U Rumuniji \u0161trajk u prosveti je u\u0161ao u trec\u0301u nedelju, a predstoje nacionalni ispit i matura – ispiti koje treba da pola\u017ee 325.000 maturanata 8. i 12. razreda. Vlada smatra da je udovoljila svim zahtevima zaposlenih u prosveti, dok u sindikatima ka\u017eu da najnovija ponuda ne odgovara njihovim zahtevima. Ministar prosvete Li\u0111ija Deka je zatra\u017eila od nastavnog osoblja da se vrati u odeljenja i objasnila im je da nakon primene povec\u0301anja plata koje je Vlada ponudila od 1. juna – oko 200 evra za nastavnike i oko 80 evra za nenastavno osoblje – prose\u010dna plata u Obrazovanju dosti\u017ee oko 1.700 evra bruto zarade. (…) Danas su se sastali predstavnici Ministarstva prosvete, u\u010denika, roditelja i sindikata da prona\u0111u re\u0161enja u vezi sa odr\u017eavanjem zavr\u0161nih ispita u utvr\u0111enim rokovima. Resorni ministar Li\u0111ija Deka saop\u0161tila je da se sada ne pominje mogu\u0107nost pomeranja kalendara ispita niti produ\u017eenje \u0161kolske godine.<\/p>\n
Lideri zemalja formata Bukure\u0161t 9, okupljeni u Bratislavi, preneli su, u zajedni\u010dkom saop\u0161tenju, da podr\u017eavaju ulazak Ukrajine u NATO kada uslovi to dozvole. Ukrajina je sastavni deo evroatlantskog podru\u010dja i njena bezbednost je me\u0111usobno povezana sa sigurno\u0161c\u0301u saveznika. \u010cvrsto podr\u017eavamo evroatlantske te\u017enje Ukrajine i ponavljamo odluke iz Bukure\u0161ta 2008, prema kojima c\u0301e Ukrajina postati \u010dlanica NATO-a\u201c, navodi se u dokumentu koji su potpisali \u0161efovi dr\u017eava i vlada Bugarske, \u010ce\u0161ke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slova\u010dke i Ma\u0111arske. Zajedni\u010dka vizija dr\u017eava u formatu Bukure\u0161t 9 je od su\u0161tinskog zna\u010daja za bezbednost isto\u010dnog krila NATO-a. Nastavic\u0301emo da podr\u017eavamo Ukrajinu sve dok je to potrebno\u201c, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis. On se tako\u0111e zalo\u017eio za ja\u010danje podr\u0161ke ranjivim partnerima NATO-a, posebno Republici Moldaviji (vec\u0301ina koja govori rumunski), za ja\u010danje njenih odbrambenih sposobnosti. Johanis je kopredsedavao sastankom, zajedno sa predsednicom Slova\u010dke Zuzanom \u010caputovom i Poljske And\u017eejem Dudom. U Bratislavi je bio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.<\/p>\n
Ovih dana, 5.000 rumunskih
<\/span><\/p>\n Petog<\/span> i poslednjeg dana svoje privatne posete Rumuniji, kralj Velike Britanije \u010carls III oti\u0161ao je u Viskri, selo u ju\u017enoj Transilvaniji, gde je kupio svoju prvu kuc\u0301u 2006. godine. Ona je pretvorena u mali muzej posvec\u0301en njegovoj strasti prema botanici. Prethodno je britanski suveren posetio selo Valja Zalanuluj, gde je proveo nedelju u prirodi, obilazec\u0301i neka od \u017eivopisnih mesta u okolini. Me\u0161tani su ga do\u010dekali cvec\u0301em i razgovarali sa njim. U petak, po dolasku u Rumuniju, imao je susret sa predsednikom Klausom Johanisom. To je prva poseta jednog britanskog monarha Rumuniji, ali i prvo inostrano putovanje suverena od njegovog krunisanja, koje je odr\u017eano pro\u0161log meseca. Vi\u0161e o ovome nakon vesti.<\/span><\/p>\n
