Situacija u medijima u Rumuniji nije ba\u0161 ru\u017ei\u010dasta i ima mnogo prostora za pobolj\u0161anje, a zemlja treba da poka\u017ee napredak u ovogodi\u0161njem izve\u0161taju o vladavini prava, saop\u0161tila je u sredu uve\u010de u Briselu potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova. Izve\u0161taj Evropske komisije o vladavini prava iz 2022. navodi da se mediji u Rumuniji suo\u010davaju sa problemima kao je transparentnost vlasni\u0161tva u medijima koja i dalje nije potpuna\u201c i pogor\u0161anje situacije u vezi sa pretnjama, slu\u010dajevima uznemiravanja i nasilja nad novinarima. Na pitanje da li su novi zakonodavni instrumenti koje je Evropska komisija predlo\u017eila pro\u0161le godine i koji se trenutno usvajaju dovoljni za re\u0161avanje ovih problema, Vera Jurova je odgovorila potvrdno, precizirajuc\u0301i da do tada, od rumunske dr\u017eave, o\u010dekuje vi\u0161e. Rumunija i dalje ima prostora da unapredi situaciju, a ne da \u010deka da je pravo EU pokrene. Bila sam u Rumuniji i \u017eelim da do\u0111em ponovo zbog pravosudnih pitanja i naravno, u interesu je Rumunije da poka\u017ee napredak u izve\u0161taju o vladavini prava u jula ove godine u odnosu na onaj iz 2022., rekla je evropska zvanicnica Vera Jurova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Odboru za obrazovanje Poslani\u010dkog doma u Bukure\u0161ta danas su nastavljene rasprave o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, nakon \u0161to su u sredu zavr\u0161eni razgovori o Nacrtu zakona o preduniverzitetskom obrazovanju. Po novom zakonu, srednje \u0161kole mogu da organizuju specijalna odeljenja za nadarene u\u010denike za odre\u0111ene smerove. U odnosu na varijantu koji je predlo\u017eilo ministarstvo, granica od 60% za dodatni ispit smanjena je na 50 odsto, a \u0161to se ti\u010de ispita Male mature, zadr\u017eana je verzija ministarstva, uz ispit dva strana jezika. Istovremeno, Religija je uvedena kao izborna disciplina za test specifi\u010dnog profila. \u0160to se ti\u010de visokog obrazovanja ciljani su amandmani koji se ti\u010du oblasti istra\u017eivanja, ali i aktivnosti studenata uop\u0161te. Komisija je zadr\u017eala programe univerzitetske psiho-pedago\u0161ke obuke, predlog Ministarstva prosvete. Resorna ministarka Ligia Deka je naglasila da nacrt zakona predvi\u0111a mere za povec\u0301anje stepena obuke i finansijsku podr\u0161ku diplomcima koji se opredele za profesorsku karijeru. Mandat
Od 1. maja izvrsna vlast u Bukurestu menja na\u010din davanja finansijske pomoc\u0301i ukrajinskim izbeglicama. Nov\u010dan pomo\u0107 bice direktno dodeljena izbeglicama, a ne porodici u kojoj su sme\u0161teni, kao \u0161to je do sada bio slu\u010daj. Bezuslovnu pumo\u0107 izbeglice \u0107e dobiti samo za jedan mesec. U naredna tri meseca ukrajinske izbeglice morac\u0301e da se zaposle i da upi\u0161u decu u \u0161kolu ili vrtic\u0301. Nakon 5 meseci boravka u Rumuniji ,oni \u0107e mo\u0107i ostvariti nov\u010danu pomo\u0107 uz dokaz da su zaposleni u Rumuniji.<\/p>\n
Sebastian Radulecu je novi rumunski sudija Evropskog suda za ljudska prava, navodi se u saop\u0161tenju te institucije. Parlamentarna skup\u0161tina Saveta Evrope izabrala je Sebastijana Radulecua na devetogodi\u0161nji mandat, koji c\u0301e po\u010deti najkasnije tri meseca nakon njegovog izbora. U drugom krugu glasanja dobio je 84 od 165 glasova. Sudije Evropskog suda za ljudska prava biraju izmedju tri kandidata koje je predlo\u017eila svaka dr\u017eava koja je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Trenutno ovu funkciju u Evropskom sudu za ljudska prava obavlja Julija Motok. Ona c\u0301e od sledec\u0301e godine biti aktivna u Me\u0111unarodnom krivi\u010dnom sudu.<\/p>\n
