Pristupanje \u0160engenu je glavni prioritet za Rumuniju, izjavio je danas u Bukure\u0161tu ministar spoljnih poslova Republike Rumunije Bogdan Auresku. On je napomenuo da Rumunija ra\u010duna na podr\u0161ku \u0161vedskog predsedavanja EU. \u0160ef rumunske diplomatije je na konferenciji za novinare koju je organizovala \u0161vedska ambasada, povodom preuzimanja predsedavanja Savetom EU 1. januara, podsetio na na\u010din na koji je Rumunija upravljala situacijom stvorenom ratom u Ukrajini. , pokazujuc\u0301i da je bila de fakto \u010duvar bezbednosti EU\u201c. Zauzvrat, \u0161vedska ambasadorka u Bukure\u0161tu Tereza \u200b\u200bHajden je istakla da c\u0301e \u0161engenski dosije biti na dnevnom redu zvani\u010dnog sastanka, kada za to budu bili povoljni uslovi, odnosno kada Austrija promeni stav u vezi sa Rumunijom, a Holandija promeni svoj stav u vezi sa Bugarskom. Na ovu temu u sredu je Bogdan Auresku imao telefonski razgovor sa \u0161vedskim kolegom Tobijasom Bilstromom. Kako je saop\u0161teno iz ministarstva spoljnih poslova Republike Rumunije, Tobias Billstrom je naglasio da je \u0161vedsko predsedni\u0161tvo odlu\u010dno da se aktivno uklju\u010di i ulo\u017ei sve napore da postigne ovaj cilj, identifikujuc\u0301i konkretna re\u0161enja, zasnovana na konstruktivnom dijalogu sa svim uklju\u010denim stranama, kao i da podr\u017ei rumunske napore ka zavr\u0161etku pristupanja. Podsec\u0301amo, 8. decembra 2022. godine na Savetu za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove Rumunija nije primljena u \u0161engenski prostor, zbog protivljenja Austrije i Holandije. Austija je jasno glasala protiv, a Holan\u0111ani su odlu\u010dili da prihvate pristupanje Rumunije, ali ne i Bugarske, jer se dve zemlje analiziraju u zajedni\u010dkom dosijeu.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Od po\u010detka sezone gripa u Rumuniji je registrovano 15 smrtnih
\nslu\u010dajeva od komplikacija gripa, saop\u0161tio je Nacionalni institut za javno
\nzdravlje. U prvoj nedelji godine je bilo skoro 40 odsto vi\u0161e respiratornih
\ninfekcija u odnosu na prethodnu nedelju. Takodje je nesta\u0161ica lekova za le\u010denje
\nvirusa i gripa. \u0160tavi\u0161e, od po\u010detka godine na tr\u017ei\u0161ta nema sedam lekova za
\nle\u010denje obolelih od raka, a koristi ih skoro polovina pacijenata, skrec\u0301u
\npa\u017enju predstavnici obolelih od ove bolesti. U Ministarstvu zdravlja uveravaju
\nda u Rumuniji nema nesta\u0161ice lekova i da se medikamenti nalaze u magacinima.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija i Ukrajina zapo\u010dec\u0301e proces konsultacija o zakonu o nacionalnim manjinama u Ukrajini, dokumentu koji je nedavno usvojen i objavljen u Kijevu. Ministri spoljnih poslova dve zemlje Bogdan Auresku i Dmitro Kuleba razgovarali su o ovoj temi u sredu telefonom, nakon \u0161to je pre nedelju dana sli\u010dan dijalog vo\u0111en izme\u0111u predsednika Klausa Johanisa i Volodimira Zelenskog. Zakon je izazvao zabrinutost rumunskih vlasti, jer u procesu izrade dokumenta, koji je usvojen bez mi\u0161ljenja Venecijanske komisije, nisu konsultovani predstavnici rumunske zajednice u Ukrajini. \u010cak i ako zakon predstavlja unapre\u0111enu verziju u odnosu na prethodne projekte koje je analizirao parlament u Kijevu, on ne garantuje, izme\u0111u ostalog, pravo rumunske manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, navodi rumunska diplomatija .