Danas je po\u0107eo generalni \u0161trajk zaposlenih u preduniverzitetskom obrazovanju u Rumuniji. \u0160trajku se pridru\u017eilo, kako navode sindikalci, vi\u0161e od 150 hiljada prosvetnih radnika i 70 hiljada didakti\u010dkog i pomoc\u0301nog osoblja, nezadovoljnih platnom politikom Vlade. Ministar rada Marijus Budai saop\u0161tio je da je dovr\u0161ena hitna uredba koja predvi\u0111a povec\u0301anje plata za pomoc\u0301no i nenastavno osoblje. Dokument tako\u0111e predvi\u0111a niz bonusa. Zaposleni u prosveti prvi c\u0301e dobiti bud\u017eetska sredstva u novom zakonu o platama, rekao je ministar rada. Proteste najavljuju i zaposleni u visokom obrazovanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u\u010destvuje danas u Briselu na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova zemalja \u010dlanica Evropske unije. Razgovori su uglavnom usmereni na suzbijanje posledica ruske agresije u Ukrajini. Kako je saop\u0161tilo rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, u razgovorima o Ukrajini akcenat c\u0301e biti stavljen na vojnu podr\u0161ku ovoj zemlji i na sankcije uvedene Rusiji. Bogdan Auresku c\u0301e ponoviti \u010dvrstu, vi\u0161edimenzionalnu i kontinuiranu podr\u0161ku\u201d Rumunije susednoj Ukrajini i izrazic\u0301e nadu da c\u0301e se \u0161to pre postic\u0301i dogovor o usvajanju 8. paketa podr\u0161ke ukrajinskoj vojsci. Istovremeno, \u0161ef rumunske diplomatije c\u0301e istac\u0301i va\u017enost odr\u017eavanja, paralelno sa vojnom podr\u0161kom EU, pritiska na Rusiju, ja\u010danjem sankcija. \u0160to se ti\u010de pozivanja Rusije na odgovornost, Bogdan Auresku c\u0301e ponoviti ideju o stvaranju Tribunala za zlo\u010din agresije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Nema\u010dke Frank-Valter \u0160tajnmajer boravic\u0301e u dr\u017eavnoj poseti Rumuniji od 24. do 26. maja, na poziv predsednika Klausa Johanisa. Poseta, kako je saop\u0161teno iz Predsedni\u010dke administracije, predstavlja va\u017ean momenat odli\u010dnih rumunsko-nema\u010dkih odnosa, strate\u0161kog karaktera. U fokusu razgovora bic\u0301e razvoj i produbljivanje bilateralne saradnje u svim aktuelnim oblastima, u politi\u010dkom, bezbednosnom i ekonomskom smislu. U Predsedni\u010dkoj administraciji napominju da je Nema\u010dka pouzdan saveznik Rumunije, koji doprinosi obezbe\u0111ivanju bezbednosti u regionu i ujedno, najva\u017eniji komercijalni partner zemlje i drugi najveci investitor u rumunsku privredu. Dvojica \u0161efova dr\u017eava c\u0301e tako\u0111e imati razmenu mi\u0161ljenja o evoluciji bezbednosne situacije i daljem ja\u010danju odbrambene pozicije na isto\u010dnom krilu NATO-a. Tokom posete Rumuniji, nema\u010dki predsednik c\u0301e posetiti i Sibiu (centar) i Temi\u0161var (zapad).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi predlozi zakona o osnovnom i visokom obrazovanju od danas se razmatraju i glasaju u Senatu, telo parlamenta koje ima klju\u010dnu re\u010d. Na kraju pro\u0161lonedeljnih razgovora u senatskom odboru za obrazovanje, predstavnici u\u010denika i roditelja rekli su da je u novom zakonu odgovoreno na vi\u0161e od 90 odsto njihovih zahteva. Zauzvrat, verske konfesije su pozdravile amandmane na nove zakone. \u0160to se ti\u010de osnovnog obrazovanja, Nacionalna liberalna partija, Socijaldemokratska partija i