Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak, tokom zvani\u010dne posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa \u0161eikom Mohamedom bin Ra\u0161idom Al Maktumom, potpredsednikom i premijerom Emirata, vladarom Emirata Dubai. Kako se navodi u saop\u0161tenju za javnost iz Predsedni\u010dke administracije, Klaus Johanis je i ovom prilikom potvrdio zna\u010daj i veoma dobar nivo bilateralnih odnosa sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Lider iz Bukure\u0161ta je istakao \u010dvrstinu politi\u010dkog dijaloga i nedavno intenziviranje ekonomske i sektorske saradnje. Klaus Johanis i Mohamed bin Ra\u0161id Al Maktum razmotrili su oblasti od prioritetnog interesa za dve zemlje, a to su energetika, uklju\u010dujuc\u0301i obnovljive izvore, obrazovanje, poljoprivredu, transportnu infrastrukturu, digitalnu povezanost, civilnu za\u0161titu i sajber bezbednost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj saobra\u0107ajnih nesre\u0107a u Rumuniji bele\u017ei smanjenje. Tokom pro\u0161le godine bilo je oko 200 nezgoda manje. Broj poginulih u saobrac\u0301aju smanjen je za 145, a broj povre\u0111enih za oko 100. Tokom protekle godine 2022 na putevima u Rumuniji dogodilo se 4.700 saobra\u0107ajnih nezgoda, poginulo je preko 1.630 ljudi i te\u0161ko povre\u0111eno skoro 3.700 lica, to su ujedno i najni\u017ee brojke zabele\u017eene u poslednjoj deceniji, obave\u0161tava Generalni inspektorat rumunske policije. Ove nedelje, putari sprovode preventivne akcije na rizi\u010dnim podru\u010djima i deonicama puteva u zemlji.<\/span><\/p>\n
Rumunija je me\u0111u 17 \u010dlanica Evropske unije koje su potpisale u\u010de\u0161c\u0301e u zajedni\u010dkom evropskom projektu nabavke naoru\u017eanja za nacionalne zalihe i podr\u0161ke Ukrajini. Plan je izradila Evropska odbrambena agencija, koja je napravila vezu izme\u0111u zahteva za naoru\u017eanje zemalja \u010dlanica i Ukrajine, s jedne strane, i evropske industrije naoru\u017eanja, s druge. Program ima dve nabavne linije – granata kalibra 155 na period od dve godine i na period od sedam godina, druge vrste municije. Trec\u0301a komponenta projekta ima za cilj povec\u0301anje proizvodnih kapaciteta nekih proizvo\u0111a\u010da oru\u017eja iz EU.<\/span><\/p>\n
Evropska komisija odobrila je u utorak \u0161emu vrednu 103 miliona evra koju je pokrenula Rumunija za podr\u0161ku investicijama u razvoj kapaciteta za skladi\u0161tenje elektri\u010dne energije. Ukupan bud\u017eet za razvoj kapaciteta skladi\u0161tenja, obezbe\u0111en je iz evropskih fondova, kroz mehanizam za oporavak i otpornost i iz nacionalnih fondova. Projektom je predvi\u0111eno pu\u0161tanje u rad kapaciteta od najmanje 480 MVh skladi\u0161ta elektri\u010dne energije u baterijama do 31. decembra 2025. Komisija je odlu\u010dila da je rumunska \u0161ema neophodna i odgovarajuc\u0301a za ubrzanje ulaganja u skladi\u0161ta elektri\u010dne energije, doprinosec\u0301i na taj na\u010din strate\u0161kim ciljevima EU koji se odnose na zelenu tranziciju\u201c, navodi se u saop\u0161tenju Evropske komisija.<\/span><\/p>\n
Gra\u0111evinski radovi u Evropskoj uniji bele\u017ee porast u prvom mesecu ove godine za 3,5% u odnosu na poslednji mesec pro\u0161le godine – pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evrostat. Rumunija i Ma\u0111arsku su me\u0111u zemljama \u010dlanicama, koje bele\u017ee zna\u010dajan pad, iz meseca u mesec. U slu\u010daju Rumunije, pad od 4,3% u januaru dolazi nakon pada od 0,3% u decembru. Medjutim, na godi\u0161njem nivou, u januaru 2023. godine, u odnosu na januar 2022. godine, Rumunija je me\u0111u zemljama EU u kojima su gra\u0111evinski radovi zabele\u017eili najzna\u010dajnija povec\u0301anja, odnosno 5,9%.<\/span><\/p>\n
Sindikalci rumunskog \u0161umarstva organizovali su u utorak protest ispred Poslani\u010dkog doma u Bukure\u0161tu. Akciji su prisustvovali \u010dlanovi iz cele zemlje, kao i predstavnici strukovnih udru\u017eenja i udru\u017eenja poslodavaca iz te oblasti. Glavni zahtevi su izuzec\u0301e uprave \u0161uma u \u200b\u200bjavnoj svojini od primene korporativnog upravljanja, kao i odr\u017eavanje privrednih aktivnosti u okviru postojec\u0301ih struktura \u0161umarske uprave. Rumunska vlada je krajem pro\u0161le godine pokrenula predlog zakona o izmenama i dopunama hitne uredbe o korporativnom upravljanju javnim preduzec\u0301ima. Po mi\u0161ljenju sindikata \u0161umarstva, ovim amandmanom se ugro\u017eava upravljanje javnim \u0161umama, jer c\u0301e ih, nakon osnivanja akcionarskih dru\u0161tava, dr\u017eava uvrstiti na berzu, a veliki privredni subjekti zainteresovani za rumunsko drvo, posta\u0107e vlasnici akcija u dr\u017eavnim preduzec\u0301ima. Normativni akt je vec\u0301 odobrio Senat.<\/span><\/p>\n