U Francuskoj je ubijena petogodi\u0161nja devoj\u010dica rumunskog porekla, a glavni osumnji\u010deni je petnaestogodi\u0161nji tinejd\u017eer. Zlo\u010din se dogodio u malom gradu Rambervilliers, na istoku Francuske, gradu sa skoro 5000 stanovnika. Dopisnica Radio Rumunije Danijela Koman javlja da su roditelji male Roze-Izabele najavili nestanak svoje devoj\u010dice u utorak popodne. \u017dandarmi su identifikovali tinejd\u017eera, koji je govorio prili\u010dno nepovezano i koji im je rekao da je ranije video dete. Sat kasnije pozvao je i policiju i saop\u0161tio da je telo devoj\u010dice prona\u0161ao u torbi ispred svoje kuc\u0301e. Kada su stigli na navedenu adresu, \u017eandarmi su otkrili da se torba nalazi u stanu majke osumnji\u010denog, koji se nalazi na manje od 300 metara od kuc\u0301e zrtve. Policija je odmah uhapsila mladica. On je odranije poznat policiji bio je 2022. godine osu\u0111en na godinu dana boravka u centru za prevaspitavanje zbog otmice, silovanja i napada na maloletnicu. Pro\u0161logodi\u0161njom istragom utvr\u0111eno je da pati od mentalnog nedostatka i preporu\u010dena mu je specijalizovana medicinska nega. \u010clanovi njegove porodice izjavili su da znaju za njegove psihi\u010dke probleme, ali da ne misle da je sposoban da po\u010dini zlo\u010din.<\/p>\n <\/p>\n Predsednica Maja Sandu ponovo je u \u010detvrtak u Ki\u0161injevu
<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Danas
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Situacija u medijima u Rumuniji nije ba\u0161 ru\u017ei\u010dasta i ima mnogo prostora za pobolj\u0161anje, a zemlja treba da poka\u017ee napredak u ovogodi\u0161njem izve\u0161taju o vladavini prava, saop\u0161tila je u sredu uve\u010de u Briselu potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova. Izve\u0161taj Evropske komisije o vladavini prava iz 2022. navodi da se mediji u […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568776","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nrektora traje\u0107e pet godina, a lice ne mo\u017ee obavljati funkciju na istoj
\nvisoko\u0161kolskoj ustanovi du\u017ee od dva mandata.<\/span> <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\noptu\u017eila Rusiju za me\u0161anje u unutra\u0161nje stvari zemlje, samo tri dana pre izbora
\nu Gagauzijskoj autonomnoj oblasti Republike Moldavije. Ona je u obra\u0107anju na
\nlokalnoj televiziji izjavila da su mnogi kandidati na izborima zakazanim u
\nnedelju, ruski agenti. Vidimo otvoreno me\u0161anje u ove izbore u Gagauziji, rekla
\nje Maia Sandu. Ona je izjavila da Rusija ne po\u0161tuje i nikada nije po\u0161tovala
\nsuverenitet i nezavisnost Republike Moldavije, a sada poku\u0161ava da destabilizuje
\nsituaciju kako bi opstruisala evropski put i izazvala haos. Ona je rekla i da
\nRusija finansira proteste i razne partije u Republici Moldaviji za povratak na
\nvlast politi\u010dara koji su pod njenom kontrolom i da se, uz podr\u0161ku Evropske
\nunije, vlasti u Ki\u0161injevu protive ovim naporima Moskve. Rusija je odbacila
\noptu\u017ebe.<\/p>\n
\nse tri teniserke iz Rumunije takmi\u010de u drugom kolu WTA 1.000 turnira u Madridu,
\nsa ukupnim nagradnim fondom od preko 7,7 miliona evra. Irina Begu se sastaje sa
\n\u010cehinjom Karolinom Muhovom, Ana Bogdan protiv Amerikanke \u0160elbi Rod\u017eers, a
\nSorana Kristea za protivnicu ima Beloruskinju Arinu Sabalenku, drugu teniserku
\nsveta. U drugo kolo u Madridu plasirala se jo\u0161 jedna Rumunka, \u017daklin Kristijan,
\nkoja je sinoc\u0301 pobedila Amerikanku Sloun
\nStivens. Ona c\u0301e u petak igrati protiv Ruskinje Anastasije Popapove.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n