Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je generalni \u0161trajk u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je po\u010deo 22. maja, trajao dugo i izrazio nadu da c\u0301e nastavnici otpo\u010deti nastavu u \u200b\u200butorak. Johanis je rekao da profesori nemaju vi\u0161e razloga za \u0161trajk s obzirom da im je Vlada dala sve \u0161to su tra\u017eili, odnosno bruto povec\u0301anje plata za 1.000 leja (oko 200 evra). Predsednik je rekao da je izvr\u0161na vlast odobrila ovo povec\u0301anje plata bez obzira na pregovore koji se vode sa predstavnicima sindikata. Srednjoro\u010dno i dugoro\u010dno je to bilo zagarantovano, kratkoro\u010dno su data povec\u0301anja, a za 2024. godinu su date pismene garancije, uredbom, da c\u0301e Vlada ispuniti svoje obec\u0301anje\u201c, rekao je predsednik. Zamolio je profesore da ne ote\u017eavaju nacionalne ispite. Cela jedna generacija mora da pola\u017ee maturu i da ide na univerzitete (…) To je cela generacija koja pola\u017ee ispite za nacionalnu maturu\u201c, dodao je Johanis. Sindikati prosvete su tokom prepodneva najavili da c\u0301e se generalni \u0161trajk nastaviti u utorak, posle mini-raspusta za Medjunarodni Dan deteta i verski praznik Duhove. Sindikati smatraju da su povec\u0301anja koja je Vlada odobrila nedovoljna i istovremeno odbijaju predlog da buduc\u0301a povec\u0301anja budu postepeno, u roku od najvi\u0161e 3 godine od stupanja na snagu novog zakona o platama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis potvrdio je u \u010detvrtak, tokom drugog izdanja samita Evropske politi\u010dke zajednice (CPE), va\u017enost podr\u0161ke Ukrajini, zemlji koja je i dalje meta ruskih nemilosrdnih napada. \u0160ef dr\u017eave je izjavio da je samit \u010diji je domac\u0301in Republika Moldavija ilustrativan za njen evropski poziv, za ozbiljnost reformskih napora posvec\u0301enih njenom pristupanju Evropskoj uniji i demonstrira fokus pa\u017enje na \u010ditavo Isto\u010dno susedstvo i region Crnog mora. Johanis je pozdravio prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanku. \u2018Samit mora sna\u017eno da potvrdi na\u0161u nepokolebljivu podr\u0161ku Ukrajini i njenim gra\u0111anima da poraze rusku agresiju i ponovo izgrade mir zasnovan na principima Povelje UN, naglasio je Klaus Johanis. On je rekao da podr\u0161ka Evropske unije Republici Moldaviji mora imati koristi vec\u0301e vidljivosti. Konsolidacija Republike Moldavije zna\u010di i konsolidaciju strate\u0161ke otpornosti Evrope, ocenio je lider iz Bukure\u0161ta. Na Samitu u Republici Moldaviji, u\u010destvuje skoro 50 \u0161efova dr\u017eava i vlada. Evropska politi\u010dka zajednica je me\u0111uvladin format za debatu i platforma za politi\u010dku koordinaciju izme\u0111u evropskih dr\u017eava u cilju promovisanja politi\u010dkog dijaloga i saradnje o temama od zajedni\u010dkog interesa, za konsolidaciju bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu. Prvi sastanak Evropske politicke zajednice odr\u017ean je u oktobru 2022. godine u Pragu.<\/span><\/p>\n
NATO c\u0301e nadgledati vazdu\u0161ni prostor Republike Moldavije tokom samita Evropske politi\u010dke zajednice, prenosi Rojters. Sastanak lidera 27 dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije i 20 drugih zemalja u zamku koji se nalazi na samo 20 kilometara od ukrajinske teritorije predstavlja bezbednosni i organizacioni izazov za Republiku Moldaviju, nagla\u0161ava agencija. Avaks avioni nadgledac\u0301e vazdu\u0161ni prostor Republike Moldavije do petka, saop\u0161tio je NATO. Na teritoriji Republike Moldavije poslednjih meseci vi\u0161e puta su prona\u0111eni ostaci raketa iz rata u susednoj Ukrajini. AVACS mo\u017ee da otkrije avione, rakete i dronove na udaljenosti od stotinak kilometara, odnosno imaju veoma va\u017enu sposobnost za rano upozoravanje, izjavila je portparolka Alijanse Oana Lungesku.<\/p>\n <\/p>\n Danas, na Medjunarodni Dan deteta, svoja vrata otvorio je Parlament Rumunije, akcija koja je vec\u0301 postala tradicija. Najmladji su mogli besplatno da posete nekoliko sala parlamenta, plenarne sale ili kabinete predsednika dva doma, a mogu da u\u010destvuju u pozori\u0161nim predstavama, interaktivnim igrama ili prezentacijama vojne opreme. Nekoliko Ambasade \u0160panije, Turske, Italije i Japana, postavili su \u0161tandove u dvori\u0161tu Senata na kojima nude deci igre iz svojih zemalja. Manifestacije posvec\u0301ene deci odr\u017eavaju se \u0161irom zemlje. Takodje danas, na Medjunarodni Dan deteta, po\u010deo je mini-raspust za rumunske bud\u017eetske radnike, koji c\u0301e se zavr\u0161iti u ponedeljak, kada pravoslavni vernici obele\u017eavaju praznik Duhovi ili Pedesetica. O\u010dekuje se da \u0107e na crnomorskom primorju boraviti vi\u0161e od 70.000 turista. Nadle\u017eni su najavili posebne mere, a strukture MUP-a su anga\u017eovane da odr\u017ee javni red i mir.<\/p>\n <\/p>\n<\/p>\n Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se skrec\u0301e
