Sindikati u prosveti najavljuju za petak novu protestnu \u0161etnju u Bukure\u0161tu, nezadovoljni ponudom Vlade za ispunjenje njihovih zahteva. U me\u0111uvremenu, Izvr\u0161na vlast je u \u010detvrtak na sednici usvojila memorandum o povec\u0301anju plata zaposlenih u prosveti kroz predstojec\u0301i novi zakon o platama. To je na\u010din da izvr\u0161na vlast garantuje da c\u0301e ova oblast biti prioritet. Liberalni premijer Nikolaje \u010cuka uverio je da c\u0301e osnovna plata nastavnika debitanta biti odre\u0111ena na nivou bruto prose\u010dne zarade u ekonomiji, kako to zahtevaju sindikalci. Tako\u0111e, u memorandumu je utvr\u0111eno pravo zaposlenih u prosveti na regres koji se obra\u010dunava prema osnovnoj zaradi, ali i dodacima. U tom kontekstu, ministarka Li\u0111ija Deka je najavila da c\u0301e prijave za maturu i nacionalni ispit za maturante 8. razreda biti produ\u017eene do 13. juna, a da \u0107e se testovi sposobnosti za maturski ispit odr\u017eati od 14. do 23. juna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sindikalci iz Saveza Zdravstvena solidarnost“ organizovali su u \u010detvrtak miting i protestnu \u0161etnju u Bukure\u0161tu, skrec\u0301uc\u0301i pa\u017enju da su medicinske sestre, negovatelji i nosioci jedina kategorija u celoj bud\u017eetskoj oblasti koja nema osnovicu plate koja je predvi\u0111ena Zakonom o platama iz 2022. godine. U glavnom gradu, ispred Predstavni\u0161tva Evropske komisije, organizovali su protest i zatvorski policajci i vojni rezervisti. U Savezu sindikata Nacionalne uprave za kazneno-popravne zavode smatraju da se Brisel me\u0161a u unutra\u0161nju politiku zemlje oko izmene vojnog zakona o penzijama i da predstavnici Evropske komisije navodno ucenjuju parlament iz Bukure\u0161ta da usvoji zakon o vojnim penzijama u obliku u kom oni \u017eele. U suprotnom, Rumunija vi\u0161e ne bi dobila oko 1,4 milijarde evra evropskog novca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u prvom kvartalu ove godine zabele\u017eila privredni rast od 2,3%, u odnosu na isti period iz 2022. godine, prema privremenim podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Tako je procenjeni bruto domac\u0301i proizvod bio oko 62 milijarde evra. Povec\u0301anju bruto domac\u0301eg proizvoda doprineli su, izme\u0111u ostalog, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, transport i skladi\u0161tenje, kao i gra\u0111evinarstvo. Svetska banka procenjuje da bi bruto domac\u0301i proizvod Rumunije ove godine zabele\u017eio napredak od 2,6%. Me\u0111unarodni monetarni fond je zna\u010dajno revidirao nani\u017ee procene o napretku rumunske privrede u 2023. godini, sa 3,1 na 2,4%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef Komande vojske Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Evropi, general Kristofer G. Kavoli i \u0161ef rumunskog general\u0161taba odbrane, general Danijel Petresku, doma\u0107ini su Konferencije \u0161efova odbrane Centralne Evrope, koja se odr\u017eava u \u010detvrtak i petak u Bukure\u0161tu. Sastanku prisustvuju \u0161efovi Odbrane iz Bugarske, \u010ce\u0161ke, Hrvatske, Poljske, Slova\u010dke, Slovenije i Ma\u0111arske. Prisutno je i devet vojnih vo\u0111a Nacionalne garde Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, navodi Ministarstvo Nacionalne Odbrane. Doga\u0111aj obuhvata teme o bezbednosnim izazovima i ima za cilj intensifikaciju odnosa vojne saradnje, kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je odlu\u010dila da smanji diplomatsko i tehni\u010dko-administrativno osoblje Ruske Federacije u Bukure\u0161tu ograni\u010davajuc\u0301i njihov broj na nivo koji je blizak broju diplomatskog i tehni\u010dko-administrativnog predstavni\u0161tva Rumunije u Rusiji. Kako je saop\u0161tilo Ministarstvo spoljnih poslova, re\u010d je o smanjenju osoblja koje je stvarno na du\u017enosti u Rumuniji za 40 ljudi: 11 diplomata i 29 ljudi iz tehni\u010dko-administrativnog osoblja. O ovoj odluci upoznat je ruski ambasador u Bukure\u0161tu Vladimir Kuzmin. Mera mora da se primeni u roku od 30 dana.