Svi oni koji su imenovani da budu deo buduc\u0301e vlade Rumunije koju predvodi socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku dobili su povoljna mi\u0161ljenja od specijalizovanih parlamentarnih odbora. Koalicija PSD-PNL je zajedno sa predstavnicima nacionalnih manjina, osim ma\u0111arske, obezbedila neophodnu vec\u0301inu, dok su biv\u0161i partneri iz stranke Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) glasali prema u\u010dinku svakog kandidata. Ministar predlo\u017een da preuzme resor finansija, liberal Mar\u010del Bolo\u0161, izjavio je da budu\u0107a Vlada ne\u0107e uvoditi nove takse i poreze, a njegov kolega iz stranke Katalin Predoju imenovan je da preuzme ministarstvo Unutra\u0161njih poslova i naglasio je da je njegov cilj pristupanje \u0161engenskom prostoru. Na saslu\u0161anju u komisiji za rad, predlo\u017eeni ministar rada, socijaldemokrata Marijus Budai, dao je uveravanja da c\u0301e se starosna granica za odlazak u penziju povec\u0301ati na 65 godina za sve kategorije, osim za sudije za prekr\u0161aje, koji c\u0301e u penziju otic\u0301i sa 60 godina, a u komisiji za odbranu i javnosti bezbednost, Angel Tilvar je govorio o prioritetima Ministarstva spoljnih poslova i naglasio da je Crno more sve va\u017enija oblast u kojoj Rumunija mora biti regionalni bezbednosni faktor. Kabinet \u010colakua c\u0301e se sutra pojaviti na plenarnom zasedanju Parlamenta, kada ‘e biti odr\u017eano glasanje za novu izvr\u0161nu vlast. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) najavile su da c\u0301e glasati protiv nove vlade. Njima se pridru\u017euje nekoliko parlamentaraca PNL i PSD koji su se izjasnili da ne podr\u017eavaju buduc\u0301u izvr\u0161nu vlast, dok su predstavnici Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) rekli da c\u0301e biti prisutni u sali, ali da nec\u0301e glasati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj novoosnovanih kompanija sa stranim kapitalom u Rumuniji porastao je u prva \u010detiri meseca ove godine za 4,6 odsto u pore\u0111enju sa istim periodom 2022. godine, pokazuju podaci centralizovani od strane Nacionalnog trgovinskog registra (ONRC). Re\u010d je o skoro 2.300 novih kompanija koje su imale ukupan upisani kapital od oko 8,5 miliona dolara. Prema podacima Nacionalnog trgovinskog registra, krajem aprila 2023. godine u Rumuniji je bilo preko 246 hiljada kompanija sa stranim u\u010de\u0161c\u0301em u akcijskom kapitalu, sa vredno\u0161c\u0301u upisanog kapitala od oko 68 milijardi dolara. Najvec\u0301i broj kompanija sa stranim u\u010de\u0161c\u0301em pripadaju italijanskim investitorima, ali najvec\u0301a vrednost akcijskog kapitala pripada holandskim kompanijama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlament danas glasa za prvi zakon o ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji, nakon \u0161to je u utorak o zakonu raspravljano na plenarnoj sednici u Strazburu. Glavna stvar koju su evropski poslanici istakli jeste da se ve\u0161ta\u010dka inteligencija ne koristi protiv ljudi, da se moraju po\u0161tuovati ljudska prava, kao i evropske vrednosti. Novi zakon je izgra\u0111en i unapre\u0111en upravo u smislu za\u0161tite gra\u0111ana i istovremeno pru\u017eanju moguc\u0301nosti istra\u017eiva\u010dima i privrednicima da se bave i ula\u017eu u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju bez dodatnih opterec\u0301enja koja ih spre\u010davaju da razviju ovu strukturu za dobrobit dru\u0161tva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis odobrio je amandman na Krivi\u010dni zakon kojim se, izme\u0111u ostalog, utvr\u0111uje \u0161ta se podrazumeva pod intimnom slikom. Prema normativnom aktu, obelodanjivanje, \u0161irenje, predstavljanje ili preno\u0161enje, na bilo koji na\u010din, intimne slike identifikovanog lica, bez njenog pristanka i koje mo\u017ee da mu nanese du\u0161evnu patnju ili ukalja imid\u017e, za po\u010dinioca je \u200b\u200bpredvidjena zatvorska kazna u trajanju od 6 meseci do 3 godine ili nov\u010dan kazna. Tako\u0111e, amandman predvi\u0111a da delo nije krivi\u010dno delo ako doprinosi dokazivanju izvr\u0161enja krivi\u010dnog dela.