\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada Rumunije usvojila je uredbu kojom se ukida obaveza da vlasnici vi\u0161e od jedne stambene jedinice daju izjavu na sopstvenu odgovornost kako bi imali koristi od ograni\u010denja cena energije. S druge strane, Vlada je tako\u0111e odlu\u010dila da se mera kompezovane cene goriva od 10 evrocenti po litru vi\u0161e nec\u0301e primenjivati od 1. januara 2023. Premijer Nikolaje C\u0301uka obec\u0301ao je da su vlasti spremne da ubuduc\u0301e ponovo uvedu ovu meru, ukoliko cena goriva bude iznad potro\u0161a\u010dke moc\u0301i gra\u0111ana.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mesec dana nakon po\u010detka zime skladi\u0161ta gasa u Rumuniji su popunjena 82 odsto, a predstavnici glavnog operatera podzemnog skladi\u0161ta prirodnog gasa ka\u017eu da zemlja nec\u0301e imati problema ni u najhladnijim vremenskim uslovima. Direktor Depogaza Vasile Karstea izjavio je da bez obzira na temperature, nacionalna proizvodnja i koli\u010dine u skladi\u0161tima postavljaju Rumuniju van svake opasnosti u snabdevanju. Prema njegovim re\u010dima, u najhladnijem danu, Rumunija tro\u0161i 54 miliona kubnih metara gasa dnevno, koli\u010dinu koja mo\u017ee da se obezbedi, jer je nacionalna proizvodnja 26-27 miliona kubnih metara gasa, a iz skladi\u0161ta moge da se izvu\u010de 32- 33 miliona kubnih metara dnevno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U 2023. Ministarstvo spoljnih poslova (MAE) nastavi\u0107e da daje prioritet (…) pristupanju Rumunije \u0161engenskom prostoru, kao i pristupanju na\u0161e zemlje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)\u201c, saop\u0161tio je ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku u Izve\u0161taju sa prekretnicama diplomatske akcije Rumunije, objavljenom u \u010detvrtak. Pominje se i nastavak aktivnih napora za podr\u0161ku Republici Moldaviji na politi\u010dko-diplomatskom planu, reformama neophodnim za evropski kurs, na ekonomskom nivou, energetske bezbednosti\u201c. Kada je re\u010d o zavr\u0161etku godine, Bogdan Auresku u Izve\u0161taju precizira da je 2022. godinu obele\u017eio, na regionalnom i globalnom nivou, agresorski rat koji je Ruska Federacija pokrenula protiv Ukrajine. Izve\u0161taj obuhvata rezultate samita NATO-a u Madridu u junu 2022. godine, prepoznavanje strate\u0161kog zna\u010daja Crnog mora na me\u0111unarodnom nivou i uspe\u0161no odr\u017eavanje sastanaka ministara spoljnih poslova NATO-a i Minhenskog sastanka lidera u Bukure\u0161tu, u novembru 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010di, uvoznici i trgovci pic\u0301a na malo mogu se registrovati od \u010detvrtka u bazi podataka sistema garancije i povrac\u0301aja, jednog od najva\u017enijih projekata cirkularne ekonomije u Rumuniji. Ovim mehanizmom gra\u0111ani c\u0301e od decembra 2023. godine moc\u0301i da vrate staklenu, plasti\u010dnu ili metalnu ambala\u017eu u prodavnice i na licu mesta dobiju garanciju koja je bila uklju\u010dena u cenu proizvoda. Oni koji se ne registruju u ovoj bazi podataka vi\u0161e nec\u0301e moc\u0301i da prodaju svoje proizvode na teritoriji Rumunije i rizikuju kaznu od 20.000 – 40.000 leja (oko 4.000 – 8.000 evra). Ovakvi sistemi su se pokazali uspe\u0161nim u zemljama \u0161irom sveta, uklju\u010dujuc\u0301i 12 u Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija organizovala je danas sastanak zdravstvenih zvani\u010dnika kako bi se razgovaralo o koordinisanom pristupu zemalja \u010dlanica EU u vezi sa eksplozijom slu\u010dajeva Kovida u Kini, prenosi AFP. Nakon iznenadnog okon\u010danja ovog meseca politike nulte kovida\u201c u Kini, koja je izazvala veoma veliki talas kontaminacije u zemlji, nekoliko zemalja u svetu zabrinuto je zbog moguc\u0301nosti \u0161irenja novih varijanti virusa iz te azijske zemlje. Italija je vec\u0301 u sredu odlu\u010dila da uvede obavezne testove za sve putnike iz Kine, \u0161to je mera koja je vec\u0301 preduzeta u Japanu, a koju su u sredu usvojile i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ukrajina osu\u0111uje masovne napade (…)ruskih projektila u \u010detvrtak ujutro na nekoliko gradova u zemlji, uklju\u010dujuc\u0301i glavni grad Kijev, saop\u0161tila je ukrajinska vojska i predsedni\u0161tvo. \u0160irom Ukrajine \u010dule su se sirene za vazdu\u0161nu opasnost. Direktor obave\u0161tajnih slu\u017ebi je naveo da su borbe u njegovoj zemlji trenutno u zastoju, jer ni Ukrajina ni Rusija ne mogu da ostvare zna\u010dajniji napredak. Kiril Budanov je u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavio da je Rusija u c\u0301orsokaku i da trpi zna\u010dajne gubitke, ali je i priznao da ukrajinske snage nemaju potrebne resurse za napredovanje u nekoliko oblasti. On je naveo da Kijev \u010deka dolazak naprednijeg naoru\u017eanja. Od oktobra, Rusija intenzivno napada energetsku mre\u017eu i drugu kriti\u010dnu infrastrukturu u Ukrajini. Kremlj je upozorio da nec\u0301e biti novogodi\u0161njeg primirja na terenu u Ukrajini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije usvojila je uredbu kojom se ukida obaveza da vlasnici vi\u0161e od jedne stambene jedinice daju izjavu na sopstvenu odgovornost kako bi imali koristi od ograni\u010denja cena energije<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568669","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n