Nakon zvani\u010dne posete Japanu, predsednik Klaus Johanis boravi danas u dr\u017eavnoj poseti Republici Singapur, gde je razgovarao sa svojom koleginicom Halimam Jakob. Kako je saop\u0161teno iz Predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu, \u0161ef dr\u017eave je istakao cilj Rumunije da povec\u0301a nivo bilateralnih odnosa sa Singapurom i ozna\u010di novu fazu razvoja. Tako\u0111e, predsednik Johanis je ukazao na niz zajedni\u010dkih ciljeva za koje se zala\u017eu oba predsednika, kao \u0161to su politike inkluzije, ekonomski i dru\u0161tveni razvoj i zelena tranzicija. Dvojica \u0161efova dr\u017eava razgovarala su o rezultatima inicijativa i akcija koje su sprovedene u cilju promocije informacionog dru\u0161tva i sajber bezbednosti, obrazovanja, rodne ravnopravnosti, klimatskih akcija i tranzicije zelene energije. Predsednik Johanis je izrazio poseban interes za unapre\u0111enje bilateralnih odnosa, u skladu sa njihovim potencijalom, posebno u ekonomsko-investicionom planu. \u0160ef dr\u017eave je istakao cilj Bukure\u0161ta da privu\u010de singapurske investicije, istakav\u0161i da je Rumunija trec\u0301i najvec\u0301i dobavlja\u010d IT usluga u EU za Singapur. Predsednica Republike Singapur Halimah Jakob istakla je izuzetno va\u017ean potencijal bilateralnih odnosa na pozadini sve vec\u0301e uloge i zna\u010daja Rumunije u EU i NATO, kao i na regionalnom nivou, uklju\u010dujuc\u0301i i trenutni geopoliti\u010dki diskurs generisan posledicama rata u Ukrajini. Predsednica Singapura je istakla zna\u010daj povec\u0301anja investicija i bilateralne trgovine, s obzirom na moguc\u0301nosti koje nude sektori kao \u0161to su IT&C, sajber bezbednost i turizam. Predsednik Rumunije razgovarao je i sa premijerom Singapura Li Sjen Lungom, koji je istakao konvergenciju pozicija i interesa dveju dr\u017eava u aktuelnom geopoliti\u010dkom kontekstu i va\u017enost po\u0161tovanja me\u0111unarodnog poretka zasnovanog na pravima Povelje UN.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Neto
\ninvesticije u rumunsku ekonomiju su 2022. godine iznosile 150 milijardi leja
\n(preko 30 milijardi evra), \u0161to je za 8,5% vi\u0161e u odnosu na prethodnu godinu,
\nka\u017ee premijer Nikolae \u010cuka. On tvrdi da to pokazuje pozitivan uticaj koji su
\nmere aktuelne vlasti imale na realnu ekonomiju. Ulaganja u razvoj, napisao je
\npremijer na Fejsbuku, sa\u010duvac\u0301e radna mesta i generisati nova, a dugoro\u010dno c\u0301e
\ndoprineti vec\u0301im prihodima. Ostali podaci, koje je objavioNacionalni institut za
\nstatistiku, a koji, prema mi\u0161ljenju premijera, pokazuju uspeh rumunske privrede
\nu 2022. godini su: povec\u0301anje bruto domac\u0301eg proizvoda od 4,8%, strane direktne
\ninvesticije od 11,3 milijarde evra, apsorpcija evropskih fondova od 73% i
\nizvoza 85 milijardi evra. S druge strane, javni dug Rumunije je smanjen na
\n47,2% BDP-a u decembru 2022. godine, sa 48,3% u novembru 2022. u pore\u0111enju sa
\n48,9% u 2021. godini, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Procenjuje se da
\nc\u0301e rashodi za javne investicije za 2023. dostic\u0301i 7,2% BDP-a.<\/p>\n
<\/p>\n
Na biodiverzitet delte Dunava ne uti\u010du radovi jaru\u017eanja na kanalu Bistroe, a tok Dunava nije zabele\u017eio zna\u010dajnije promene u pore\u0111enju sa statisti\u010dkim podacima objavljenim poslednjih godina, ka\u017ee ministar \u017eivotne sredine Tan\u010dos Barna nakon prvih merenja koje su sprovele rumunske vlasti na rukavcu \u010cilia i na deonicama u rumunskim teritorijalnim vodama Dunava. Rumunski zvani\u010dnik je rekao da se sada \u010deka da ukrajinske vlasti daju pismenu saglasnost kako bi tri broda Ministarstva saobrac\u0301aja mogla da zavr\u0161e merenja dubine u celom delu rukavca \u010cilija, i daju svoj kona\u010dni izve\u0161taj. Vlasti Ukrajine i Rumunije dogovorile su se da provere dubinu kanala na Dunavu nakon informacija da Ukrajina jaru\u017euje kanal Bistroe. Ukrajinsko ministarstvo za infrastrukturu saop\u0161tilo je da je, nakon takozvanog \u010di\u0161c\u0301enja kanala, njegova dubina porasla sa 3,9 na 6,5 metara, odnosno skoro udvostru\u010dena. Kijev je, me\u0111utim, negirao da bi produbljivanjem kanala prekr\u0161io bilo kakav dogovor. Bukure\u0161t \u017eeli da osigura da radovi koje preduzimaju Ukrajinci ne uti\u010du na ekosistem u delti Dunava, jedinstvenom podru\u010dju u Evropi, uklju\u010denom u svetsku ba\u0161tinu Uneska.