Senat i Poslani\u010dki dom iz Bukure\u0161ta po\u010deli su danas prvo ovogodi\u0161nje redovno zasedanje parlamenta. Na dnevnom redu bili su va\u017eni nacrti zakona za po\u0161tovanje rokova predvi\u0111enih Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije. Lideri PSD-a i PNL-a, glavne stranke vladajuc\u0301e koalicije, najavili su, me\u0111u zakonodavnim prioritetima, nacrte zakona koji se odnose na obrazovanje i reformu specijalnih penzija. Liberali kao prioritet imaju i povec\u0301anje cenzusa sa kojeg se oporezuju penzije i nacrt zakona o spajanju lokalnih sa parlamentarnim izborima koji su predvi\u0111eni za 2024. Shodno protokolu koalicije, rotacija premijera izme\u0111u PNL i PSD c\u0301e se odr\u017eati u maju. Socijaldemokrate su saop\u0161tile da rade na novom vladinom programu, a predsednik socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku, koji c\u0301e u ovom slu\u010daju preuzeti funkciju premijera, izneo je ideju o smanjenju oporezivanja rada i pove\u0107anje poreza kompanijama sa veoma visokim primanjima. Iz opozicije, USR i Snaga desnice podnele su, na plenarnoj sednici Poslani\u010dkog doma, predlog za izglasavanje nepoverenja ministru unutra\u0161njih poslova Lu\u010dijanu Bodeu pod naslovom Rumunija zaslu\u017euje vi\u0161e od lopova na javnim pozicijama\u201c, u kontekstu optu\u017ebi za plagijat u vezi sa njegovom doktorskom tezom. Senat je usvojio deklaraciju u kojoj ponovo potvr\u0111uje svoju posvec\u0301enost ja\u010danju zakonodavnih napora na komemoraciji \u017ertava Holokausta i nagla\u0161ava potrebu uklju\u010divanja svih dr\u017eavnih institucija i svih gra\u0111ana kako bi se po\u0161tovala ljudska prava i slobode.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, boravic\u0301e u zvani\u010dnoj poseti Azerbejd\u017eanu, u Bakuu, od 2. do 3. februara, na poziv svog kolege Ilhama Alijeva. Dvojica predsednika otvoric\u0301e Ministarski sastanak Konsultativnog saveta Ju\u017enog gasnog koridora. Poseta \u0161efa rumunske dr\u017eave odvija se u nastavku veoma dobrih razgovora vo\u0111enih sa predsednikom Azerbejd\u017eana, u Bukure\u0161tu, decembra 2022. godine, povodom njihovog u\u010de\u0161c\u0301a na ceremoniji potpisivanja Sporazuma izme\u0111u Vlada Republike Azerbejd\u017eana, Gruzije, Rumunije i Ma\u0111arske u vezi sa Strate\u0161kim partnerstvom u oblasti razvoja energetike i zelenog transporta. U Bakuu c\u0301e biti procenjeno stanje implementacije regionalnih projekata interkonekcije kao \u0161to je podmorski kabl za prenos elektri\u010dne energije i razmatrac\u0301e se pokretanje sli\u010dnih projekata u digitalnoj oblasti. Azerbejd\u017ean je prva zemlja u regionu Ju\u017enog Kavkaza sa kojom je Rumunija 2009. podigla bilateralne odnose na nivo strate\u0161kog partnerstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sud u Bukure\u0161tu odbacio je zahtev Antikorupcijskog direktorata za preventivno hap\u0161enje na 30 dana direktora Romarma Gabrijela Cucua i Aleksandra Picurke, sina biv\u0161eg selektora rumunske fudbalske reprezentacije Viktora Picurke, u slu\u010daju sticanja neusagla\u0161enih za\u0161titnih maski za Ministarstvo odbrane. Njih dvojica c\u0301e biti stavljeni pod sudsku kontrolu. Aleksandru Picurki je u utorak odre\u0111en pritvor od 24 sata, optu\u017een za kupovinu uticaja, dok je Gabrijelu Cucu tako\u0111e odre\u0111en jednodnevni pritvor. U istom dosijeu Viktor Picurka je pod sudskom kontrolom, zbog kupovine uticaja. Prema Nacionalnom antikorupcijskom direktoratu, tokom pandemije izazvane Kovidom-19, izme\u0111u marta 2020. i septembra 2021, Gabrijel Cucu, kao generalni direktor Romarma, dr\u017eavne kompanije i glavnog dobavlja\u010da odbrambenih tehnologija, bi u\u0161ao u udru\u017eenje preduzec\u0301a \u010diji je deo bila i kompanija koju je kontrolisao Aleksandru Picurka, pod nepovoljnim uslovima za kompaniju koju je vodio, dva ugovora o javnim nabavkama za kupovinu neusagla\u0161ene opreme za proizvodnju za\u0161titnih maski. Gabrijel Cucu je navodno primio mito preko posrednika u iznosu od 50.000 leja, \u0161to je ekvivalentno 10 hiljada evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oko 1.000 zaposlenih u prosveti protestovalo je u sredu u Bukure\u0161tu, nezadovoljni platama koje primaju za posao koji obavljaju. Ljudi skrec\u0301u pa\u017enju da je nenastavno osoblje jedina kategorija bud\u017eetskih radnika koja ni ove godine nije dostigla nivo osnovnih plata predvi\u0111enih okvirnim zakonom za 2022. godinu. Osnovne plate nenastavnog osoblja kre\u0107u se od 1.800 (366 evra) i 2.300 leja (468 evra). Federacije prosvetara tra\u017ee od vlade da usvoji normativni akt na osnovu kojeg i oni koji ne predaju dobijaju odgovarajuc\u0301e plate, uz odobravanje povec\u0301anja uslova rada za sve kategorije zaposlenih u prosveti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Senat i Poslani\u010dki dom iz Bukure\u0161ta po\u010deli su danas prvo ovogodi\u0161nje redovno zasedanje parlamenta.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568703","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n