Rumunsko odeljenje za imigraciju registrovalo je u petak 40 zahteva za azil. Vec\u0301inu njih, 24, podneli su gra\u0111ani Banglade\u0161a. Generalni inspektorat za imigraciju izdao je 394 dozvole za korisnike privremene za\u0161tite, od kojih su 388 izdate za dr\u017eavljane Ukrajine. Pro\u0161le godine je 4398 ukrajinskih dr\u017eavljana zatra\u017eilo azil u Rumuniji i oni imaju sva prava predvi\u0111ena nacionalnim zakonodavstvom. Ukupan broj Ukrajinaca koji su u\u0161li u Rumuniju od po\u010detka invazije je oko 3,5 miliona. Skoro 29% sme\u0161tajnih kapaciteta Generalnog inspektorata za migraciju je popunjeno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija odobrila je \u0161emu pomoc\u0301i
\nod 44 miliona evra za podr\u0161ku sto\u010darima u Rumuniji. Vlada u Bukure\u0161tu
\npredlo\u017eila je evropskoj izvr\u0161noj vlasti ovu \u0161emu pomoc\u0301i rumunskim
\npoljoprivrednicima, u kontekstu rata koji je Rusija vodila protiv Ukrajine.
\nPomoc\u0301 c\u0301e biti data u obliku direktnih grantova. Cilj \u0161eme je da se
\nkvalifikovanim korisnicima nadoknadi deo dodatnih tro\u0161kova izazvanih
\npovec\u0301anjem cena goriva, energije i sto\u010dne hrane i da im se pomogne u
\nprevazila\u017eenju finansijskih pote\u0161koc\u0301a u vezi sa trenutnom geopoliti\u010dkom
\nkrizom. Pomoc\u0301 iznosi do 250.000 evra po korisniku i bic\u0301e dodeljena najkasnije
\ndo 31. decembra 2023. godine.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dan Ujedinjenja rumunskih kne\u017eevina, 24 januar, obele\u017eic\u0301e predstavni\u0161tva Rumunskog kulturnog instituta u Ki\u0161injevu, Rimu, Var\u0161avi, Veneciji, Istanbulu i Be\u010du. Rumunski institut za kulturu u Ki\u0161injevu organizuje nau\u010dnu manifestaciju posvec\u0301enu 164 godine od ujedinjenja rumunskih kne\u017eevina – Moldavije i Vla\u0161ke. Rumunski institut za kulturu i humanisti\u010dka istra\u017eivanja u Veneciji organizuje konferenciju za \u0161iru javnost, koja ima za cilj da istakne srda\u010dne rumunsko-italijanske odnose tokom vladavine Aleksandra Joana Kuze (1859-1866) i simetri\u010dnu sudbinu dva naroda u procesu usavr\u0161avanja nacionalnog jedinstva. Academia di Romania u Rimu tako\u0111e proslavlja Dan Ujedinjenja rumunskih knezevina projekcijom filma o portretu rumunskog vladara Aleksandra Joana Kuze koji je uradio slikar i fotograf Karol Pop Szatmari. Rumunski kulturni institut u Var\u0161avi prikazac\u0301e na you tube kanalu film Radua Gaine Unija rumunskih kne\u017eevina 1859\u201c. Rumunski instituti za kulturu u Istanbulu i Be\u010du tako\u0111e prikazuju filmove o ujedinjenju i li\u010dnost vladara Aleksandra Joana Kuze.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija predstavlja svoju turisticku ponudu na Me\u0111unarodnom sajmu turizma u Madridu, koji traje do nedelje. Stand Rumunije organizuje Ministarstvo preduzetni\u0161tva i turizma, uz u\u010de\u0161c\u0301e relevantnih udru\u017eenja, a promovi\u0161e kulturne krugove, seoski turizam i citi break pakete. Izme\u0111u ostalog rumunski program obuhvata susrete sa relevantnim akterima iz javnog i privatnog turisti\u010dkog sektora sa ciljem predstavljanja turisti\u010dkih potencijala Rumunije u \u0160paniji. . Istovremeno, sajam je i dobra prilika za promociju grada Temi\u0161vara kao Evropske prestonice kulture 2023. