Po\u010detak godine doneo je gradjanima Rumunije povec\u0301anje minimalne zarade, penzijskog boda i bruto zarade dr\u017eavnim slu\u017ebenicima. Od 1. januara povec\u0301ana je minimalna zarada u gra\u0111evinskom sektoru, a de\u010diji dodaci bi\u0107e prilagodjeni stopi inflacije. Tako\u0111e, stupila je na snagu nova ograni\u010dena cene elektri\u010dne energije, koja \u0107e va\u017eiti do 31. marta 2025. Od 1. januara je smanjena i akciza na goriva, medjutim Vlada je ukinula subvenciju za gorivo od 10 evrocenti i obe\u0107ala da c\u0301e je ponovo uvesti ako povec\u0301anje cena prema\u0161i kupovnu moc\u0301 gradjana. Istovremeno, u restoranima od prvog januara bak\u0161i\u0161 \u0107e se upisivati na ra\u010dun i bi\u0107e oporezovan po stopi od 10%. Njegov maksimalni iznos je 15% vrednosti potro\u0161nje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Nikolae \u010cuka uputio je poruku povodom 16. godi\u0161njice od \u010dlanstva Rumunije u EU, u kojoj isti\u010de da na\u0161a zemlja nastavlja da pokazuje svoju sna\u017enu privr\u017eenost vrednostima EU, koje donose bezbednost i prosperitet. Prednosti na\u0161eg \u010dlanstva u EU daju opipljive rezultate: nacionalna ekonomija raste, evropsko finansiranje ostavilo je traga na razvoju infrastrukture, zdravstva, obrazovanja i lokalnih zajednica, a socijalni programi pru\u017eaju posebno ugro\u017eenim gradjanima potrebnu za\u0161titu, navodi premijer u poruci. Nicolae \u0106uka tako\u0111e ukazuje da je 2022. godina bila najbolja iz perspektive kapitalizacije evropskih fondova i podsec\u0301a da je Rumuniji kroz Kohezionu politiku 2021-2027 odobrena sumu od 46 milijardi evra, \u0161to c\u0301e doneti ogromna ulaganja u bezbednije bolnice, strate\u0161ke transportne mre\u017ee, modernizaciju vodovodne i kanalizacione infrastrukture i podr\u0161ku poslovnom okru\u017eenju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nastavak koraka za pristupanje Rumunije \u0161engenskom prostoru i OECD-u, ali i podr\u0161ka evropskom putu Republike Moldavije, neki su od prioriteta rumunske diplomatije u 2023. godini, navodi se u godi\u0161njem izve\u0161taju Ministarstva spoljnih poslova. \u0160to se ti\u010de sukoba u Ukrajini, Rumunija c\u0301e nastaviti da podr\u017eava stvaranje mehanizma za pozivanje na odgovornost onih koji su po\u010dinili agesiju u ilegalnom ratu koji je pokrenula Ruska Federacija protiv Ukrajine. \u0160to se ti\u010de uloge \u010dlanice NATO-a, Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da c\u0301e promovisati strate\u0161ke prioritete Rumunije u okviru Alijanse, uklju\u010dujuc\u0301i, u perspektivi, NATO samit u Viljnusu u julu 2023. U tom smislu, rumunsko ministarstvo se zala\u017ee za konsolidaciju odvrac\u0301anja i odbrane NATO-a na isto\u010dnom krilu, u cilju odbrane nacionalne bezbednosti, i u podru\u010dju Crnog mora, oblasti od strate\u0161kog zna\u010daja za evroatlantsku bezbednost. Pominju se i koraci za integraciju Rumunije u program bezviznog re\u017eima. \u0160to se ti\u010de dr\u017eava u regionu, Ministarstvo spoljnih poslova navodi da c\u0301e Rumunija nastaviti da aktivno pru\u017ea pomoc\u0301 i vi\u0161edimenzionalnu podr\u0161ku Ukrajini i da c\u0301e podr\u017eati evropski put i evroatlansku orijentaciju Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzija<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160vedska je 1. januara od \u010ce\u0161ke preuzela predsedavanje Savetom EU i \u0161est meseci c\u0301e imati klju\u010dnu ulogu lidera i posrednika unutar bloka. \u0160vedski premijer Ulf Kristersson razmotrio je neka od glavnih pitanja kojima se treba baviti, kao \u0161to su rat u Ukrajini, borba protiv klimatskih promena i konkurentnost Evrope. Prioriteti \u0160vedske su fokusirani na zeleniju, sigurniju i slobodniju Evropu\u201c, ka\u017ee Kristersson. Ulf Kristersson i njegov kabinet su prili\u010dno nepoznati na evropskoj sceni po\u0161to je njegova konzervativna vlada do\u0161la na vlast pre vi\u0161e od devet meseci nakon \u0161to je zamenila socijaldemokrate na \u010delu sa Magdalenom Andersson. Lider stranke Umerenih, Kristersson, prvi je \u0161ef \u0161vedske vlade koji je blisko sara\u0111ivao sa desni\u010darskom populisti\u010dkom strankom \u0160vedske demokrate. Populisti nisu u vladi, ali kao druga najja\u010da parlamentarna snaga i sa vi\u0161e poslani\u010dkih mesta od Kristerssonove stranke, imaju veliku moc\u0301 u Stokholmu.<\/span><\/p>\n
Pravoslavni vernici u Rumuniji 1. januara slave Svetog Vasilija Velikog, \u010dije ime nosi 600 hiljada Rumuna. Sveti Vasilije je \u017eiveo u 4. veku i nekada je bio episkop u Cezareji, gradu u dana\u0161njoj Turskoj. Sveti Vasilije se za 9 godina svog episkopskog mandata pokazao kao veliki bogoslov, za\u0161titnik pravoslavne vere, dobar organizator mona\u0161kog \u017eivota i dru\u0161tvene delatnosti unutar crkve. Bio je to prvi episkop koji je sagradio bolnice i azile za bolesne i siroma\u0161ne.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Rumunska teniserka Gabrijela Ruse (117 VTA) uspela je da se
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak godine doneo je gradjanima Rumunije povec\u0301anje minimalne zarade, penzijskog boda i bruto zarade dr\u017eavnim slu\u017ebenicima<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568672","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nplasira u glavni \u017ereb u singlu WTA 250 turnira u Oklandu (Novi Zeland), sa
\nukupnim nagradama od 259.303 ameri\u010dka dolara, po\u0161to je u nedelju pobedila Japanku
\nMojuku U\u010did\u017eimu (107 WTA) 6-4, 6-1, u poslednjem kolu kvalifikacija. U prvom
\nkolu c\u0301e se suo\u010diti sa Erin Routlif (Novi Zeland). Ruse c\u0301e igrati i u dublu,
\npored \u010cehinje Tereze Martincove, a protivnice u prvom kolu su Pejd\u017e Meri
\nHurigan (Novi Zeland) i Sa\u010dija Vikeri<\/p>\n
\n
<\/p>\n