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Hidrolozi su i za danas izdalii narand\u017easti i \u017euti upozorenje za poplave na rekama u jugozapadnoj Rumuniji , koji c\u0301e biti na snazi do sutra u podne. Prvi se odnosi na reke u hidrografskim basenima Pogani\u0161a, na zapadu, a drugi \u017euti meteo alarm je za pojedine delove sliva Pogani\u0161a, Barzave, Moravice i \u017diua na zapadu i jugozapadu zemlje. Istovremeno, izdat je \u017euto meteo alarm za olujno vreme, koe va\u017ei od ve\u010deras, od 2.00 do sutra u podne u \u0161est okruga na jugozapadu Rumunije. Meteorolozi navode da c\u0301e atmosferska nestabilnost biti nagla\u0161ena u vec\u0301em delu zemlje, do oko 19. juna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predvidjena sredstva, za programu Solarna zelena ku\u0107a, namenjena za ju\u017eni region Muntenia, zavr\u0161ena su za samo \u010detiri minuta, saop\u0161tila je Uprava rumunskog fonda za \u017eivotnu sredinu. Izdvojeni bud\u017eet, od preko 280 miliona leja (oko 56 miliona evra), rezervisalo je oko 14.000 pojedinaca. Za svaki projekat dodeljuje se najvi\u0161e 20.000 leja (4.000 evra), pod uslovom da korisnik doprines 2.000 leja (400 evra). Naredna registracija za ovaj program po\u010dinje 19. juna i posvec\u0301ena je jugozapadnom regionu, odnosno \u017eupanijama Dolj, Gorj, Mehedinci, Olt i Val\u010dea. U svim dosada\u0161njim fazama, predvidjena sredstva su utro\u0161ena za samo nekoliko minuta<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Skoro 35 odsto gradjana Rumunije bilo je, pro\u0161le godine, izlo\u017eeno riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti, \u0161to je najvec\u0301i udeo me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije, pokazuju podaci koje je objavio Evropski zavod za statistiku. Prema podacima Evrostata, ovaj udeo na nivou Unije iznosio je skoro 22 odsto, kao i 2021. Rumuniju na rang listi slede Bugarska, Gr\u010dka i \u0160panija. Dr\u017eave sa najni\u017eim procentom stanovni\u0161tva u riziku od siroma\u0161tva su \u010ce\u0161ka, Slovenija i Poljska. Istovremeno, podaci pokazuju da je na nivou EU rizik od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti vec\u0301i za \u017eene nego za mu\u0161karce.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Opasnost od teroristi\u010dkih napada u Evropi i kampanje dezinformacija i dalje su na visokom nivou, navodi se u godi\u0161njem izve\u0161taju Policijske agencije Evropske unije, predstavljenom danas u Hagu. Evropol pokazuje da najvec\u0301a pretnja dolazi od d\u017eihadisti\u010dkih teroristi\u010dkih grupa, ali bi se teroristi\u010dke aktivnosti levi\u010darskih i desnih ekstremista tako\u0111e mogle povec\u0301ati. U 2022. godini u EU je bilo 28 teroristi\u010dkih napada u kojima su poginule \u010detiri osobe. \u0160efica agencije Ketrin De Bol izjavila je da borba protiv terorizma ostaje prioritet i ocenila da su trenutno izolovani napada\u010di najopasniji. Evropol tako\u0111e upozorava da rat u Ukrajini uti\u010de na javnu bezbednost, pre svega zbog kampanja dezinformacija koje organizuju proruske grupe, koje mogu da polarizuju i podstaknu teroristi\u010dko i ekstremisti\u010dko nasilje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je su\u0161tinski saveznik i strate\u0161ki partner Ujedinjenog Kraljevstva i ono \u0161to ona \u010dini da pomogne Ukrajini da povrati svoj puni suverenitet i u\u017eiva svoju punu teritorijalnu nezavisnost na vrhu je odgovora saveznika, rekao je je danas u Bukure\u0161tu, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Endru Nobl. On je prisustvovao izlo\u017ebi na kojoj je, oko 35 britanskih kompanija iz oblasti odbrane i bezbednosti, predstavljalo svoje proizvode i delatnost. Na doga\u0111aj su pozvani predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutra\u0161njih