Dan nacionalnih manjina je dobra prilika da se proslavi etni\u010dka, kulturna, jezi\u010dka i verska raznolikost u Rumuniji, kao i da se reafirmi\u0161e \u010dvrsto partnerstvo vec\u0301ine i manjina, zasnovano na me\u0111usobnom po\u0161tovanju \u2013poru\u010dio je premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka u nedelju . On tako\u0111e navodi da je dana\u0161nja Rumunija stabilna demokratija, izgra\u0111ena na zajedni\u010dkim naporima svih njenih gra\u0111ana. 18. decembar se obele\u017eava kao Dan nacionalnih manjina u Rumuniji od 1998. godine. Etni\u010dke manjine koje je priznala rumunska dr\u017eava su Albanci, Jermeni, Bugari, Hrvati, Grci, Jevreji, Nemci, Italijani, Ma\u0111ari, Poljaci, Romi, Rusi-Lipovci, Srbi, Slovaci, \u010cesi, Tatari, Turci, Ukrajinci, (severno)makedonci i Rusini. Svaku od ovih zajednica predstavlja, po slu\u017ebenoj du\u017enosti, \u010dlan Poslani\u010dkog doma Bukure\u0161ta. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), glavna politi\u010dka formacija najvec\u0301e manjine u Rumuniji, deo je mnogih koalicionih vlada u Bukure\u0161tu od 1996. godine, bilo levi\u010darskih ili desni\u010darskih. Od 2014. predsednik Rumunije je etni\u010dki Nemac Klaus Johanis.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danijel u Bo\u017eic\u0301noj poruci poziva na milosrdnu ljubav i solidarnost prema svim ljudima, a posebno prema onima koji stradaju zbog rata. Sveti crkveni oci nas u\u010de da sebi\u010dne po\u017eude, kao \u0161to su pohlepa ili opsesivna ljubav prema bogatstvu, moc\u0301i i zadovoljstvu, proizvode nered u du\u0161i, isti\u010de Patrijarh u svojoj poruci. Taj poremec\u0301aj se potom ogleda u odnosima me\u0111u ljudima koji postaju zategnuti, kruti, konfliktni, pa i nasilni, posebno zbog nepravdi i patnji koje stvara pohlepa ili \u017eelja nekih naroda da vladaju drugim narodima, dodaje Patrijarh. Istovremeno, poglavar Rumunske pravoslavne crkve poziva da se u na\u0161im molitvama pominju Rumuni u inostranstvu, oni oko granica Rumunije i rumunska dijaspora, kako bi se o\u010duvalo jedinstvo vere i nacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski pliva\u010d David Popovic\u0301 osvojio je u nedelju srebrnu medalju u trci na 200 metara slobodnim stilom na Svetskom prvenstva u plivanju FINA World Swimming Championship 25 meters u Melburnu u Australiji. Rumun je bio drugi nakon Ju\u017enokorejca Sunvoo Hvanga, a Britanac Tom Dean je zauzeo tre\u0107e mesto. Popovic\u0301 je pro\u0161le godine osvojio titulu Evrope u trci na 200 metara slobodnim stilom, u Kazanju, a 2022. osvojio je zlato u trkama na 100 i 200 metara i na evropskim i svetskim prvenstvima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Azerbejd\u017ean Ilham Alijev izjavio je da njegova zemlja namerava da uvec\u0301a izvoz gasa u Evropu 2023. godine, dok Brisel nastoji da zameni smanjene isporuke energenata iz Rusije, prenosi Rojters. Gasprom je u \u010detvrtak saop\u0161tio da je njegov izvoz u zemlje van Zajednice nezavisnih dr\u017eava (CIS) opao za 45,1 odsto od 1. januara do 15. decembra u pore\u0111enju sa istim periodom 2021. Ako Rusija prestane da isporu\u010duje \u010dak i smanjene koli\u010dine gasa, koje sada isporu\u010duje Evropi, a potra\u017enja za gasom u Kini se oporavlja od Kovid ograni\u010denja, EU bi se mogla suo\u010diti sa deficitom od 27 milijardi kubnih metara (bcm) gasa 2023. godine, tvrdi Me\u0111unarodna agencija za energetiku. Prema podacima EU, ukupna potro\u0161nja gasa komunitarnog bloka pro\u0161le godine iznosila je 412 milijardi kubnih metara. Tako\u0111e, u subotu je potpisan sporazum izme\u0111u vlada Republike Azerbejd\u017ean, Gruzije, Rumunije i Ma\u0111arske u vezi sa Strate\u0161kim partnerstvom u oblasti razvoja zelene energije i transporta. Sporazum c\u0301e obezbediti finansijski i tehni\u010dki okvir za realizaciju projekta podmorskog kabla za transport elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora izme\u0111u Rumunije i Azerbejd\u017eana, preko Gruzije i Crnog mora, a potom i za transport ove energije do Ma\u0111arska i ostatak Evrope, preko evropskog transportnog sistema.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tri sata, \u010dula se rumunska Bo\u017ei\u0107na pesma, u subotu uve\u010de, u centru Rima. Vec\u0301 je tradicija da se u glavnom gradu Italije \u2013 zemlji u kojoj se nalazi najbrojnija zajednica Rumuna, po;etkom decembra organizuje Bo\u017eic\u0301ni koncert Tradicija o\u010dima dece. Doga\u0111aj, na inicijativu dopisnice Radio Rumunije u Italiji, Elene Postelniku, dostigao je svoje 7. izdanje u organizaciji Rumunske pravoslavne episkopije Italije, Accademia di Romania u Rimu, Udru\u017eenja Insieme per l\u201cAthos-Onlus\u201c i Radio Rumunije Odr\u017eava se pod pokroviteljstvom dve diplomatske misije Rumunije u Italiji i Vatikana i Ambasade Republike Moldavije u Italiji.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Prema podaci koje je objavio Nacionalni institut za
\nstatistiku strani turisti potro\u0161ili su u Rumuniji, u prvih devet meseci ove
\ngodine, vi\u0161e od tri milijarde leja (\u0161to je ekvivalentno oko 600 miliona evra).