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fond za modernizaciju Evropske Unije uplatio je 2,4 milijarde evra za 31 projekat u sedam zemalja korisnica, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, kako bi pomogla u modernizaciji njihovih energetskih sistema, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te u energetici, industriji i transportu, kao i za pobolj\u0161anje energetske efikasnosti – saop\u0161tila je Evropska komisija \u010detvrtak. To je najvec\u0301a zajedni\u010dka uplata do sada i pru\u017eic\u0301e podsticaj zelenoj tranziciji Evrope. Prema Evropskoj komisiji, ove investicije poma\u017eu dr\u017eavama \u010dlanicama da smanje svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, da ispune svoje klimatske i energetske ciljeve za 2030. godinu i doprinose dugoro\u010dnoj posvec\u0301enosti Evropske Unije da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. Dodatna ulaganja su namenjena Rumuniji (1,1 milijardu evra), \u010ce\u0161koj (milijardu evra), ali i u Bugarskoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Letoniji i Litvaniji. Iznosi uplac\u0301eni u \u010detvrtak doveli su ukupna plac\u0301anja iz Fonda za modernizaciju od januara 2021. godine na oko 7,5 milijardi evra, od \u010dega ima koristi 10 kvalifikovanih dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ju\u017ena Koreja c\u0301e pokloniti Rumuniji medicinsku opremu, informati\u010dku opremu i 13 vozila u ukupnoj vrednosti od oko 9 miliona evra. Odluka dolazi nakon \u0161to je Rumunija 2021. prodala Ju\u017enoj Koreji skoro 1,5 miliona doza vakcine protiv COVID-a i donirala jo\u0161 450.000 doza kao pomoc\u0301. U zamenu, Seul je Rumuniji dao 600.000 brzih testova za otkrivanje korona virusa 2022. godine. Vlada treba da donese odluku o prihvatanju nove donacije, koja c\u0301e stic\u0301i u Ministarstvo zdravlja. Prema nacrtu Vladine odluke, donaciju Ju\u017ene Koreje \u010dine zamrziva\u010di za laboratorije, fri\u017eideri i inkubatori za mikro uzorke. Na listi se nalaze i multifunkcionalni ra\u010dunari, laptopovi i laserski \u0161tampa\u010di u boji. Svaki od 13 vozila vredi 30.000 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski roditelji smatraju da je najvec\u0301a opasnost za njihovu decu prekomerna upotreba tehnologije i interneta, pokazala je studija koju je sprovela kompanija Reveal Marketing Research. Istra\u017eivanje tako\u0111e otkriva da su previ\u0161e ekrana i nasilje u mas-medijima druge opasnosti za mali\u0161ane. Na sledec\u0301em mestu po opasnostima za maloletnike koje roditelji identifikuju je fizi\u010dka bezbednost, vezana za nezgode ili povrede. \u0160to se ti\u010de glavnih mera za\u0161tite dece od opasnosti, to su razgovori i edukacija o onlajn bezbednosti i ograni\u010davanju vremena provedenog na internetu. Na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, roditelji smatraju da mali\u0161ani treba da provode vi\u0161e vremena na otvorenom, da budu stalno pod nadzorom ili da im na internetu budu postavljeni filteri sadr\u017eaja. Studija je sprovedena onlajn, izme\u0111u 22. i 26. maja, na reprezentativnom uzorku od 1.007 ispitanika starijih od 18 godina, od kojih su 837 bili roditelji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sve\u010dana dodela nagrada UNITER (Savez Pozori\u0161ta Rumunije) bic\u0301e organizovana 12. juna u Temi\u0161varu (zapad), ovogodi\u0161njoj Evropskoj prestonici kulture. Manifestacija je vec\u0301 otvorena za javnost, tako da gledaoci mogu da u\u010destvuju u predstavama nominovanim za najbolju predstavu, uz zvezde rumunskog pozori\u0161ta. Gala c\u0301e biti organizovana kao revija, inspirisana modom 1930-ih, a me\u0111u nominovanim umetnicima ove godine su glumci Viktor Reben\u0111iuk, Klaudiju Bleon\u017e i reditelji Silviju Purkarete, Deklan Donelan i Radu Afrim.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumuni su me\u0111u najaktivnijim stranim dr\u017eavljanima na \u0161panskom tr\u017ei\u0161tu nekretnina, sa 10% kupljenih kuc\u0301a, prema izve\u0161taju \u0161panske unije notara. Podaci pokazuju i da je \u0160panija u drugoj polovini pro\u0161le godine zabele\u017eila rekordan broj transakcija nekretninama. Polovina rumunskih kupaca su stanovnici \u0160panije, odnosno vec\u0301ina njih je u\u010dinila ovaj gest da prestane da plac\u0301a kiriju, a druga polovina su stanovnici drugih zemalja, posebno Rumunije, i kupili su kuc\u0301e i stanove kao investiciju. U vrhu \u0161panskog tr\u017ei\u0161ta nekretnina su i Marokanci, Englezi, Nemci i Francuzi. Dok su Marokanci plac\u0301ali, na primer, 630 evra po kvadratu, daleko ispod tr\u017ei\u0161ne cene, Rumuni su plac\u0301ali 1.064 evra po kvadratu, \u0161to je bli\u017ee nacionalnom proseku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sindikati u prosveti najavljuju za petak novu protestnu \u0161etnju u Bukure\u0161tu, nezadovoljni ponudom Vlade za ispunjenje njihovih zahteva. U me\u0111uvremenu, Izvr\u0161na vlast je u \u010detvrtak na sednici usvojila memorandum o povec\u0301anju plata zaposlenih u prosveti kroz predstojec\u0301i novi zakon o platama. To je na\u010din da izvr\u0161na vlast garantuje da c\u0301e ova oblast biti prioritet. Liberalni […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568806","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n