<\/p>\n
Ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a sastali su se u norve\u0161koj prestonici Oslu kako bi finalizirali detalje samita u julu. Glavna tema je sukob u Ukrajini, ali, kako javlja dopisnik Radio Rumunije, druga tema je pristupanje \u0160vedske Alijansi, \u010diji je pristup odlo\u017een zbog uslova koje je nametnula Turska. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da su 1. juna u \u0160vedskoj stupili na snagu novi zakoni koji se odnose na terorizam, \u0161to pokazuje da \u0160vedska preduzima korake protiv teroristi\u010dkih grupa koje pominje Turska. \u0160ef Severnoatlantske alijanse je istakao da je poslednjih meseci ja\u010dala saradnja \u0160vedske i Turske, a \u0160vedska je pokazala da dr\u017ei re\u010d\u201c. Stoltenberg je ocenio da zemlje \u010dlanice NATO-a moraju da uzmu u obzir osnovane zabrinutosti Turske u pogledu sopstvene bezbednosti, s obzirom da je to savezni\u010dka dr\u017eava koja je najvi\u0161e pogo\u0111ena teroristi\u010dkim napadima. \u0160ef NATO-a je zaklju\u010dio da c\u0301e se, pod ovim uslovima, pridru\u017eivanje \u0160vedske uskoro materijalizovati.<\/p>\n <\/p>\n<\/p>\n Obimna operacija Interpola, Fronteksa i Evropola, pod
<\/p>\n
Vi\u0161e od polovine rumunske dece \u017eeli da napusti zemlju i nastani se preko granica, navodi se u izve\u0161taju o stanju dece u Rumuniji, koji je danas objavila organizacija Spasite decu. Podaci skrec\u0301u pa\u017enju na fenomen napu\u0161tanja \u0161kole, na veliki broj rumunske dece koja nisu pod direktnom brigom roditelja i podsec\u0301aju na \u010dinjenicu da Rumunija prednja\u010di, na evropskom nivou, po broju maloletnih majki. . Siroma\u0161tvo je fenomen koji poga\u0111a mnogo dece, a u poglavlju emocionalno blagostanje statistika pokazuje da maloletnici nisu imuni na anksioznost i depresiju. Studija koju je sproveo Spasite decu tako\u0111e pokazuje da skoro \u010detvrtina maloletnika Rumuna, koji sada imaju do 17 godina, ima ili su imali roditelja koji je oti\u0161ao na rad ili je radio u inostranstvu, a trec\u0301ina njih izjavljuje da se protivi odlaskom najmilijih na rad u inostranstvo. Trenutno, preko 72.000 dece u Rumuniji ima roditelje koji rade u inostranstvu, podaci su Nacionalne uprave za za\u0161titu prava deteta i usvojenje.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da je generalni \u0161trajk u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je po\u010deo 22. maja, trajao dugo i izrazio nadu da c\u0301e nastavnici otpo\u010deti nastavu u \u200b\u200butorak. Johanis je rekao da profesori nemaju vi\u0161e razloga za \u0161trajk s obzirom da im je Vlada dala sve \u0161to su tra\u017eili, odnosno bruto povec\u0301anje plata […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568801","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\npa\u017enja da Ma\u0111arska nije u poziciji da preuzme rotirajuc\u0301e predsedavanje
\nEvropskim savetom u julu 2024. godine, zbog nedostataka u vladavini prava.
\nPoslanici Evropskog parlamenta cene da Ma\u0111arska vi\u0161e nije demokratska dr\u017eava i
\nzahtevaju da se odre\u0111ena prava suspenduju, prema \u010dlanu 7 Ugovora o
\nfunkcionisanju Evropske unije. Viktor Orban \u017eivi sa iluzijom da mo\u017ee da
\nkoristi Evropsku uniju kao bankomat i istovremeno ne po\u0161tuje vrednosti Unije,
\nrekao je holandski poslanik Tis Rojten. On je kao primer naveo je stav
\nBudimpe\u0161te prema ratu u Ukrajini, Ma\u0111arska je jedina zemlja EU koja je
\nblokirala evropsku pomoc\u0301 Kijevu.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nkoordinacijom Austrije i Rumunije, protiv trgovaca ljudima, pro\u0161log meseca
\nomoguc\u0301ila je hap\u0161enje preko 200 osumnji\u010denih i identifikaciju preko 1.400
\n\u017ertava kriminalnih mre\u017ea u 44 zemlje, prenosi Interpol. 130.000 policajaca i
\ncarinika kontrolisalo je preko milion i po ljudi, stotine hiljada vozila i
\npreko 8.500 avio letova. Osumnji\u010deni je koristio la\u017eni paso\u0161 priveden je u
\nBugarskoj, a u Rumuniji su pretresi doveli do rasformiranja mre\u017ee prinudnog
\nrada. Vec\u0301ina \u017ertava trgovine ljudima na evropskom nivou su iz Rumunije, prema
\nizve\u0161taju Evropske komisije koji je objavljen krajem pro\u0161le godine. Od ukupnp
\n7.000 \u017eena koje se godi\u0161nje eksploati\u0161u u Evropskoj uniji, oko 3.000 su
\nRumunke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n