poslova, Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe, Slu\u017ebe za specijalne telekomunikacije, Slu\u017ebe stra\u017ee i za\u0161tite, rumunskog parlamenta, Ministarstva privrede, kao i rumunske odbrambene industrije. Velika Britanija je drugi najvec\u0301i svetski izvoznik odbrane posle SAD, sa prometom od 22,8 milijardi funti u 2022. godini, snabdevajuc\u0301i opremu za podr\u0161ku oru\u017eanim snagama i bezbednosnim slu\u017ebama \u0161irom sveta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161eg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koji je preminuo u ponedeljak, u 86. godini, na poslednje putovanje, ispratilo ga je 10.000 ljudi. Dr\u017eavnoj sahrani prisustvovali su predsednik Italije Ser\u0111o Matarela, premijer \u0110or\u0111a Meloni, kao i potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. Sahrani su prisustvovali i fudbaleri, sada\u0161nji ali i biv\u0161i igra\u010di fudbalskih klubova Milan i Monca, timova koje je predvodio Berluskoni. Me\u0111u 2.000 ljudi koji su prisustvovali opelu u Milanskoj Katedrali bili su \u0161efovi dr\u017eava Iraka, Katara, oba kapetana regenti Republike San Marino, kao i ma\u0111arski premijer Viktor Orban i ministri spoljnih poslova Hrvatske, Kosova, Malte, Tunisa , kao i drugi predstavnici vlada Jermenije, Holandije, Srbije, Japana i 47 ambasadora isto toliko zemalja i sedam otpravnika poslova. Dopisnik Radija Rumunija javlja da su se Berluskonijevi politi\u010dki protivnici, koji su ga tokom vremena optu\u017eivali za korupciju i usvajanje zakona za za\u0161titu njegovih interesa, odlu\u010dno izjasnili protiv nacionalnih po\u010dasti. U Italiji je danas bio dan nacionalne \u017ealosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Dr\u017eave su najavile dodatnu vojnu pomoc\u0301 u vrednosti od 325 miliona dolara za Ukrajinu, posebno usmerenu na ja\u010danje protivvazdu\u0161ne odbrane protiv Rusije. Kako navode u Pentagonu, re\u010d je uglavnom o opremi PVO, municiji i vozilima. Nova tran\u0161a pomoc\u0301i dolazi u trenutku kada je ukrajinska vojska krenula u kontraofanzivu protiv ruskih snaga na istoku i jugu zemlje kako bi oslobodila okupirane teritorije. Va\u0161ington je u petak najavio oko 2 milijarde dolara vojne pomoc\u0301i, uglavnom u opremi za protivvazdu\u0161nu odbranu, u obliku raznih narud\u017ebi odbrambenoj industriji. Sjedinjene Dr\u017eave su najvec\u0301i donator Ukrajine. Isporu\u010dila je ili se obavezala da c\u0301e Kijevu isporu\u010diti oru\u017eje u vrednosti od 39,7 milijardi dolara od po\u010detka ruske invazije 24. februara 2022.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i ameri\u010dki predsednik Donald Tramp, koji je optu\u017een za zbog nesavesno rukovadjenje dr\u017eavnim tajnama nakon \u0161to je napustio Belu kuc\u0301u, izjasnio se u utorak na saveznom sudu u Majamiju da nije kriv, prenosi Frans pres. 76-godi\u0161nji republikanac optu\u017een je da je ugrozio bezbednost Sjedinjenih Dr\u017eava dr\u017eanjem poverljivih dokumenata, uklju\u010dujuc\u0301i vojne planove i informacije o nuklearnom oru\u017eju. On je tako\u0111e optu\u017een da je odbio da vrati dokumente uprkos sudskim nalozima, \u0161to je dovelo do njegove optu\u017enice za nezakonito uskrac\u0301ivanje informacija koje se odnose na nacionalnu bezbednost\u201c, kao i za ometanje pravde\u201c i la\u017eno svedo\u010denje\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svi oni koji su imenovani da budu deo buduc\u0301e vlade Rumunije koju predvodi socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku dobili su povoljna mi\u0161ljenja od specijalizovanih parlamentarnih odbora. Koalicija PSD-PNL je zajedno sa predstavnicima nacionalnih manjina, osim ma\u0111arske, obezbedila neophodnu vec\u0301inu, dok su biv\u0161i partneri iz stranke Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) glasali prema u\u010dinku svakog kandidata. Ministar […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568810","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n