Mnogi letovi koji treba da polete
\nili slete u ponedeljak na Me\u0111unarodni aerodrom Avram Janku u Klu\u017e-Napoki
\n(severozapadna Rumunija) odlo\u017eeni su ili otkazani zbog magle. Uobi\u010dajeni
\nraspored leta\u010dkih operacija potpuno je promenjen- primec\u0301uje \u0161tampa. Mnogi
\nletovi su bili usmereni na druge aerodrome u zemlji i susednoj Ma\u0111arskoj.
\nStotine ljudi stoje u redovima i \u017eale se da ova odlaganja ili otkazivanje
\nletova nisu najavile avio-kompanije. Tako\u0111e, ljudi su na dru\u0161tvenim mre\u017eama
\npostavljali slike gu\u017eve na aerodromu i izra\u017eavali svoje nezadovoljstvo. Okrug
\nKlu\u017e je pod \u017eutim meteo alarmom zbog
\nmagle, sa vidljivo\u0161c\u0301u ispod 200 metara, a izolovano i ispod 50 metara.<\/p>\n
<\/p>\n
Rumunskog atleti\u010dara Davida Popovic\u0301a poznati pliva\u010dki sajt Svimsvam.com proglasio je za najboljeg pliva\u010da 2022. godine na svetu. Vrhunac Popovic\u0301eve forme je bio na Evropskom prvenstvu 2022. godine, kada je oborio svetski rekord Brazilca Cezara \u0106iela na 100 m slobodno (46 sek 91\/100), za 46 sek 86\/100. Mladi rumunski pliva\u010d je 200 m slobodnim stilom preplivao za 1 min 42 sekunde 97\/100, postav\u0161i trec\u0301i pliva\u010d koji je trku zavr\u0161io vremenom ispod 1 min 43 sekunde posle Pola Bidermana i Majkla Felpsa, i prvi koji je to uradio u pliva\u010dkoj tekstilnoj opremi. David Popovic\u0301 je pobe\u0111ivao u disciplinama na 100 i 200 metara slobodnim stilom na svim velikim me\u0111unarodnim takmi\u010denjima na kojima se takmi\u010dio, seniorskim svetskim prvenstvima, seniorskim evropskim prvenstvima, juniorskim svetskim i evropskim prvenstvima.<\/span><\/p>\n
Zapadne zemlje moraju biti spremne da pru\u017ee podr\u0161ku Ukrajini jer Rusija ne pokazuje znake odustajanja od svojih namera, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. U intervjuu za BBC, visoki zvani\u010dnik je izjavio da c\u0301e vojna podr\u0161ka osigurati opstanak Ukrajine kao suverene zemlje i primorati Rusiju da pregovara o prekidu rata. Prema Jensu Stoltenbergu, program delimi\u010dne mobilizacije koji je Rusija usvojila u septembru pokazao je da Moskva nema \u017eelju da okon\u010da rat, a NATO mora da obezbedi da Ukrajina bude u jakoj poziciji u slu\u010daju pregovora dve zarac\u0301ene strane.<\/p>\n
Hiljade vernika okupilo se u Vatikanu da oda poslednju po\u010dast biv\u0161em papi Benediktu XVI, koji je preminuo u subotu u 95. godini. Telo biv\u0161eg pape osta\u0107e u bazilici Svetog Petra do sahrane 5 januara. Papa Franja odao je u nedelju po\u010dast voljenom papi\u201c Benediktu XVI, vernom sluzi Jevan\u0111elja i Crkve\u201c. Benedikt XVI, koji je 2013. godine najavio je da se povla\u010di zbog pogor\u0161anja zdravlja, bio je briljantan teolog i vatreni branilac dogme. Papa Franja slu\u017eice sprovodni obred i to je prvi put u 2.000 godina dugoj istoriji Katoli\u010dke crkve da papa sahranjuje svog predhodnika.<\/p>\n
Preko 1.000 ljudi uhap\u0161eno je zbog kriv\u010dnog dela trgovine drogom, u prvih 11 meseci pro\u0161le godine u Rumuniji. Mnogi od njih su formirali organizovane kriminalne grupe, a 55 takvih grupa je razbijeno. Kao rezultat aktivnosti specijalizovanih policijskih slu\u017ebenika, oduzeto je skoro pola miliona tableta zabranjenih supstanci i preko tona opojnih droga. Otkriveno je skoro 100 nelegalnih useva – izvestio je u ponedeljak Generalni inspektorat rumunske policije.<\/p>\n