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski pozori\u0161ni kriti\u010dar \u0110or\u0111e Banu preminuo je u 79. godini, saop\u0161tio je u subotu Konstantin Kirijak direktor Narodnog pozori\u0161ta Radu Stanka u Sibiuu.Proslavljeni pozori\u0161ni stru\u010dnjak od 1973. godineje ziveo u Parizu, gde je tri puta bio laureat za najbolju pozori\u0161nu knjigu u Francuskoj: Bertolt Brecht ou le petit contre le grand (1981), Le theatre, sorties de secours (1989), Le rouge et l’or (1989) Tri puta je izabran za predsednika Me\u0111unarodnog udru\u017eenja pozori\u0161nih kriti\u010dara (1994-2001) Bio je profesor na Univerzitet Sorbona u Parizu i na Univerzitetu Luven la Nev (Belgija) Za svoj rad dobio je brojne nagrade: Les Palmes Academikues i L’Ordre des Arts et des Lettres, L’Ordre du Merite National (Francuska), San Paolo Nagrada grada i Nagrada grada Bolonje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u017duti meteo-alarm za padavine i mec\u0301avu na snazi je od subote uve\u010de do nedelje uve\u010de u planinskom i podplaninskom podru\u010dju Ju\u017enih Karpata. Na ovim prostorima o\u010dekuju se koli\u010dine padavina i do 40 litara po kvadratnom metru. Na nadmorskoj visi iznad 1.500 metara o\u010dekuje se ki\u0161a i sneg. U ostatku Rumunije, u naredna 24 sata ,o\u010dekuju se vi\u0161e temperature od uobi\u010dajenih za ovo doba godine. U centru,severu i istoku Rumunije bi\u0107e obla\u010dno vreme uz povremenu ki\u0161u, a mogu\u0107a je i poledica u pojedinim delovima. Maksimalne temperature iznosi\u0107e izmedju 6. i 15. stepeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Skoro 4,5 miliona Slovaka odlu\u010di\u0107e danas na referendumu o ustavnom amandmanu koji uvodi moguc\u0301nost organizovanja vanrednih izbora, kao \u0161to se de\u0161ava u drugim zemljama Evropske unije. Slova\u010dki ustav trenutno predvi\u0111a da se parlament, koji se bira na \u010detvorogodi\u0161nji mandat, ne mo\u017ee raspustiti pre isteka tog mandata, \u010dak i ako izvr\u0161na vlast vi\u0161e ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e i ne mo\u017ee se formirati vec\u0301ina za novu koaliciju. Levi\u010darska opozicija nametnula je referendum nakon \u0161to je oko 400.000 bira\u010da potpisalo peticiju za ovu promenu. Trenutno u Bratislavi vlada tripartitna populisti\u010dko-konzervativna koalicija, ali vi\u0161e nema parlamentarnu vec\u0301inu. Naredni mandatni izbori zakazani su tek 2024. godine<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Gabrijela Ruse i njena ukrajinska partnerka Marta Kostjuk plasirale su se u osminu finala \u017eenskog dubla na Australijan openu posle pobede 3-6, 7-6, 6-0 protiv Nikol Martinez iz SAD i Elen Perez iz Australije. Slede\u0107i protivnik, sa kojim \u0107e igrati Ruse i Kostjuk, je pobednik meca izmedju \u010de\u0161kog para Mirijam Kolodjezova i Marketa Vondrousova protiv Beatriz Hadad Maje iz Brazila i \u0160uai \u017danga iz Kine. Tako\u0111e u osmini finala, rumunsko-\u0161vajcarski par, koji \u010dine Monika Nikulesku i Viktorija Golubic\u0301, igrac\u0301e ili protiv \u010detvrtog nosioca Storm Hunter iz Australije i Elise Mertens iz Belgije ili Timea Babo\u0161 iz Ma\u0111arske i Kristina Mladenovic\u0301 Francuske.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunsko odeljenje za imigraciju registrovalo je u petak 40 zahteva za azil. Vec\u0301inu njih, 24, podneli su gra\u0111ani Banglade\u0161a. Generalni inspektorat za imigraciju izdao je 394 dozvole za korisnike privremene za\u0161tite, od kojih su 388 izdate za dr\u017eavljane Ukrajine. Pro\u0161le godine je 4398 ukrajinskih dr\u017eavljana zatra\u017eilo azil u Rumuniji i oni imaju sva prava predvi\u0111ena […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568692","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n