Premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka saop\u0161tio je da je, prema podacima Nacionalne komisije za prognoze, bruto domac\u0301i proizvod u 2022. porastao za 49 milijardi evra u odnosu na 2021. On je dodao da privreda i za ovu godinu ima povoljnu prognozu, sa povec\u0301anje od 2,8%. \u0160ef vlade je ocenio i ulogu koju su pro\u0161le godine imale strane investicije u rumunskoj ekonomiji i efikasnost apsorpcije evropskih fondova. Nikolaje \u0106uka je istakao va\u017enost dijaloga sa preduzetni\u010dkim okru\u017eenjem u zemlji i podr\u0161ke rumunskom kapitalu. Premijer je najavio da c\u0301e poljoprivrednicima biti na raspolaganju vi\u0161e od 100 miliona evra u okviru mera dr\u017eavne pomoc\u0301i za smanjenje akcize na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi. Sa svoje strane, ministar finansija Adrian Ka\u0107iu izjavio je da je Rumunija promenila model ekonomskog motora, sa ‘sporog’ tokom pandemije KOVID-19 pre\u0161la je na odr\u017eivi, zasnovan na ekonomskim stimulansima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dr\u017eava c\u0301e ove godine dodeliti pomoc\u0301 u vrednosti od 1.400 leja za plac\u0301anje ra\u010duna za energiju, grejanje, gas ili drva odre\u0111enim kategorijama stanovnistva: penzionerima, osobama sa niskim primanjima, invalidima, korisnicima socijalne pomoc\u0301i i porodicama koje primaju dodatak za podr\u0161ku i pomo\u0107. Postoji samo jedan uslov: neto prihod po \u010dlanu porodice ne sme biti vec\u0301i od 2.000 leja (oko 410 evra). Pomoc\u0301 se dodeljuje od februara, putem kartica za energiju, koje c\u0301e \u0161tampati i distribuirati Po\u0161ta Rumunije, na osnovu spiskova koje je poslalo Ministarstvo rada i socijalne pomo\u0107i. Prema podacima nadle\u017enih, skoro \u010detiri miliona gradjana Rumunije su korisnici ovih kartica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Danas i sutra se u Stokholmu odr\u017eava prvi sastanak Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI) pod \u0161vedskim predsedni\u0161tvom Saveta Evropske unije. Prvi dan razgovora posvec\u0301en je unutra\u0161njim poslovima, dok c\u0301e drugi dan biti posvec\u0301en temama koje se odnose na pravosu\u0111e. To je prvi sastanak ministara pravde i unutra\u0161njih poslova EU, nakon sastanka u decembru 2022. godine, kada su Rumunija i Bugarska dobile negativan glas Austrije i Holandije u pogledu pristupanja \u0161engenskoj zoni slobodnog kretanja. Ovog puta tema pro\u0161irenja \u0160engena nije na dnevnom redu Saveta za pravosudje i unutrasnje poslove. Ministar unutra\u0161njih poslova Republike Rumunije Lu\u0107ijan Bode izjavio je pro\u0161le nedelje da pristupanje \u0161engenskom prostoru ostaje izuzetno va\u017ean cilj za Rumuniju i da c\u0301e se o toj temi razgovarati na marginama sastanka. Komesarka za unutra\u0161nje poslove Ilva Johansson rekla je na konferenciji za novinare koja je prethodila Savetu za pravosudje i unutra\u0161nje poslove da c\u0301e ministri razgovarati o novoj strategiji povratka u zemlje porekla migranata koji su ilegalno u\u0161li u EU, nakon \u0161to je Holandija zahtevala da Unija obave\u017ee nekoliko zemalja da preuzmu dr\u017eavljane za koje se smatra da ne ispunjavaju uslove za boravak na teritoriji bloka zajednice, ograni\u010davaju\u0107i im pristup vizama. Evropska komisija je u utorak, povodom pokretanja nove strategije za povec\u0301anje stope deportacija iz EU, saop\u0161tila da je samo u 2022. registrovano vi\u0161e od 300.000 ilegalnih migranata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji, u ekstrakarpatskim regionima, vreme je uglavnom obla\u010dno, uz dugotrajnu obla\u010dnost i slabe