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Me\u0111unarodni pozori\u0161ni festival u Sibiju danas dobija nagradu Kastelo za kulturu i festivale, na sve\u010danosti organizovanoj u \u0160paniji. Prema re\u010dima predsednika Me\u0111unarodnog pozori\u0161nog festivala u Sibijuu Konstantina Kirijaka, ovo priznanje su vremenom dobili i karneval u Veneciji, Oktoberfest u Minhenu ili Festival svetla u Lionu. Ove godine Me\u0111unarodni pozori\u0161ni festival u Sibiuu (centralna Rumunija), u svom 30. izdanju, odr\u017eac\u0301e se od 23. juna do 2. jula.<\/span><\/p>\n
U prostorijama Tehni\u010dke Srednje \u0160kole Edmond Nikolau u Bukure\u0161tu danas je sve\u010dano otvoren centar za ukrajinske izbeglice. Centar su realizovali Gradska kuc\u0301a Sektora 2 u partnerstvu sa UNICEF-om i organizacijom Habitat for Humaniti i ima povr\u0161inu od 2.000 kvadratnih metara, tri sprata i kapacitet za 100 ljudi. Gradona\u010delnik Sektora 2 je izjavio da izbeglice sada imaju novi prostor za dru\u017eenje, mesto gde deca mogu da rade domac\u0301e zadatke, a takodje mogu i da pripremaju hranu.<\/p>\n
Od danas do sutra ujutru je na snazi \u017euti meteo alarm zbog jake ki\u0161e u osam okruga na zapadu Ju\u017enih Karpata. Hidrolozi su danas izdali narand\u017easto upozorenje na poplave, koje va\u017ei do subote u ponoc\u0301, na rekama u \u010detiri okruga, odnosno \u017euti meteo alar zbog opasnosti od poplava, koje isti\u010de u nedelju popodne. Ciljane oblasti su na zapadu, severu, centru i jugu.<\/p>\n <\/p>\n<\/p>\n Administracija ameri\u010dkog predsednika D\u017eoa Bajdena dac\u0301e
<\/p>\n
Francuski predsednik Emanuel Makron prima danas u Parizu britanskog premijera Ri\u0161ija Sunaka, povodom Francusko-britanskog samita, tradicije prekinute 2018. godine, nakon \u0161to je Velika Britanija napustila Evropsku uniju. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije u Francuskoj, dvojica zvani\u010dnika \u017eele da po\u0161alju signal o ponovnoj izgradnji odnosa poverenja, posle vi\u0161egodi\u0161njih tenzija. Glavne teme razgovora su upravljanje ilegalnom migracijom, razvoj nuklearnog sektora, pitanja odbrane i bezbednosti i, na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, pomoc\u0301 Ukrajini. Predsednik Emanuel Makron \u017eeli da oja\u010da odbrambeno partnerstvo sa Ujedinjenim Kraljevstvom, potpisano 2010. godine, ali je nakon Bregzita ostalo bez konkretnih rezultata. Sa svoje strane, premijer Ri\u0161i Sunak je pre svega zainteresovan za fenomen migracije. On smatra da je neophodna saradnja sa Francuzima kako bi se spre\u010dili prelazi i gubitak ljudskih \u017eivota u Laman\u0161u, s obzirom na to da je preko 46.000 migranata pro\u0161le godine ilegalno, iz Francuske, stiglo na obalu Engleske, improvizovanim \u010damcima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nakon zvani\u010dne posete Japanu, predsednik Klaus Johanis boravi danas u dr\u017eavnoj poseti Republici Singapur, gde je razgovarao sa svojom koleginicom Halimam Jakob<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568740","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nRepublici Moldaviji 300 miliona dolara u vidu pomoc\u0301i energetskom sektoru i
\npodelic\u0301e sa ovom zemljom informacije koje Rusija poku\u0161ava da destabilizuje,
\nsaop\u0161tila je u petak Bela kuc\u0301a. Portparol za nacionalnu bezbednost D\u017eon Kirbi
\nrekao je medijima da, iako nema neposredne pretnje po Republiku Moldaviju, SAD
\nveruju da Rusija nastoji da oslabi ovu malu zemlju, da organizuje pobunu i
\nuspostavi vladu koja je vise orijentisana proruski. On je tako\u0111e izjavio da
\nVa\u0161ington ima poverenje u demokratske i ekonomske institucije u Ki\u0161injevu i u njihovu sposobnost da odgovore na ove
\npretnje. Nastavic\u0301emo da im pru\u017eamo zna\u010dajnu podr\u0161ku, rekao je Kirbi.
\nAntivladini protesti i protesti protiv predsednice Maje Sandu, koje je posebno
\norganizovala proruska partija Sor, povremeno se odr\u017eavaju u glavnom gradu
\nMoldavije vec\u0301 nekoliko nedelja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n