Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku u\u010destvovac\u0301e u utorak, u Njujorku, kao glavni govornik, na otvorenom sastanku Saveta bezbednosti UN, sa temom Pretnje me\u0111unarodnom miru i bezbednosti: uzdizanje mora i okeana nivoi \u2013 implikacije na me\u0111unarodni mir i bezbednost\u201c. Tokom sastanka c\u0301e se razgovarati o rizicima koji proizilaze iz porasta nivoa mora i okeana, kao direktne posledice klimatskih promena, a bic\u0301e istra\u017eeni na\u010dini na koje Savet bezbednosti mo\u017ee da se bavi ovim rizicima u okviru globalne bezbednosne arhitekture. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova, prisustvo Rumunije na sednici Saveta bezbednosti UN ja\u010da napore Bukure\u0161ta da promovi\u0161e me\u0111unarodni poredak zasnovan na normama, kao i njenu ulogu kao aktera uklju\u010denog u upravljanje hitnim globalnim pitanjima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar otputovac\u0301e u utorak u Brisel, gde c\u0301e u\u010destvovati na Sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu (Ramstein format) i Sastanku ministara odbrane zemalja \u010dlanica NATO-a. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg saop\u0161tio je na konferenciji za novinare da Alijansa planira da povec\u0301a zalihe naoru\u017eanja. To je neophodno kako za Ukrajinu, kojoj je potrebno vi\u0161e municije nego \u0161to saveznici sada mogu da obezbede, tako i za zemlje \u010dlanice, kako bi kompletirale svoje iscrpljene zalihe kako bi podr\u017eale zemlju koju je napala Rusija. Jens Stoltenberg je rekao i da se o\u010dekuje da c\u0301e se u Briselu razgovarati o pitanju isporuke aviona Ukrajini i pokazao da zemlje \u010dlanice NATO koje c\u0301e isporu\u010divati borbene avione Ukrajini nec\u0301e \u010diniti Alijansu kao celinu deo sukoba. Jens Stoltenberg je naveo da vojno prisustvo NATO snaga u Poljskoj, u Rumuniji, u Slova\u010dkoj i u drugim dr\u017eavama iz isto\u010dnog dela Alijanse \u0161titi prostor koji saveznici koriste za podr\u0161ku Ukrajini. NATO nije deo sukoba, ali mi podr\u017eavamo Ukrajinu, njeno pravo na samoodbranu, izjavio je Stoltenberg.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Bavarske, Markus Soder je, tokom posete Bukure\u0161tu, u ponedeljak ponovo potvrdio svoju podr\u0161ku pristupanju Rumunije \u0161engenskom prostoru, isti\u010duc\u0301i da je zemlja poslednjih godina ostvarila zna\u010dajan napredak u pogledu borbe protiv korupcije i strukturne reforme. Podr\u017eavamo Rumuniju na njenom putu ka pristupanju \u0161engenskom prostoru. Veoma je va\u017eno da mi u Evropi shvatimo da su ovde, posebno, s obzirom na situaciju sa Ukrajinom i Rusijom, izazovi na sasvim drugom nivou\u201c, ocenio je zvani\u010dnik. Pored toga, on je izrazio zahvalnost za podr\u0161ku koju je Rumunija davala i pru\u017ea izbeglim gra\u0111anima Ukrajine. Markusa Sodera su u Bukure\u0161tu primili predsednik Klaus Johanis i premijer Nikolae \u010ciuka. Dvojica premijera potpisala su zajedni\u010dku deklaraciju o ja\u010danju bilateralnih odnosa, kojom je predvi\u0111eno i obnavljanje rada me\u0161ovite vladine komisije izme\u0111u Rumunije i Bavarske.<\/span><\/p>\n
Prema zimskoj ekonomskoj prognozi koju je Evropska komisija objavila u ponedeljak privreda Rumunije trebalo bi da zabele\u017ei rast od 2,5% u 2023. i 3% u 2024, dok c\u0301e stopa inflacije biti 9,7% ove godine i 5,5% sledec\u0301e godine. Prema Evropskoj Komisiji, implementacija Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju (PNNR) trebalo bi da doprinese sna\u017enim investicijama u Rumuniji, koja bi bila glavni motor rasta ove godine. Privatna potro\u0161nja, iako negativno pogo\u0111ena visokom inflacijom, bi se povec\u0301ala nakon povec\u0301anja minimalne zarade, penzija i plata u javnom sektoru, kao i produ\u017eenja gornje granice cena energenata do 2025. I evropske prognoze pokazuju da bi neto izvoz Rumunije trebalo da ostane negativan, u pozadini jake valute i niske potra\u017enje na izvoznim tr\u017ei\u0161tima.<\/span><\/p>\n
Faza spasavanja nakon
<\/p>\n
