Rumuniji ce imati prva
\nfabriku guma na svetu bez emisija ugljen-dioksida. Radovi su po\u010deli u \u010detvrtak,
\nu Oradei (severozapad). Vrednost investicije je oko 600 miliona evra, a
\nsprovodi je poznata finska grupa. 100 miliona evra predstavlja podr\u0161ku koju je
\ndala vlada Bukure\u0161ta. Proizvodnja c\u0301e po\u010deti sledec\u0301e godine, a u novoj fabrici
\nbic\u0301e otvoreno stotine radnih mesta.
\nPokretanje investicije odr\u017eano je u prisustvu rumunskog premijera Nikolaja Cike,
\nkoji je rekao Veoma je va\u017eno da u poduhvatima ,koji se vode u ovom trenutku na
\nnivou Evropske unije i sveta, da se za\u0161titi \u017eivotna sredina i predstavlja primer koji treba slediti <\/p>\n
<\/p>\n
Paket novih zakona o vaspitanju i obrazovanju je u centru pa\u017enje Senata, telo koje ima klju\u010dnu re\u010d, nakon \u0161to su rumunski poslanici glasili u sredu. Dva paketa zakona imaju za cilj su\u0161tinske promene u preduniverzitetskom i akademskom obrazovanju, kako bi diplomci dostigli me\u0111unarodne standarde , izjavila je ministarka prosvete Ligija Deka tokom debata u Poslani\u010dkom domu. Predstavnici formacija u vladajuc\u0301oj koaliciji tvrde da c\u0301e se rezultati novih mera videti u godinama koje dolaze. Umesto toga, USR (opozicija) je glasao protiv, smatrajuc\u0301i da ne odgovaraju na probleme obrazovnog sistema.<\/span><\/p>\n
Rumunija je prekora\u010dila odobreno vreme za izmene koje je mogla da unese u Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR), a sada pregovara sa predstavnicima Evropske komisije na osnovu vec\u0301 dogovorenih mera. Poja\u0161njenje je u Strazburu izneo socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu Viktor Negresku. Zbog promena koje su nastale u ekonomskim pokazateljima, vlasti u Bukure\u0161tu \u017eele da uvedu nove komponente u Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR), kao \u0161to su penziona reforma, promene u vezi sa novim zakonom o platama ili izgradnja metro linije do aerodroma Otopeni, u blizini Bukure\u0161ta. Rumunija je za svoj Nacionalni plan oporavka i otpornosti osigurala finansijaska sredstva u vrednosti od preko 29 milijardi evra od Evropske komisije. Novac se dodeljuje u ratama, do avgusta 2026. godine, u zavisnosti od ispunjenja odre\u0111enih ciljeva.<\/p>\n
Dva granta Evropske komisije vredna skoro 60 miliona evra za izgradnju drumskog mosta u gradu Ungeni na granici Rumunije sa Republikom Moldavijom i modernizaciju Luke Konstanca (jugoistok) uru\u010dila je u sredu korisnicima, evropska komesarka Adina Valean, u prisustvu ministra saobrac\u0301aja Sorina Grindeanua. Re\u010d je o grantovima iz programa Connecting Europe Faciliti. Dobijena sredstva za projektovanje i izgradnju mosta preko reke Prut iznose oko 16,5 miliona evra, a za modernizaciju \u017eelezni\u010dke infrastrukture u luci Konstanca izdvojeno je 43,5 miliona evra . \u0160to se ti\u010de mosta Ugeni, Adina Valean je napomenula da je on poslednja deonica autoput A8 do Republike Moldavije. Ona je dodala i da je Rumunija konkurisala i dobila sredstva za \u0161est mostova.<\/p>\n
Rumunski poslanici su zatra\u017eili odr\u017eivije mere za poljoprivrednike u isto\u010dnoj Evropi, koji imaju gubitke zbog uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Zahtev je iznet u Evropskom parlamentu, gde se razgovaralo o problemima koje na evropskom tr\u017ei\u0161tu stvara veliki priliv jeftinog \u017eita iz Ukrajine. Evropski komesar za poljoprivredu Janu\u0161 Voj\u010dehovski je ovom prilikom odao priznanje doprinosu Rumunije u obezbe\u0111ivanju koridora solidarnosti za \u017eito iz susedne zemlje. Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Da\u010dijan \u010colo\u0161 zatra\u017eio je od izvr\u0161ne vlasti Zajednice da \u010dvr\u0161c\u0301e deluje kako bi se osiguralo da \u017eitarice stignu u zemlje tre\u0107eg sveta, a potpredsednik Komisije za poljoprivredu Danijel Buda insistirao je da ovim \u017eitaricama direktno upravlja Evropska komisija. Tako\u0111e, rumunska evroposlanica Karmen Avram zatra\u017eila je produ\u017eenje zabrane uvoza u pogo\u0111enim zemljama \u010dlanicama.<\/p>\n
