, premijer Nikolae \u010ciuka je istakao da je to prvi put da Rumunija ima bud\u017eet za narednu godinu od prve polovine decembra. Nikolae \u010ciuka je uverio da je to realan i uravnote\u017een bud\u017eet. Opozicija je, pak, kritikovala dokument koji smatra kratkovidim i tvrdi da su prihodi precenjeni.<\/span><\/p>\n
U Temi\u0161varu, gradu na zapadu Rumunije, danas su po\u010dele manifestacije posvec\u0301ene 33. godi\u0161njici od po\u010detka antikomunisti\u010dke revolucije decembra 1989. Otvorena je izlo\u017eba u Muzeju Memorijal revolucije u partnerstvu sa Muzejom U\u017easi komunizma,a u \u010detvrtak, u nekoliko \u0161kola, odr\u017eac\u0301e se projekcije kratkometra\u017enih filmova o Revoluciji. Za 16. decembar zakazani su minuti c\u0301utanja i mar\u0161evi u znak sec\u0301anja na stradale heroje, kao i koncert Folk za revoluciju\u201c. U Temi\u0161varu c\u0301e 17. decembar biti dan \u017ealosti u znak sec\u0301anja na one koji su \u017ertvovali svoje \u017eivote za slobodu. Manifestacije c\u0301e biti zavr\u0161ene 20. decembra, kada c\u0301e na fasadi Opere biti uprili\u010dena video-mapping emisija sa slikama iz Revolucije. Podsec\u0301amo da je pobuna protiv re\u017eima Nikolaja \u010cau\u0161eskua izbila u Temi\u0161varu 16. decembra 1989. godine i pro\u0161irila se od 21. decembra na Bukure\u0161t i druge gradove \u010dirom zemlje. Poginulo je vi\u0161e od 1.000 ljudi, a oko 3.000 je povre\u0111eno u borbama koje su se vodile u Rumuniji, jedinoj zemlji u isto\u010dnoj Evropi u kojoj je do\u0161lo do nasilne promene re\u017eima.<\/p>\n
Industrijska proizvodnja u EU i zoni evra zabele\u017eila je pad iznad o\u010dekivanja u oktobru 2022. u odnosu na septembar 2022. za 1,9%, odnosno 2% – pokazuju podaci koje je u sredu objavio Evropski zavod za statistiku. Prema podacima Evrostata, Rumunija i Slovenija su zemlje EU u kojima je industrijska proizvodnja zabele\u017eila najmanji pad iz meseca u mesec, od 0,4% i 0,3%. Zemlje \u010dlanice sa najzna\u010dajnijim padom industrijske proizvodnje bile su Irska, Luksemburg i \u010ce\u0161ka. Jedine zemlje EU u kojima se industrijska proizvodnja povec\u0301avala iz meseca u mesec bile su Slova\u010dka, Litvanija, Gr\u010dka i Austrija \u2013 napominje Evrostat.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u \u010detvrtak u Briselu na sastanku \u0161efova dr\u017eava i vlada Evropske unije.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568654","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n