,,Nema opravdanog razloga da ne po\u017eelimo dobrodo\u0161licu Rumuniji i Bugarskoj u \u0161engenski prostor, jer su ispunjeni svi uslovi za pristupanje\u201c, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola u ponedeljak u Bukure\u0161tu. Ona je na konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom navela i da se ula\u017eu napori da se ova situacija re\u0161i \u0161to pre, \u010dak i sledec\u0301e godine. Spoljna granica Evropske unije je branjena. Vidimo da sve zemlje, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumuniju, primenjuju sve komponente \u0161engenskog akija, \u0161to odgovara na bilo koju vrstu zabrinutosti koja bi mogla postojati sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta\u201c, dodala je zvani\u010dnica iz Brisela. Sa svoje strane, Klaus Johanis je precizirao da tema \u0160engena nec\u0301e biti na dnevnom redu vanrednog Evropskog saveta od februara 2023. godine, vec\u0301 c\u0301e se razgovarati samo na marginama sastanka. Podsec\u0301amo, Austrija je po\u010detkom meseca blokirala pristupanje Rumunije i Bugarske \u0160engenu u Savetu za pravosudje i unutra\u0161nje poslove, \u0161to je bilo suprotno od stava ostalih dr\u017eava \u010dlanica, pozivajuc\u0301i se na pitanja u vezi sa ilegalnim migracijama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku sastao se u Ki\u0161injevu sa predsednicom Majom Sandu, predsednikom parlamenta Igorom Grosuom i premijerkom Natalijom Gavrilica, sa kojom je razgovarao o evropskom putu Republike Moldavije. Auresku je ponovio punu podr\u0161ku Rumunije u upravljanju \u0161irokim krizama sa kojima se Moldavija suo\u010dava i u napredovanju odlu\u010dnim tempom u reformama neophodnim za pridru\u017eivanje Evropskoj uniji. On je pomenuo brze korake koji su doveli do snabdevanja od strane Rumunije, u kriti\u010dnom periodu energetske krize, preko 80% potreba za elektri\u010dnom energijom Republike Moldavije. Tako\u0111e se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Sa ekonomskog aspekta na kraju godine o\u010dekuje se rekordna vrednost robne razmene izme\u0111u Rumunije i Moldavije od 3,5 milijardi dolara, za oko 46% u odnosu na 2021. godinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski ministri energetike postigli su sporazum o ograni\u010davanju cene prirodnog gasa, saop\u0161tilo je \u010de\u0161ko predsedni\u0161tvo u ponedeljak, u objavi na Tviteru. Sporazum dolazi nakon nekoliko nedelja razgovora o paketu hitnih mera koje su stvorile podele me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama u poku\u0161aju da odgovore na energetsku krizu. Prema dokumentima koje je konsultovao Rojters, dogovoreno je da c\u0301e gornja granica cene gasa biti aktivirana kada kotacije, u gasnom \u010dvori\u0161tu Holandskog Title Transfer Faciliti (TTF) u Amsterdamu, dostignu 180 evra za megavat-sat (MWh) tokom tri dana. U istom dokumentu se precizira da bi plafon mogao da bude uveden od 15. februara 2023. godine i da se u po\u010detku nec\u0301e primenjivati na transakcije tipa van tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Temi\u0161varu, zapadni deo Rumunije, nastavljene su demonstracije povodom obele\u017eavanja 33. godi\u0161njice antikomunisti\u010dke revolucije iz decembra 1989. Demonstracije ponovo skrec\u0301u pa\u017enju na hrabrost i po\u017ertvovanu moc\u0301 stradalih heroja, kao i na potrebu da mlada generacija prenosi duh slobode. Ovih dana odr\u017eane su \u0161etnje trgom Revolucije, bogoslu\u017eenja, polaganje venaca, koncerti, izlo\u017ebe, projekcije filmova i tribina i hodo\u010da\u0161c\u0301e do spomenika Spomen-obele\u017eja Revoluciji. Demonstracije c\u0301e kulminirati 20. decembra, na dan kada je Temi\u0161var progla\u0161en prvim gradom bez komunizma u Rumuniji. Pobuna protiv komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji izbila je u Temi\u0161varu 16. decembra 1989. i od 21. decembra pro\u0161irila se na Bukure\u0161t i druge gradove zemlje. Ukupno je vi\u0161e od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povre\u0111eno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji isto\u010dne Evrope u kojoj je do\u0161lo do nasilne promene re\u017eima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija c\u0301e za podr\u0161ku Muzeju \u017ertava komunizma u Va\u0161ingtonu, dati dobrovoljni finansijski prilog u vrednosti od 3 miliona dolara i daje se u jednoj rati. Prilog je namenjen izgradnji muzeja, kao i zadu\u017ebini sekcije koja predstavlja \u017ertve komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji. Ministarstvo spoljnih poslova, Akademija, Nacionalni savet za prou\u010davanje bezbednosnih arhiva i druge institucije rumunske dr\u017eave mogu dostaviti informacije u cilju dobrog predstavljanja \u017ertava komunizma u Rumuniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
,,Nema opravdanog razloga da ne po\u017eelimo dobrodo\u0161licu Rumuniji i Bugarskoj u \u0161engenski prostor, jer su ispunjeni svi uslovi za pristupanje\u201c, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola u ponedeljak u Bukure\u0161tu.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568659","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n