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske teniserke su saznale svoje protivnice u prvom kolu Australijan opena, prvog grend slem turnira u godini. Prema \u017erebanju koje je odr\u017eano danas u Melburnu, Irina Begu c\u0301e se sastati sa Kineskinjom Saisai D\u017eeng, Sorana Kristea c\u0301e igrati protiv neugodne Kazahstanke Julije Putinteve, a Ana Bogdan protiv Ma\u0111arice Ane Bondar. \u017daklin Kristijan imac\u0301e jednu od najte\u017eih protivnica Amerikanku D\u017eesiku Pegulu, a Patri\u0107ia Cig igra\u0107e protiv Kineskinje \u0160uai \u017dang. Rumuniju \u0107e predstavljati pet teniserki na ovogodi\u0161njem Otvorenom prvenstvu Australije, nakon \u0161to je Simona Halep privremeno suspendovana zbog pozitivnog antidoping testa, dok su ukvalifikacijama podbacile Gabrijela Ruse, Irina Bara, Gabrijela Li i Aleksandra Kadancu-Ignatik.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Grad Temi\u0161var, na zapadu Rumunije, postao je Evropska prestonica kulture 2023. godine. Po\u010detkom ove nedelje u Atini je preuzeo, uz Elefsinu (Gr\u010dka) i Vesprem (Ma\u0111arska), presti\u017enu titulu. Ovi gradovi se pridru\u017euju grupi od preko 60 gradova odabranih prethodnih godina, kako iz cele EU, tako i \u0161ire. Tokom godine, Evropske prestonice kulture c\u0301e slaviti kulturu kroz doga\u0111aje, izlo\u017ebe i performanse. U Temi\u0161varu, zvani\u010dni po\u010detak manifestacija bic\u0301e odr\u017ean izme\u0111u 17. i 19. februara. Podsec\u0301amo da je Sibiu (centar) bio prvi rumunski grad progla\u0161en za Evropsku prestonicu kulture 2007. godine \u2013 godine kada je Rumunija u\u0161la u Evropsku uniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u prvih devet meseci pro\u0161le godine izvezla \u017eitarice i proizvode od \u017eitarica u vrednosti od skoro 3,78 milijardi evra, \u0161to je rast od 41,2 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, pokazuju podaci centralizovani od strane Nacionalnog instituta za statistiku. Najvec\u0301i izvoz zabele\u017een je u martu i iznosio je ne\u0161to vi\u0161e od 619 miliona leja. S druge strane, Rumunija je u periodu januar-septembar 2022. uvezla \u017eitarice i proizvode na bazi \u017eitarica u vrednosti od 1,27 milijardi evra (+23,5%). Tako je u prvih devet meseci trgovinski suficit iznosio 2,5 milijardi evra.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Ameri\u010dka humanitarna pomoc\u0301 za Ukrajinu donirana je prvi put
\npreko rumunskog \u010dvori\u0161ta u Su\u010davi (sever), saop\u0161tila je ambasada Sjedinjenih
\nAmeri\u010dkih Dr\u017eava u Bukure\u0161tu. Re\u010d je o 30 kamiona natovarenih odec\u0301om, obuc\u0301om,
\nkrevetima, proizvodima za higijenu tela, pelenama, c\u0301ebadima ili opremom za prvu
\npomo\u0107. Ova humanitarna pomo\u0107 je deo kampanje pokrenute pro\u0161log marta u dr\u017eavi
\nJuta. Do sada je prikupljeno 40 tona materijalnih dobara, u vrednosti od skoro
\nmilion dolara, ali i iznos od 4 miliona dolara u gotovini.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pristupanje \u0160engenu je glavni prioritet za Rumuniju, izjavio je danas u Bukure\u0161tu ministar spoljnih poslova Republike Rumunije Bogdan Auresku<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568683","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n