Ministarka prosvete Li\u0111ija Deka je objavila da se 10.000 nastavnog osoblja vratilo na posao, ali da se generalni \u0161trajk u rumunskom obrazovanju nastavlja sa vi\u0161e od polovine ukupnog osoblja u sistemu. Sindikati, me\u0111utim, optu\u017euju nadle\u017ene za zabunu i ka\u017eu da u \u0161trajku navodno u\u010destvuje vi\u0161e od 87% nastavnika i zaposlenih. Ministarka Li\u0111ija Deka saop\u0161tila je da za sada nema potrebe da se menja kalendar ispita. U me\u0111uvremenu, u Bukure\u0161tu u sredu lideri sindikata i predstavnici Ministarstva prosvete razgovarali su o kolektivnom ugovoru o radu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji i zdravstveni radnici su od srede stupili u japanski \u0161trajk. Sindikalci nose trake ili bed\u017eeve, ali uop\u0161te nisu prekinuli svoju aktivnost, navode iz Federacije Sanitas. \u0160trajka\u010di zahtevaju primenu zakona o platama za sve kategorije zaposlenih i dodelu bazne plate po tabeli u normativnom aktu. Zahtevaju, istovremeno, promenu na\u010dina obra\u010duna dodataka i tarifa za de\u017eurstva i prera\u010dunavanje vrednosti bonova za hranu. Nacrtom hitne uredbe, objavljenom na sajtu Ministarstva za rad, predvi\u0111eno je dovo\u0111enje do maksimuma predvi\u0111enog u platnoj skali nekih kategorija zdravstvenih radnika koji ostaju ispod ovog nivoa, uklju\u010dujuc\u0301i medicinske sestre, negovatelje i nosioce. Ista odredba va\u017eic\u0301e i za kadrove u oblasti socijalne pomoc\u0301i i za lica u sistemu odbrane, javnog reda i nacionalne bezbednosti. Prema inicijatorima projekta, ta mera podrazumeva neznatan uticaj na bud\u017eet koji nec\u0301e dovesti do debalansa fiskalno-bud\u017eetskih ciljeva za ovu godinu, ali c\u0301e otkloniti neravnote\u017ee plata u zdravstvenom sektoru i omoguc\u0301iti dodelu plata koje odgovaraju obuci i sta\u017eu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rusija c\u0301e i dalje biti najvec\u0301a pretnja evropskoj i evroatlantskoj bezbednosti, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na Samitu dr\u017eava u formatu Bukure\u0161t 9, koji je odr\u017ean u Bratislavi. Johanis je pozvao na ja\u010danje nacionalne odbrane i naglasio potrebu za stvaranjem koherentne i ujedinjene, kredibilne i robusne Napredne odbrane na isto\u010dnom krilu NATO-a. On je dodao da c\u0301e Rumunija, kao dr\u017eava \u010dlanica NATO-a i Evropske unije sa najdu\u017eom granicom sa Ukrajinom, ostati uz svog suseda koliko god bude potrebno i ponovo potvrdio podr\u0161ku Bukure\u0161ta perspektivama Kijeva za evroatlantske integracije. Johanis i ostali lideri dr\u017eava B9, organizacije osnovane 2015. godine na inicijativu predsednika Rumunije i Poljske, najo\u0161trije su osudili brutalni, neopravdani i protivzakoniti rat koji je Rusija zapo\u010dela protiv Ukrajine i zatra\u017eili od Moskve da bezuslovno povu\u010de svoje trupe sa ukrajinske teritorije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U sredu je u sedi\u0161tu Obalske stra\u017ee u Konstanci (rumunskom lu\u010dkom gradu na Crnom moru) odr\u017eana ve\u017eba pod nazivom VALHALA 23, sa ciljem pripreme objekata sa atribucijama na terenu u slu\u010daju masovnog priliva migranata na granici. Sprovedene su specifi\u010dne aktivnosti kao \u0161to su: epidemiolo\u0161ka trija\u017ea, telesna kontrola, identifikacija ugro\u017eenih lica, grani\u010dna kontrola i preliminarni razgovor, uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje lica, registracija i obrada zahteva tra\u017eilaca azila i drugo. Bile su uklju\u010dene snage i sredstva Generalnog inspektorata Grani\u010dne policije, Obalske stra\u017ee, Generalnog inspektorata za imigraciju, Generalnog inspektorata za vanredne situacije, Generalnog inspektorata rumunske \u017dandarmerije, Generalnog inspektorata rumunske policije, kao i stru\u010dnjaci Uprave za javno zdravlje. Prisutni su bili i predstavnici Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zemljotres ja\u010dine 5,2 stepena Rihterove skale dogodio se sinoc\u0301 u Aradu (zapadna Rumunija), na dubini manjoj od 10 kilometara. Zemljotres se osetio i u Temi\u0161varu (zapad), Oradji i Klu\u017e-Napoki (severozapad). Prema podacima Nacionalnog instituta za istra\u017eivanje i razvoj za fiziku Zemlje, zemljotres je pratio naknadni potres ja\u010dine 3,2 stepena. Nije zabele\u017eena zna\u010dajna materijalna \u0161teta. Od po\u010detka maja u Rumuniji se dogodilo oko 50 zemljotresa ja\u010dine izme\u0111u 2 i 4,7 stepeni Rihterove skale. Najja\u010di tektonski pokret ove godine, magnitude 5,7, dogodio se 14. februara u \u017eupaniji Gor\u017e (jugozapadna Rumunija), na dubini od 6,3 kilometra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministarka prosvete Li\u0111ija Deka je objavila da se 10.000 nastavnog osoblja vratilo na posao, ali da se generalni \u0161trajk u rumunskom obrazovanju nastavlja sa vi\u0161e od polovine ukupnog osoblja u sistemu. Sindikati, me\u0111utim, optu\u017euju nadle\u017ene za zabunu i ka\u017eu da u \u0161trajku navodno u\u010destvuje vi\u0161e od 87% nastavnika i zaposlenih. Ministarka Li\u0111ija Deka saop\u0161tila je […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568805","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n