Demokratsk savez Ma\u0111ara u Rumuniji, na vlasti, ka\u017eu da zakon zadovoljava obrazovne potrebe u\u010denika, podr\u017eava razvoj karijere nastavnika i podsti\u010de kvalitet i jednakost u obrazovnom sistemu. Nacrt zakona uklju\u010duje mere za unapre\u0111enje bezbednosti u \u0161kolama i obezbedjuje pristup deci sa posebnim potrebama redovnoj nastavi. Opozicija, s druge strane, smatra da va\u017ena pitanja na koja ukazuje civilno dru\u0161tvo nisu re\u0161ena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prioritet broj 1 nacionalnog sistema za transport energije mora biti kabl jednosmerne struje, koji c\u0301e prelaziti preko Rumunije, od istoka do zapada, rekao je rumunski ministar energetike Vir\u0111il Popesku. On je rekao da su projekti razvijanja novih kapaciteta za proizvodnju elektri\u010dne energije brojni, ali zavise i od ja\u010danja transportnog sistema i balansiranja nacionalnog energetskog sistema. Popesku je tako\u0111e rekao da je nekoliko klju\u010dnih projekata pokrenuto, uklju\u010dujuc\u0301i i projekat modularnih reaktora, kao i reaktor u nuklearnoj elektrani \u010cernavoda (na istoku), \u010diji je rok za zavr\u0161etak, reaktora 3. i 4., do 2031. Ministar je precizirao da se, zajedno sa Nacionalnim regulatornim telom za energetiku, vode razgovori sa svim distributerima o prioritetima ulaganja kako bi se moglo preuzeti \u0161to vi\u0161e obnovljive energije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski prosvetni sindikati \u017eele da poja\u010daju pritisak na Vladu i najavili su da c\u0301e, paralelno sa generalnim \u0161trajkom, izac\u0301i na ulice u velikom broju zaposleni u \u0161kolama i univerzitetima. \u010celnici Saveza slobodnih sindikata u obrazovanju, Saveza sindikata obrazovanja „Spiru Haret“ i Nacionalne federacije sindikata „Alma Mater“ preneli su da c\u0301e do novih protesta doc\u0301i ako u narednom periodu vlada ne ponudi ozbiljni predlog koji c\u0301e demonstranti prihvatiti . Vlada Bukure\u0161ta je u odgovoru saop\u0161tila da su ministarstva obrazovanja, rada, finansija i investicija i evropskih projekata po\u010dela da rade na izradi normativnih akata koji bi omoguc\u0301ili povec\u0301anje plata nenastavnog osoblja za 9 odsto i dodelu podsticaji za nastavnike po\u010detnike i one iz ugro\u017eenih podru\u010dja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila potpisao je Deklaraciju o akcionom planu za mo\u017edane udare u Evropi. Dokument uklju\u010duje \u010detiri cilja koja treba postic\u0301i do 2030. godine: smanjenje broja mo\u017edanih udara za 10%, le\u010denje najmanje 90% pacijenata sa mo\u017edanim udarom u specijalizovanim jedinicama koje \u0107e predstavljati prvi nivo nege, razvoj nacionalnih planova smernica o mo\u017edanom udaru koji c\u0301e pokrivati ceo lanac za brigu i razvoj i sprovodjenje strategija za multisektorske javno-zdravstvene intervencije koje imaju povoljn uticaj na cerebrovaskularne bolesti. Vlasti u Bukure\u0161tu saop\u0161tile su da c\u0301e strate\u0161ki plan dovesti do pobolj\u0161anja usluga hitne medicine, obezbedic\u0301e lak\u0161i pristup rehabilitaciji i pobolj\u0161ati kvalitet dugotrajne nege. Mo\u017edani udar je jedan od vode\u0107eh uzroka smrti u svetu ali i vode\u0107i uzrok nastanka invaliditeta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je na 