\nPrema podacima Instituta za statistiku putovanja u profesionalne i poslovne
\nsvrhe bili su glavni razlog boravka u Rumuniji za vi\u0161e od polovine stranih
\ndr\u017eavljana, dok su posete u privatne svrhe bile drugi razlog. Tri \u010detvrtine
\nturista doputovalo je avionom u Rumuniju, dok je 16,5 odsto do\u0161lo sopstvenim
\nautomobilima, a ne\u0161to vi\u0161e od 5 odsto autobusima.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ministarstvo unutra\u0161njih poslova u Bukure\u0161tu saop\u0161tilo je da
<\/p>\n
U Temi\u0161varu, grad u zapadnoj Rumuniji, je u subotu minutom c\u0301utanja odata pocast prvim \u017ertvama rumunske antikomunisti\u010dke revolucije pre 33 godine. Po nare\u0111enjima diktatora Nikolaea \u010cau\u0161eskua, slu\u017ebenici ministarstava unutra\u0161njih poslova i odbrane otvorili su vatru na mirne demonstrante koji su iza\u0161li na ulice ovog grada. Antikomunisti\u010dki revolt je izbio u Temi\u0161varu 16. decembra i pro\u0161irio se na Bukure\u0161t 21. decembra i na druge gradove \u0161irom Rumunije. Preko hiljadu ljudi je poginulo, a oko 3 hiljade je ranjeno u sukobima izme\u0111u demonstranata i trupa ministarstava odbrane i unutra\u0161njih poslova \u0161irom Rumunije, jedine zemlje u isto\u010dnoj Evropi u kojoj je nasiljem i krvoprolic\u0301em svrgnut komunisti\u010dki re\u017eim.<\/p>\n
Posle \u017eu\u010dnih debata u subotu uve\u010de, pregovara\u010di Evropskog parlamenta i Saveta EU postigli su dogovor o reviziji tr\u017ei\u0161ta ugljenika u bloku, br\u017eem smanjenju emisija koje zagrevaju planetu i nametanju novih tro\u0161kova CO2 za goriva koja se koriste u drumskom saobrac\u0301aju i zgradama. Prema re\u010dima \u010de\u0161kog ministra za \u017eivotnu sredinu Marijana Jure\u010dke, sporazum c\u0301e omoguc\u0301iti EU da ispuni klimatske ciljeve u glavnim sektorima privrede, istovremeno osiguravajuc\u0301i da najugro\u017eeniji gra\u0111ani i mikro preduzec\u0301a budu efikasno podr\u017eani u klimatskoj tranziciji.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dan nacionalnih manjina je dobra prilika da se proslavi etni\u010dka, kulturna, jezi\u010dka i verska raznolikost u Rumuniji, kao i da se reafirmi\u0161e \u010dvrsto partnerstvo vec\u0301ine i manjina, zasnovano na me\u0111usobnom po\u0161tovanju \u2013poru\u010dio je premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka u nedelju . On tako\u0111e navodi da je dana\u0161nja Rumunija stabilna demokratija, izgra\u0111ena na zajedni\u010dkim naporima svih njenih […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568658","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nje, od po\u010detka ruske invazije na susednu Ukrajinu 24. februara, 4.396
\nukrajinskih dr\u017eavljana podnelo zahtev za azil u Rumuniji. Oni imaju pravo na
\nsva prava predvi\u0111ena nacionalnim zakonodavstvom. Kako se navodi u saop\u0161tenju za
\njavnost koje je poslato u nedelju, od 18.03.2022. do sada je za korisnike
\nprivremene za\u0161tite izdato 98.096 boravi\u0161nih dozvola, od kojih je 21 izdata u
\nposlednja 24 sata.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n