Ukrajina je dala pismenu saglasnost za po\u010detak merenja na kanalu Bastroe, na Dunava, koje su zatra\u017eile rumunske vlasti kako bi se razjasnio problem bagerovanja, radove koje je izvodila Ukrajina. Ministar saobrac\u0301aja Sorin Grindeanu pozdravio je nameru Ukrajine da izmeri dubinu kanala Bastroe. S obzirom na to da su \u010dak i predstavnici Evropske komisije podr\u017eali zahteve Rumunije, u interesu obe dr\u017eave je da se razjasni situacija sa bagerovanjem koje je izvr\u0161ila Ukrajina na celom rukavcu \u010cilije i na kanalu Bastroe\u201c, rekao je Sorin.Podsec\u0301amo, rumunske i ukrajinske vlasti su se dogovorile da rumunski stru\u010dnjaci 15. marta po\u010dnu merenja na rukavcu \u010cilije i na kanalu Bastroe, medjutim, provere su po\u010dele 17. marta samo na \u010ciliji, u nedostatku pismene saglasnosti od ukrajinske strane. Kijev tvrdi da su radovi koji su izvr\u0161eni na kanalu Bastroe legalni, i odnose se na \u010di\u0161\u0107enje i odr\u017eavanje kanala. Me\u0111utim Rumunija, navodi da ako su Ukrajinci kopali preko dozvoljene dubine od 3,5 metara, radovi mogu imati negativan uticaj na ekosistem delte Dunava, koja je pod za\u0161titom Uneska.<\/span><\/p>\n
Kineski predsednik Si \u0110inping izjavio je u utorak u Rusiji,
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u utorak da mirovni
<\/p>\n
U Rumuniji su najavljeni brojni doga\u0111aji napovodom obelezavanja Dana Svetske poezije 21. marta. Nacionalni muzej knji\u017eevnosti u Bukure\u0161tu zakazao je niz javnih predavanja, izlo\u017ebi i emisija u bibliotekama i obrazovnim jedinicama, kao i nekoliko doga\u0111aja na otvorenom posvec\u0301enih poeziji. Na Memorijalu Ipotesti u severoisto\u010dnoj Rumuniji, Nacionalni studijski centar Mihai Eminesku organizuje tradicionalni pesni\u010dki maraton u kome u\u010destvuje skoro 20 autora. Nacionalni muzej knji\u017eevnosti u Ja\u0161iju, u isto\u010dnoj Rumuniji, tako\u0111e organizuje pesni\u010dki maraton.<\/span><\/p>\n
Grad Temi\u0161var (zapad) c\u0301e u petak primiti nagradu Zlatna jabuka kao priznanje za napore da se grad promovi\u0161e kao me\u0111unarodna turisti\u010dka destinacija. Zlatna jabuka Kondor ili Zlatni apel smatra se ekvivalentom Oskara u kinematografiji, dodeljuje je Me\u0111unarodna federacija novinara i turisti\u010dkih pisaca FIJET li\u010dnosti,gradu ili organizaciji, kao priznanje za napore na promociji i razvoju turizma. Temi\u0161var c\u0301e tako uc\u0301i u galeriju rumunskih destinacija nagra\u0111enih ovim trofejem: Bukovina (severoistok), delta Dunava (jugoistok), Marginimea Sibiului (centar), Oradea (severozapad).<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u utorak, tokom zvani\u010dne posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa \u0161eikom Mohamedom bin Ra\u0161idom Al Maktumom, potpredsednikom i premijerom Emirata, vladarom Emirata Dubai.<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568751","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\ndrugog dana svoje dr\u017eavne posete, da ,,prioritet daje strate\u0161kim odnosima Moskve i Pekinga,
\ndve velike sile, prenosi AFP. Lider iz Pekinga je rekao da je pozvao svog
\nruskog kolegu Vladimira Putina da poseti Kinu ove godine, \u0161to je znak povezanosti
\ndve zemlje na pozadini tenzija sa Zapadom. Dvojica lidera su u ponedeljak
\nrazgovarali o ratu u Ukrajini. O\u010dekuje se da dve zemlje potpi\u0161u dva velika
\nsporazuma o pro\u0161irenju strate\u0161ke bilateralne saradnje i partnerstva. Prema izvorima
\nu Moskvi, na dnevnom redu razgovora je i tehni\u010dko-vojna saradnja, usred
\nstrahovanja Zapada da bi Peking mogao da isporu\u010di oru\u017eje Rusiji za rat koji
\ntrenutno vodi protiv Ukrajine.<\/p>\n
\nplan koji je Kina predstavila krajem februara mo\u017ee biti osnova za okon\u010danje
\nsukoba u Ukrajini, prenosi Bi-Bi-Si. Mnoge ta\u010dke mirovnog plana za Ukrajinu
\nkoji je predlo\u017eila Kina koreliraju sa ta\u010dkom gledi\u0161ta Rusije,
\nizjavio je Vladimir Putin na konferenciji za novinare odr\u017eanoj sa liderom
\nPekinga Si \u0110inpingom na kraju novih razgovora odr\u017eanih u utorak. u Moskvi. Si
\n\u0110inping je sa svoje strane rekao da se vlada u Pekingu zala\u017ee za aktivno
\npomirenje i uvek za mir i dijalog.Prema mi\u0161ljenju analiti\u010dara, za Vladimira
\nPutina je poseta Si \u0110inpinga dobrodo\u0161la, jer mu omoguc\u0301ava da poka\u017ee da nije
\nme\u0111unarodno izolovan. Kina nije osudila rat Rusije protiv Ukrajine, ali je
\nuklju\u010dena u mirovne pregovore. Si \u0110inping je na po\u010detku posete istakao
\nneutralnu poziciju Kine.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n