4. mestu u Evropi po broju nezgoda na radu sa smrtnim ishodom, sa stopom od tri na sto hiljada stanovnika – duplo vi\u0161e od proseka Evropske unije, pokazuju podaci Evrostata. Pro\u0161le godine u Rumuniji je 4.500 ljudi imalo nesrec\u0301e na radu, a skoro 100 je umrlo, prema podacima Ministarstva rada. Najvi\u0161e incidenata zabele\u017eeno je u gra\u0111evinarstvu, \u0161umarstvu i saobrac\u0301aju, navodi se u izve\u0161taju o bezbednosti i zdravlju na radu. Vec\u0301ina nedostataka, koje su uo\u010dili predstavnici Teritorijalnih inspekcija rada, utvr\u0111ena je na gradili\u0161tima. Prema njihovim re\u010dima, lica koja rade na gradili\u0161tima nemaju odgovaraju\u0107u za\u0161titnu opremu. Radnici u takvim situacijama ka\u017eu, da im poslodavci \u010desto preporu\u010duju da sami kupe opremu. Poslodavci rizikuju sankcije koje mogu da budu usmerene i na krivi\u010dnu odgovornost, pogotovo \u0161to pojedine osobe koje su \u017ertve nesrec\u0301a na radu nisu ni registrovane pravnim obrascima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je danas po\u010dela Bukure\u0161tanska Tehnolo\u0161ka nedelja, najvec\u0301i sajam tehnologije i inovacija u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi. Doga\u0111aj okuplja preko 70 govornika, domac\u0301ih i me\u0111unarodnih tehnolo\u0161kih stru\u010dnjaka i 1.500 profesionalaca iz preko 100 kompanija koje posluju u razli\u010ditim oblastima. Prvih 5 dana posvec\u0301eno je konferencijama o inovacijama, ljudskim resursima, maloprodaji, Java i softverskoj arhitekturi, pod naslovom Poslovni samiti. Najvec\u0301a izlo\u017eba tehnologije i inovacija, Tech Ekpo, tako\u0111e c\u0301e biti otvorena za javnost tokom vikenda 26. maja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Stranka desnog centra na \u010delu sa aktuelnim premijerom Gr\u010dke Kirijakosom Micotakisom pobedila je na parlamentarnim izborima odr\u017eanim u nedelju, ali nije uspela da dobije apsolutnu vec\u0301inu. Nova demokratija osvojila je preko 41 odsto glasova i imac\u0301e 146 mesta u parlamentu. Njeni rivali sa levog centra, partija Siriza, osvojila je 21 odsto glasova i 71 mesto u parlamentu. Prag od 3% dostiglo je 5 od 36 partija koje su u\u010destvovale na izborima. Kirijakos Micotakis odbacio je koalicionu vladu. Ukoliko pobedni\u010dke stranke ne uspeju da formiraju vladu, prevremeni izbori bic\u0301e odr\u017eani 25. juna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Farul Konstanca osvojio je fudbalsko prvenstvo Rumunije, po\u0161to je u nedelju uve\u010de na svom terenu savladao FCSB sa 3-2, u 9. kolu Super lige. Farul je uspeo da se spektakularno vrati u finalu \u0161ampionata, nakon \u0161to je FCSB vodio 2-0<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas je po\u0107eo generalni \u0161trajk zaposlenih u preduniverzitetskom obrazovanju u Rumuniji. \u0160trajku se pridru\u017eilo, kako navode sindikalci, vi\u0161e od 150 hiljada prosvetnih radnika i 70 hiljada didakti\u010dkog i pomoc\u0301nog osoblja, nezadovoljnih platnom politikom Vlade. Ministar rada Marijus Budai saop\u0161tio je da je dovr\u0161ena hitna uredba koja predvi\u0111a povec\u0301anje plata za pomoc\u0301no i nenastavno osoblje. Dokument […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568793","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n