Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u petak kralja Velike Britanije \u010carlsa III uz vojne po\u010dasti u palati Kotroc\u0301eni u Bukure\u0161tu. Prenosim vam, u ime svih Rumuna, na\u0161e uva\u017eavanje i zahvalnost za istinski poduhvat u za\u0161titi i promovisanju nekih vrednosti koje pripadaju nacionalnom identitetu \u2013 prirode, ruralnog pejza\u017ea na\u0161e zemlje, ali i bogatog kulturnog nasle\u0111e\u201c, rekao \u0161ef rumunske dr\u017eave. Zavoleo sam Rumuniju, kulturu i umetnost, nasle\u0111e, istoriju, pejza\u017ee i biodiverzitet\u201c, rekao je britanski monarh. On je evocirao uspomene na netaknute rumunske \u0161ume i ruralne pejza\u017ee i odr\u017eive poljoprivredne modele. Tako\u0111e je toplo govorio o svojim rumunskim prijateljima i na\u010dinu na koji su ukrajinske izbeglice do\u010dekane u Rumuniji. Britanski ambasador u Bukure\u0161tu Endrju Nobl ranije je rekao za AGERPRES da je poseta monarha privatna i da je susret sa predsednikom Johanisom gest ljubaznosti. To je prvi put da britanski monarh poseti Rumuniju. Kralj \u010carls III je krunisan 6. maja za kralja Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Postao je kralj pro\u0161log septembra nakon smrti njegove majke Kraljice Elizabete II. Kao prestolonaslednik, \u010carls je nekoliko puta posetio Rumuniju, prvi put 1998. godine i izjasnio se kao po\u0161tovalac zemlje. Uklju\u010dio se u o\u010duvanje rumunske kulturne ba\u0161tine, kupovao i obnavljao stare kuc\u0301e na selu koje je spasao od uni\u0161tenja. 2015. godine je pokrenuta Fondacija princa od Velsa Rumunija, dobrotvorna organizacija koja podr\u017eava o\u010duvanje arhitektonskog nasle\u0111a, poljoprivredu i odr\u017eivi razvoj. Predsedni\u0161tvo mu je 2017. godine dodelilo Nacionalni orden Zvezda Rumunije\u201c u stepenu Velikog krsta, u znak zahvalnosti za njegovu aktivnost u Rumuniji i za promovisanje njenog imid\u017ea u svetu\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska ministarka prosvete Lidjia Deka u petak je istakla da c\u0301e sve plate u obrazovnom sistemu porasti. Ona je rekla da je kroz hitnu uredbu, zagarantovano bruto pove\u0107anje plata od 1.000 leja (oko 200 evra) mese\u010dno za nastavno i pomoc\u0301no nastavno osoblje i 400 leja (oko 80 evra) za nenastavno. Sindikalni lideri su u \u010detvrtak, posle poslednje runde pregovora sa Izvr\u0161nom vlasti, najavili da c\u0301e se generalni \u0161trajk u rumunskom obrazovanju nastaviti u utorka, kada se zavr\u0161ava mini-raspust. Oni su, opet, odbili povec\u0301anje koje je predlo\u017eila Vlada, preneta u hitnu uredbu ,usvojenu istog dana. Predsednik Klaus Johanis, koji je pokazao spremnost da posreduje u pregovorima kako bi se postiglo re\u0161enje i okon\u010dao \u0161trajk, smatra da je Vlada prosvetnim radnicima dala sve \u0161to su tra\u017eili i da nemaju vi\u0161e razloga za protest.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Republika Moldavija (biv\u0161a sovjetska, vec\u0301inski romanofonska) bila je 1. juna domac\u0301in drugog samita Evropske politi\u010dke zajednice. Sastanku je prisustvovalo 48 \u0161efova dr\u017eava i vlada, koji su razgovarali o bezbednosti i miru, razvoju ekonomske i socijalne infrastrukture na evropskom prostoru i otpornosti na pretnje izazvane ratom u Ukrajini. Istovremeno, evropski zvani\u010dnici su ponovili podr\u0161ku Republici Moldaviji kako bi se ispunile obaveze koje je preuzela kao dr\u017eava kandidat za pristupanje EU. Evropska politi\u010dka zajednica je nova platforma za politi\u010dku koordinaciju, koja ima za cilj promovisanje politi\u010dkog dijaloga i saradnje u cilju re\u0161avanja pitanja od zajedni\u010dkog interesa i ja\u010danja bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta evropskog kontinenta. Ideja o inicijativi evropske politi\u010dke zajednice pripada francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji je 9. maja 2022. godine predstavio ovaj projekat Evropskom parlamentu, u Strazburu, u punoj debati o pokretanju procesa pridru\u017eivanja Ukrajine. Pet meseci kasnije, u Pragu je odr\u017ean prvi samit Evropske politi\u010dke zajednice<\/span><\/p>\n <\/p>\n Tri mosta na reci Prut bic\u0301e sanirana nakon \u0161to je Vlada
<\/span><\/p>\n