Ove nedelje po\u010dinju protesti i u zdravstvu. Dva velika sindikalna saveza iz domena imaju razli\u010dite kalendare delovanja, ali sa mnogo zajedni\u010dkih zahteva, koji se uglavnom odnose na plate odre\u0111enih profesionalnih kategorija ili isplatu dodataka i de\u017eurstava. \u010clanovi SANITAS-a c\u0301e u sredu zapo\u010deti japanski \u0161trajk, a oni iz Sanitarne solidarnosti pripremaju za \u010detvrtak miting u Bukure\u0161tu, nakon \u010dega c\u0301e uslediti protestna \u0161etnja. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao je pro\u0161le nedelje da u ovoj oblasti nec\u0301e biti generalnog \u0161trajka jer su pregovori o buduc\u0301em zakonu o platama do sada i\u0161li dobro, a razlike u platama me\u0111u kategorijama zaposlenih c\u0301e se postepeno re\u0161avati.<\/p>\n
Ru\u0161enje brane u Novoj Kahovki je jo\u0161 jedan ruski ratni zlo\u010din protiv nevinih civila\u201c, rekao je rumunski predsednik Klaus Johanis na Tviteru u utorak. Rusija i ruski agresori moraju da odgovaraju. Na\u0161e misli su sa svima koji su pogo\u0111eni ovim u\u017easnim napadom\u201c, dodao je \u0161ef dr\u017eave. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije je izjavio da je skandalizovan napadom na branu hidroelektrane u Ukrajini, napadom koji jo\u0161 jednom demonstrira\u201c, prema njegovim re\u010dima, brutalnost rata koji vodi Rusija\u201c, prenosi Agencija Frans Pres. Ukrajinska vojska optu\u017eila je Rusiju da stoji iza eksplozije u hidroelektrani Kahovka, koja se nalazi 150 km od nuklearne elektrane Zaporo\u017eje. Me\u0111utim, rukovodstvo nuklearke, koja je trenutno pod ruskom okupacijom, saop\u0161tilo je da delimi\u010dno ru\u0161enje brane, \u010dija voda slu\u017ei za hla\u0111enje elektrane, za sada ne predstavlja pretnju za instalaciju. Brana koju su Rusi zauzeli od po\u010detka njihove ofanzive na Ukrajinu, tako\u0111e omoguc\u0301ava snabdevanje vodom Krimskog poluostrva, koje je Rusija pripojila 2014. godine. Izgra\u0111ena na reci Dnjepar 1956. godine, tokom sovjetskog perioda, ova brana je jedna od najvec\u0301ih infrastruktura ovog tipa u Ukrajini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Rumuniji \u0161trajk u prosveti je u\u0161ao u trec\u0301u nedelju, a predstoje nacionalni ispit i matura – ispiti koje treba da pola\u017ee 325.000 maturanata 8. i 12. razreda. Vlada smatra da je udovoljila svim zahtevima zaposlenih u prosveti, dok u sindikatima ka\u017eu da najnovija ponuda ne odgovara njihovim zahtevima. Ministar prosvete Li\u0111ija Deka je zatra\u017eila […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568804","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
\n<\/p>\n
\nvojnika, 2.700 Amerikanaca i jo\u0161 2.300 vojnika i oficira iz savezni\u010dkih i
\npartnerskih nacija u\u010destvuje u najvec\u0301oj NATO ve\u017ebi u Rumuniji, Saber Guardian 23, u regionu Crnog
\nmora. Ve\u017eba ima za cilj da obezbedi bolju saradnju izme\u0111u snaga u slu\u010daju
\nmisija brze intervencije. Preko Dunava je postavljen most od pontona, odr\u017ealo
\nse skakanje padobranom, a na zemlji su izvo\u0111eni manevri specifi\u010dni za
\npe\u0161adijske i artiljerijske napade. Relevantnost ove ve\u017ebe na isto\u010dnom krilu
\nSevernoatlantske alijanse je va\u017enija nego ikada. Promene u bezbednosnom
\nokru\u017eenju izazvane ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine potvrdile su da je
\nCrno more od kriti\u010dnog zna\u010daja za evropsku bezbednosnu arhitekturu. Strate\u0161ki
\nzna\u010daj Crnog mora je eksponencijalno rastao, rekao je rumunski ministar
\nodbrane Angel Tilvar. Ve\u017eba Saber Guardian deo je aplikacije Defender Europe
\n23, koju planira Komanda Oru\u017eanih snaga Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Evropi.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n