Svi trgovci u Rumuniji koji prodaju fla\u0161iranu vodu, bezalkoholna pic\u0301a ili alkoholna pic\u0301a u plasti\u010dnim, staklenim ili metalnim ambala\u017eama od 100 ml do 3 l du\u017eni su da se registruju u roku od 2 meseca na platformi sistema garancije i povrata (SGR). U suprotnom, rizikuju kazne od 4.000 do 8.000 evra. Vlasti \u017eele da sistem proradi krajem novembra 2023. Prodavnice c\u0301e tako\u0111e morati da urede centre za vrac\u0301anje ambala\u017ee. U cene pic\u0301a bic\u0301e uklju\u010dena garancija za pakovanje od oko 0,10 evra, koju c\u0301e potro\u0161a\u010di naplatiti prilikom vrac\u0301anja fla\u0161a. Rumunija c\u0301e tako imati drugi po veli\u010dini sistem povratka u Evropi, posle Nema\u010dke, izjavio je nedavno ministar \u017eivotne sredine Tan\u010dos Barna.<\/p>\n
4.787.920 penzionera registrovano je u decembru 2022. u Rumuniji, a prose\u010dna penzija iznosila je skoro 350 evra, prema podacima centralizovanim od strane Nacionalnog penzionog fonda (CNPP). 694.843 su penzioneri koji su se bavili poljoprivredom i njihova penzija je iznosila u decembru 100 evra. Broj penzionera koji su se penzionisali sa punim radnim sta\u017eom je 3.823.804 lica, a prose\u010dna penzija iznosila je, u decembru 1.937 leja.<\/p>\n
Rusija je sinoc\u0301 izvr\u0161ila napade na Ukrajinu koristec\u0301i bespilotne letelice iranske proizvodnje, a posebno ga\u0111ajuc\u0301i glavni grad. Upozorenja o vazdu\u0161nom napadu \u010dula su se nekoliko sati, a lokalne vlasti ka\u017eu da je jedan mladic\u0301 povre\u0111en i nekoliko zgrada o\u0161tec\u0301eno. Ovo je druga uzastopna noc\u0301 te\u0161kih ruskih raketnih napada na Kijev, posle masovnog u novogodi\u0161njoj noc\u0301i. U me\u0111uvremenu, ukrajinske snage, koje su uni\u0161tile neke od dronova, saop\u0161tile su da su izazvale zna\u010dajne \u017ertve me\u0111u ruskim trupama u Bahmutu, malom gradu na istoku zemlje u kojem se vec\u0301 nekoliko meseci vode te\u0161ke borbe. Navodno je poginulo 170 ruskih vojnika, a najmanje 200 ranjeno. Moskva jo\u0161 nije potvrdila gubitke, ali je rekla da su njeni nedavni napadi bili usmereni na zgrade u kojima su Ukrajinci navodno proizvodili dronove.<\/p>\n <\/p>\n<\/p>\n Najmanje 63 ruska vojnika poginula
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunskog atleti\u010dara Davida Popovic\u0301a poznati pliva\u010dki sajt Svimsvam.com proglasio je za najboljeg pliva\u010da 2022. godine na svetu<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568673","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nsu u ukrajinskom napadu na grad Makijevka, na okupiranom istoku Ukrajine,
\nsaop\u0161tilo je u ponedeljak Ministarstvo odbrane Rusije, a preneli su me\u0111unarodni
\nmediji. Prema re\u010dima portparola ministarstva, generala Igora Kona\u0161enkova,
\n\u010detiri rakete su pogodile privremeni centar za razme\u0161tanje ruske vojske u
\nMakijevki, gradu pod ruskom okupacijom. Moskva navodi da je re\u010d o raketnim
\nudarima HIMARS oru\u017ejem koje su Kijevu isporu\u010dile Sjedinjene Dr\u017eave i tvrdi da
\nje oborila dve od \u0161est raketa. Od po\u010detka invazije na Ukrajinu 24. februara
\n2022. godine, ruska vojska, koja retko govori o broju mrtvih i ranjenih u
\nsvojim redovima, nikada nije prijavila tako velike gubitke u jednom napadu. \u0160tampa
\nje objavila prve informacije o napadu na gradu Makijevka, tvrdec\u0301i da se on
\ndogodio u noc\u0301i do\u010deka Nove godine i da je o\u0161tec\u0301ena zgrada za sme\u0161taj
\nrezervista nedavno mobilisanih u Rusiji. Ovo bombardovanje je bilo moguc\u0301e zbog
\nvelike upotrebe mobilnih telefona od strane vojnika koji su tek stigli, \u0161to
\nbi omoguc\u0301ilo otkrivanje njihove lokacije- tvrde ruski izvori. Drugi ka\u017eu da je
\nvojnicima trebalo oduzeti telefone i da ne budu sme\u0161teni u jednoj zgradi.<\/p>\n