Banatska filharmonija iz Temi\u0161vara (zapad)zatvara danas u Milenijumskoj crkvi novo izdanje Me\u0111unarodnog festivala Temi\u0161varska muzika, posvec\u0301enog Evropskoj prestonici kulture TM2023, izvanrednim koncertom, uz podr\u0161ku Simfonijskog orkestra i Hor Jon Romanu Banatske filharmonije i De\u010dji hor Srednje umetni\u010dke \u0161kole Jon Vidu . Dirigent c\u0301e biti Gabrijel Bebe\u0161elea, a izvo\u0111a\u010di su sopran Dragana Radakovic\u0301, tenor Tiberius Simu, bariton Bala \u0160andor. Festival su ove nedelje obele\u017eila su dva koncerta, koje je po prvi put odr\u017eao Nacionalni orkestar Francuske, predvo\u0111en umetni\u010dkim direktorom Kristijanom Meselaruom iz Temi\u0161vara. On je ocenio da je Temi\u0161var 2023 \u2013 Evropska prestonica kulture podsticaj da grad pro\u0111e kroz pravu transformaciju, u kojoj kultura ima veoma va\u017enu ulogu.<\/p>\n
Kongres Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava odobrio je sporazum o ukidanju ograni\u010denja zadu\u017eivanja zemlje, nekoliko dana pre naru\u0161avanja najve\u0107e svetske ekonomije, prenosi Bi-Bi-Si. Dvostrana\u010dka mera pro\u0161la je Senat dan nakon \u0161to ju je odobrio Predstavni\u010dki dom. Predsednik D\u017eo Bajden je rekao da c\u0301e potpisati zakon. Ovo c\u0301e spasiti SAD od katastrofalnog nepla\u0107anja duga od vi\u0161e od 31 milijarde dolara. Procenjuje se da c\u0301e zemlja u ponedeljak, 5. juna, prema\u0161iti gornju granicu duga, napominje Bi-Bi-Si.<\/p>\n
Evropski program Rendez-vous auk jardins\u201c (Susreti u ba\u0161tama\u201c) koji je dostigao 20. izdanje, koji organizuje Ministarstvo kulture Francuske, a koordinira, u Rumuniji, Nacionalni institut za ba\u0161tinu, odr\u017eava se izme\u0111u 2. juna. i 4,. Rendez-vous auk jardins\u201c je doga\u0111aj koji se organizuje prvog vikenda juna od 2003. godine, po modelu Dana evropske ba\u0161tine, i ima za cilj da iskoristi kulturna i prirodna dobra svake zemlje. Projekat se odvija u vi\u0161e od 2.300 parkova i ba\u0161ta u Evropi, koji otvaraju svoje kapije za javnost, od kojih su neki izuzetno pristupa\u010dni, a nude razli\u010dite aktivnosti za posetioce svih uzrasta.<\/p>\n
Biv\u0161i fudbalski \u0161ampion Rumunije CFR Klu\u017e (severozapad) plasirao se u Ligu konferencije Evrope, po\u0161to je u \u010detvrtak uve\u010de savladao FK U Krajovu rezultatom 1-0, posle produ\u017eetaka. Fudbaleri Klu\u017ea igrac\u0301e u trec\u0301em kontinentalnom takmi\u010denju pored drugoplasiranog u prvenstvu FCSB (Bukure\u0161t) i osvaja\u010da Kupa Rumunije Sepsija Sv. Djorjde. Nosilac titule Farul Konstanca (jugoistok) igrac\u0301e u Ligi \u0161ampiona.<\/p>\n
Rumunska teniserka Irina Begu sastaje se danas sa \u010cehinjom Karolinom Muhovom u trec\u0301em kolu Rolan Garosa, drugog grend slem turnira u godini. Begu je ovog prolec\u0301a u Madridu savladala Muhovu. Irina Begu je jedini preostli predstavnik Rumunije u pojedina\u010dnoj konkurenciji na pariskoj \u0161ljaci. U \u017eenskom dublu, rumunsko-ukrajinski par Gabrijela Ruse\/Marta Kostjuk plasirao se u \u010detvrtak u drugo kolo, po\u0161to je u tri seta savladao ruski par Ana Blinkova\/Varvara Gra\u010deva. Ruse i Kostjuk c\u0301e se u drugom kolu igrati protiv Kirsten Flipkens (Belgija)\/\u0160elbi Rod\u017eers<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je u petak kralja Velike Britanije \u010carlsa III uz vojne po\u010dasti u palati Kotroc\u0301eni u Bukure\u0161tu. Prenosim vam, u ime svih Rumuna, na\u0161e uva\u017eavanje i zahvalnost za istinski poduhvat u za\u0161titi i promovisanju nekih vrednosti koje pripadaju nacionalnom identitetu \u2013 prirode, ruralnog pejza\u017ea na\u0161e zemlje, ali i bogatog kulturnog nasle\u0111e\u201c, […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568802","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span><\/p>\n
\nRepublike Moldavije odobrila bilateralni sporazum sa Rumunijom u vezi sa tim.
\nRadovi bi trebalo da budu zavr\u0161eni do 2027. godine, a tro\u0161kove od oko 40
\nmiliona evra snosic\u0301e Rumunija. Izvr\u0161na vlast iz Ki\u0161injeva c\u0301e platiti tro\u0161kove
\nza pristup infrastrukturi i opremu tri carinske ispostave. Mostovi su izgra\u0111eni
\nod 1958. do 1964. godine, a tehni\u010dko ve\u0161ta\u010denje je pokazalo da je neophodna sanacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n