\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku odr\u017eao je u sredu telefonski razgovor sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Konstruktivni dijalog je predstavljao nastavak telefonskog razgovora 4. januara izmedju predsednika Rumunije Klausa Johanisa i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, kada je dogovoreno da \u0161efovi diplomatija iz Bukure\u0161ta i Kijeva razgovaraju kako bi se re\u0161ili problemi koje je rumunska strana prijavila u vezi sa Zakonom o nacionalnim manjinama u Ukrajini. Bogdan Auresku i Dmitro Kuleba dogovorili su se da pokrenu proces sveobuhvatnih konsultacija o ovim pitanjima, koji bi uklju\u010divao razgovore na nivou eksperata kao i sastanak, u narednom periodu, dva ministra spoljnih poslova. Ministar Auresku je ponovio \u010dvrstu podr\u0161ku Rumunije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i ukazao na \u010dvrstu i sveobuhvatnu podr\u0161ku Bukure\u0161ta Ukrajini i ukrajinskom narodu, \u017ertvama agresorskog rata koji je pokrenula Rusija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski premijer Nikolaje C\u0301uka izjavio je na dana\u0161njoj sednici Vlade, da je ukupan iznos investicija, od novca iz bud\u017eeta, iznosio 73 milijarde leja (oko 14,6 milijardi evra) na kraju 2022 godine, \u0161to je rekordni nivo za Rumunija i koji potvrdjuje uzlazni trend rumunske privrede. Nikolaje \u0106uka je citirao nedavnu studiju Ekonomskog odeljenja Harvard akademije, u kojoj se navodi da je Rumunija postala 19. najkompleksnija i najsofisticiranija ekonomija na svetu sa potencijalom rasta, a rezultati bi, do kraja 2030., trebalo da je ubaci u prvih 10′. Kada je re\u010d o stranim direktnim investicijama u rumunsku privredu, premijer je rekao da je njihov obim u 2022. godini prema\u0161io nivo iz 2008 kada je zabele\u017eena najvec\u0301a vrednost ovih investicija. Na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, Nikolaje \u0106uka je istakao doprinos evropskih fondova.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u010delnik \u0161taba odbrane general Danijel Petresku boravi od
\nsrede do subote u poseti Velikoj Britaniji, na poziv svog kolege admirala ser
\nTonija Radakina. Kako je saop\u0161tilo Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukure\u0161tu,
\nna agendi razgovora je analiza bezbednosne situacije i stepen sprovo\u0111enja mera
\nusmerenih na ja\u010danje odvrac\u0301anja i odbrambenog stava na isto\u010dnom krilu NATO-a,
\naspekti bilateralne saradnje, odnosno podr\u0161ku britanskih saveznika u procesu
\noperacionalizacije multinacionalne komande korpusa Jugoistok koja se nalazi u
\nRumuniji. Pored sastanaka u Ministarstvu odbrane Velike Britanije, program
\nuklju\u010duje i posete vojnim jedinicama, bazama za obuku i think-tanku iz oblasti
\nodbrane i bezbednosti Roial United Services Institute u Londonu.<\/p>\n<\/p>\n
Eti\u010dka komisija Univerziteta Babe\u0161 Bolyai u Klu\u017e-Napoki (severozapad) utvrdila je da postoje dva oblika odstupanja od normi citiranja u doktorskoj tezi ministra unutra\u0161njih poslova Lu\u0107iana Bode.Komisija je dokazala da su odstupanja dovoljno va\u017ena da se zaklju\u010di da je teza nepotpuna, te Komisija tra\u017ei od ministra da izvr\u0161i ispravke teze i povu\u010de knjigu objavljenu na osnovu nje, a da se eventualno ponovno izdavanje izvr\u0161i tek nakon ispravke svih uo\u010denih odstupanja. Ministar Lu\u0107ijan Bode u svom odgovoru, smatra da je kazna vezana za njegovu doktorsku tezu subjektivna procena Eti\u010dke komisije Univerziteta i naveo da c\u0301e se obratiti sudu.<\/span><\/p>\n