padavine. Na jugoistoku pada ki\u0161a i susne\u017eica, a na jugu i istoku preovladava sneg. Sneg \u0107e padati u planinskim predelima, uz pove\u010danje visine sneznog pokrivaca na Ju\u017enim Karpatima. Na zapadu, centru i severozapadu zemlje prolazno obla\u010dno. Vetar slab i umeren, sa poja\u010danjima udarima od 45\u202650 km\/h u ju\u017enim predelima i delimi\u010dno u centru. Maksimalne temperature od 0 do 8 stepeni Celzijusa. Meteorolozi su izdali \u017euti meteo-alarm za padavine, grad, poja\u010dan vetra u nekoliko okruga na jugu i centru zemlje, do sutra ujutru. Od petka ujutru do subote uve\u010de na snazi je \u017euti meteo-alarm za padavine u vidu ki\u0161e i snega, me\u0107ave i poja\u010danje vetra u jugoisto\u010dnom delu Rumunije , ali i u nekoliko okruga u centru, istoku, jugu i jugozapadu.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
U Rumuniji
\nje pro\u0161le nedelje smanjen broj respiratornih infekcija, za \u010detvrtinu u odnosu na prethodne nedelje , dostigav\u0161i cifru od 103 hiljade. Me\u0111utim, ovaj broj je za 21 odsto vec\u0301a od
\nnedeljnog proseka obolelih iz perioda 2015. do 2020. godine. Nacionalni
\ninstitut za javno zdravlje precizira da je registrovano preko 4.500 slu\u010dajeva
\ngripa, a najvi\u0161e je obolelih u Bukure\u0161tu. Od po\u010detka sezone gripa prijavljeno
\nje 36 smrtnih slu\u010dajeva, a skoro 1,5 miliona gradjna Rumunije je primilo vakcinu protiv
\ngripa. Pojedine bolnice su i dalje pune, iako je broj obolelih smanjen.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Na manje od 20 kilometara od granice sa Ukrajinom, tenkovi
\nLeklerk, glavno sredstvo napada francuske borbene grupe raspore\u0111ene u Rumuniji,
\nstigli su na poligon Smardan u Galaci (jugoistok) gde se ove nedelje, izvodi opse\u017ena ve\u017eba, u
\nkojoj je mobilisano oko 600 francuskih vojnika, sa 200 borbenih vozila. Ve\u017eba
\nSmardan je najvec\u0301a ve\u017eba koju trenutno sprovodi NATO na isto\u010dnoj granici EU.
\nRumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku i njegove kolege iz Francuske
\ni Holandije Katarina Kolona, odnosno Vopke Hoekstra, posetic\u0301e sutra Nacionalni
\ncentar za obuku Getica iz Sinkua (u sredini). Kako je saop\u0161teno izMinistarstva
\nspoljnih poslova, program posete ministara obuhvatic\u0301e interakciju sa vojnim
\nosobljem, posebno francuskim i holandskim, i posetu nekim vojnim objektima koje
\nzajedni\u010dki koriste savezni\u010dke trupe raspore\u0111ene u Rumuniji.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sada kada su SAD i Nema\u010dka obec\u0301ale da c\u0301e poslati napredne tenkove u Ukrajinu, njihova brza isporuka u dovoljnom broju je od vitalnog zna\u010daja za odbranu od Rusije, rekao je predsednik Volodimir Zelenski, koji je zahvalio saveznicima na odluci. Sjedinjene Dr\u017eave i Nema\u010dka najavile su u sredu da c\u0301e poslati tenkove Abrams i Leopard 2 u Ukrajinu. Odluka, na koju se dugo \u010dekalo u Kijevu, pomogla bi ukrajinskoj vojsci u moguc\u0301oj prolec\u0301noj kontraofanzivi protiv ruskih snaga na okupiranim teritorijama. Moskva je slanje tenkova u Ukrajinu opisala kao opasnu provokaciju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Nikolaje C\u0301uka saop\u0161tio je da je, prema podacima Nacionalne komisije za prognoze, bruto domac\u0301i proizvod u 2022. porastao za 49 milijardi evra u odnosu na 2021. On je dodao da privreda i za ovu godinu ima povoljnu prognozu, sa povec\u0301anje od 2,8%. \u0160ef vlade je ocenio i ulogu koju su pro\u0161le godine imale […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568697","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n