Rumunija nastavlja da poma\u017ee Turskoj, razorenoj zemljotresima, gde je vec\u0301 poslala nekoliko timova spasilaca i najneophodnije proizvode. \u017delezni\u010dka kompanija saop\u0161tila je da je ovim proizvodima utovarila drugi voz od preko 20 vagona koji c\u0301e biti poslat u pogo\u0111enu zemlju. Rumunija je u Tursku poslala lekare i asistente na intenzivnoj nezi, kao i slu\u017ebenike Odeljenja za vanredne situacije, zajedno sa timovima za traganje i spasavanje. Mnogi Rumuni su se odazvali pozivima Ambasade Turske da pru\u017ee pomoc\u0301. To se desilo i u Konstanci (jugoistok), gde su lokalne vlasti i muslimanska zajednica bile direktno uklju\u010dene u ovim akcijama. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao je da se pet stotina lekara i medicinskih sestara prijavilo kao volonteri i organizovali se u timove za odlazak u Tursku. On je, me\u0111utim, objasnio da se ova medicinska pomoc\u0301 mo\u017ee pru\u017eiti samo ako to zatra\u017ee vlasti iz Ankare, \u0161to se do sada nije desilo. Istovremeno, prikupljene su i zna\u010dajne koli\u010dine lekova, a iz toga sledi da c\u0301e rumunske vlasti ove nedelje nac\u0301i re\u0161enje da stignu tamo gde su potrebni.<\/span><\/p>\n
Moskva namerava da nasilnim akcijama iznudi promenu politi\u010dke vlasti u Republici Moldaviji, \u0161to c\u0301e destabilizovati zemlju, izjavila je predsednica iz Ki\u0161injeva, prozapadna Maja Sandu. Prema njenim re\u010dima, Rusija namerava da koristi subverzivne mere, napade na institucije, pa \u010dak i uzimanje talaca. Plan je otkriven i uz pomoc\u0301 informacija dobijenih iz Kijeva, rekla je Maja Sandu. Svrha ovih akcija je ru\u0161enje ustavnog poretka, zamena legitimne vlasti u Ki\u0161injevu nelegitimnom, \u010dime bi se na\u0161a zemlja stavila na raspolaganje Rusiji, kako bi se zaustavio proces evrointegracija, ali i da Republika Moldavija mogla biti od koristi Rusiji u ratu protiv Ukrajine\u201c, rekla je Maja Sandu. Pro\u0161log \u010detvrtka u Briselu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pred liderima EU, govorio o takvom ruskom planu.<\/span><\/p>\n
13. februar – Svetski
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku u\u010destvovac\u0301e u utorak, u Njujorku, kao glavni govornik, na otvorenom sastanku Saveta bezbednosti UN, sa temom Pretnje me\u0111unarodnom miru i bezbednosti: uzdizanje mora i okeana nivoi \u2013 implikacije na me\u0111una<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568715","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nzemljotresa u Turskoj i Siriji privodi se kraju, a hitnost sada postaje
\nobezbe\u0111ivanje skloni\u0161ta, hrane, obrazovanja i psihosocijalne pomoc\u0301i, rekao je
\nu ponedeljak \u0161ef humanitarne organizacije Ujedinjenih nacija Martin Grifits
\ntokom posete Alepu u severnoj Siriji. Zvani\u010dnik UN-a je tako\u0111e rekao da c\u0301e
\nUjedinjene nacije dobiti pomoc\u0301 u preseljenju iz oblasti pod kontrolom vlade u
\nSiriji na severozapad zemlje koji je pod kontrolom pobunjenika – tako\u0111e razoren
\nsmrtonosnim zemljotresom. Prema podacima sirijskog ministarstva saobrac\u0301aja, do
\nsada su u Siriju sletela 62 aviona natovarena humanitarnom pomoc\u0301i, posebno iz
\nSaudijske Arabije. Nedelju dana nakon razornih zemljotresa u Turskoj i Siriji,
\nbroj \u017ertava nastavlja da raste, sa privremenim brojem mrtvih od vi\u0161e od 35.000.
\nMe\u0111utim, UN su u nedelju upozorile da bi se taj bilans mogao udvostru\u010diti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\ndan radija ustanovljen je 2011. godine od strane UNESCO-a i obele\u017eava prvo
\nemitovanje radio stanice Ujedinjenih nacija, 1946. godine. Tema izabrana za ovu
\ngodinu bila je Radio i mir, a rumunski umetnici su na talasima Radio Rumunija,
\npokazali solidarnost sa dramom kroz koju Ukrajina prolazi. Sve stanice Radio
\nRumunija emituju od 9.30 \u010dasova \u010duvenu pesmu Heal the vorld koju je po\u010detkom
\n90-ih otpevao Majkl D\u017eekson. Emitovanje ove pesme povodom
\nSvetskog dana radija je deo niza
\ndoga\u0111aja kojima Radio Rumunija obele\u017eava godinu dana od izbijanja rata u
\nsusednoj Ukrajini.<\/p>\n