Predsednik Stalnog izbornog tela (AEP) u Rumuniji, Konstantin Mitulecu-Buika predao je ostavku na funkciju, u oba doma parlamenta. Agencija za nacionalni integritet je nedavno obavestila Generalno tu\u017eila\u0161tvo da je on nezakonito zaposlio svoju snaju kao savetnika u kabinetu potpredsednika AEP. U novembru 2021, Konstantin Mitulecu-Buika je poslat na sud zbog tri krivi\u010dna dela zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja.<\/p>\n
U kontekstu pogubljenja ve\u0161anjem, 7. januara, dvojice iranskih demonstranata, ambasador Irana u Bukure\u0161tu je u utorak pozvan u sedi\u0161te Ministarstva spoljnih poslova kako bi mu se zvani\u010dno prenelo \u010dvrsto protivljenje Rumunije izvr\u0161enju smrtne kazne, bez obzira na okolnosti, i, \u0161to je jo\u0161 vi\u0161e za osudu, ve\u0161anju demonstranata od strane teheranskih vlasti. Duboka zabrinutost na nivou Ministarstva spoljnih poslova Rumunije, demokratskih institucija i civilnog dru\u0161tva u Rumuniji, uzrokovana nastavkom kr\u0161enja ljudskih prava u Iranu, uklju\u010dujuc\u0301i i osude demonstranata iz politi\u010dkih razloga, u odsustvu pravi\u010dnog su\u0111enja, u kontekstu protesta \u0161irom zemlje pokrenutih u septembru 2022, ponovljene su, nakon smrti mladog Mahse Aminija u pritvoru. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije podsetilo je iranskog ambasadora na zaklju\u010dke sa sednice Saveta za spoljne poslove od 12. decembra 2022. godine, sa fokusom na sva pitanja koja nisu dobila konstruktivan odgovor teheranskih vlasti. Nagla\u0161eno je da doti\u010dni aspekti usvojenih zaklju\u010daka ostaju na snazi i da njihovo nere\u0161avanje negativno uti\u010de na odnose sa EU.<\/p>\n <\/p>\n
Ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar sastao se u utorak sa rumunskom vojskom raspore\u0111enom u bazi Bemovo Piskie u Poljskoj gde je razgovarao sa svojim poljskim kolegom Mariju\u0161om Bla\u0161\u010dakom o bezbednosnoj situaciji u regionu, u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu. Ministar Tilvar je istakao da su Rumunija i Poljska pokazale solidarnost u vezi sa ukrajinskim izbeglicama. Angel Tilvar bio je u pratnji na\u010delnika \u0161taba odbrane generala Danijela Petreskua. Dvojica zvani\u010dnika su se u ponedeljak sastali sa rumunskim vojnicima rasporedjenim u vojnoj bazi NATO-a u Pri\u0161tini, na Kosovu, i razgovarali sa komandantom KFOR-a general-majorom An\u0111elom Mikeleom Ristu\u010dijom (Italija) o bezbednosnoj situaciji u regionu.<\/p>\n
<\/p>\n
Igrani film ‘The Fabelmans’, reditelja Stivena Spilberga, i ‘The Banshees of Inisherin’ Martina MekDona, osvojili su glavne nagrade na sve\u010danoj dodeli Zlatnih globusa u utorak. Ostin Batler, protagonista filma ‘Elvis’ ( u re\u017eiji Baza Lurmana), progla\u0161ena je za najboljeg glumca u dramskom filmu, a Kejt Blan\u0161et je osvojila Zlatni globus za najbolju glumicu u filmu ‘Tar’ (re\u017eija Tod Fild). Nagradu za scenario dobio je Martin Mekdon za ‘The Banshees of Inisherin’,a najbolji strani film je ‘Argentina, 1985’ Santjaga Mitrea, a najbolji animirani film je ‘Pinokio’ Giljerma del Tora. U kategorijama posvec\u0301enim televizijskim produkcijama, ‘Zmajeva kuc\u0301a’ je progla\u0161ena za najbolju dramsku seriju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, i sam biv\u0161i glumac, prisustvovao je sve\u010danosti putem snimljene poruke.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku odr\u017eao je u sredu telefonski razgovor sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568682","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n