Rumunija rizikuje da ostane u zamci srednjih prihoda i ako ne promeni svoj sada\u0161nji zastareli ekonomski model, bic\u0301e veoma te\u0161ko da evoluira u dr\u017eavu sa visokim stepenom razvoja, izjavio je zamenik generalnog sekretara NATO-a, Mir\u0107ea D\u017eoana. Po mom mi\u0161ljenju, sada\u0161nji ekonomski model Rumunije je zastareo. Predugo vremena je baziran na niskim platama, jeftinoj radnoj snazi i izvozu sa premalo dodane vrednosti da bi postao konkurentan i da se popne na lestvicu hijerarhije razvijenih nacija. Zato je vrlo jasno da treba da gradimo buduc\u0301nost (…) u\u010dec\u0301i iz onoga \u0161to nismo dobro uradili ili nismo radili dovoljno dobro poslednjih godina\u201c, rekao je D\u017eoana na samitu koji je odr\u017ean u Bukure\u0161tu, sa temom Buduc\u0301nost je sada\u201c,. On je naveo da je nekoliko dr\u017eava poslednjih decenija uspelo da se izvu\u010de iz zamke srednjeg prihoda i naveo primer Ju\u017ene Koreje, ali je istakao i napore, koje u tom pravcu, ula\u017eu neke dr\u017eave u na\u0161em regionu, poput \u010ce\u0161ke, Estonije ili Poljskoj.<\/p>\n <\/p>\n Predsednik vladajuc\u0301e Socijaldemokratske partije Marcel \u010colaku izjavio je da c\u0301e do 1. juna biti izvr\u0161ena rotacija vlade i dao uveravanja da c\u0301e u Rumuniji i dalje vladati politi\u010dka stabilnost. Lider PSD-a je rekao i da se u koaliciji jo\u0161 vode pregovori o ovom pitanju i da c\u0301e tranzicija protec\u0301i glatko. Do\u0161li smo do zaklju\u010dka sa gospodinom premijerom Nikolajem \u0106ukom da osmislimo buduc\u0301u vladu zasnovanu na ljudima, a ne na pozicijama, i trudimo se da imenujemo najkompetentnije ljude, sa najboljim u\u010dinkom u vlade. Nisam sljedbenik nekih vlade tehnokrata (…) ali sam \u010dvrsto uveren da \u010dak i unutar politi\u010dara mo\u017eemo prona\u0107i ljude koji c\u0301e se suo\u010diti sa ovim izazovima, naveo je \u010colaku. Prema sporazumu koji su PSD, PNL i UDMR zaklju\u010dili 2021. godine, Mar\u010del \u010colaku, ove godine, treba da preuzme funkciju premijera od lidera Nacionalno liberalne stranke Nikolaja \u0106uke.<\/p>\n
Filmski festival Cinefemina odr\u017eava se u Bukure\u0161tu. Doga\u0111aj promovi\u0161e i podr\u017eava \u017eene u evropskoj filmskoj industriji, predstavljajuc\u0301i dugometra\u017ene i kratkometrazne filmove talentovanih \u017eenskih re\u017eisera i producentkinja. Do 14. maja, tokom festivala, gledaoci imaju priliku da vide 12 evropskih dugometra\u017enih i 5 kratkometraznih filmova razlicitih \u017eanrova, poput komedije, drame i romanti\u010dne filmove iz Italije, Francuske, Gr\u010dke, Rumunije, Austrije, Holandije, Portugala, Poljske, Nema\u010dke, \u0160panije, \u0160vedske i Ma\u0111arske. Ove godine, pored filmskih projekcija, organizuju se i susreti-debate publike sa rediteljima i producentima, ali i sa stru\u010dnjacima iz srodnih oblasti, nevladinim organizacijama ili novinarima. Kroz ove debate, festival ima za cilj da promovi\u0161e umece \u017eena u industriji u kojoj tradicionalno dominiraju mu\u0161karci.<\/p>\n
Sajam knjiga Gaudeamus Radio Rumunije nastavlja se danas u Oradei (severozapad). Do 14. maja zakazane su izdava\u010dke manifestacije, konkursi sa nagradama u knjigama i radionice za decu. Na ovom izdanju na 45 \u0161tandova prisutno je vi\u0161e od 50 brendova, me\u0111u kojima su najpresti\u017enije izdava\u010dke kuc\u0301e i rumunske i strane agencije za distribuciju knjiga. Uredni\u010dka ponuda je upotpunjena izborom edukativnih igrica, kvalitetnom muzikom, a na novoformiranom odeljku sajma, pod nazivom Bookoteka posetioci mogu kupiti polovne knjige.<\/p>\n
Predstavnik RumunijeTeodor Andrej, sa pesmom Off and on ve\u010deras u\u010destvuje na takmi\u010denju Evrovizije 2023, u drugom polufinalu. Prvih 10 finalista, izabranih u utorak nakon glasanja gledalaca su Hrvatska, Republika Moldavija, \u0160vajcarska, Finska, \u010ce\u0161ka, Izrael, Portugal, \u0160vedska, Srbija i Norve\u0161ka. Republiku Moldaviju je predstavljao Pa\u0161a Parfeni, sa pesmom Sunce i Mesec\u201c (Soarele \u015fi luna) , izvedenom na rumunskom jeziku. Izdanje 2023. odr\u017eava se u Velikoj Britaniji, koja organizuje takmi\u010denje u ime Ukrajine, pro\u0161logodi\u0161njeg pobednika. Tokom vremena, najbolji nastupi Rumunije na Pesmi Evrovizije bili su dva puta trec\u0301e mesto (Luminita Anghel & Sistem – Kijev, 2005; Paula Seling i Ovi – Oslo, 2010) i jednom \u010detvrto mesto<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumuniji ce imati prva
fabriku guma na svetu bez emisija ugljen-dioksida. Radovi su po\u010deli u \u010detvrtak,
u Oradei (severozapad). Vrednost investicije je oko 600 miliona evra, a
sprovodi je poznata finska grupa. 100 miliona evra predstavlja podr\u0161ku koju je
dala vlada Bukure\u0161ta. Proizvodnja c\u0301e po\u010deti sledec\u0301e godine, a u novoj fabrici
bic\u0301e otvoreno stotine radnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568786","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n