Direktorka kompanije OMV Petrom Kristina Verkere izjavila je u \u010detvrtak da c\u0301e, 2027. godine zapo\u010deti eksploatacija gasa iz Crnog mora kroz projekat Neptun Deep i da c\u0301e Rumunija postati najvec\u0301i proizvo\u0111a\u010d prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Saop\u0161tenje je dato u sedi\u0161tu vlade u Bukure\u0161tu, gde su OMV Petrom i Romgaz saop\u0161tili da se radi o razvoju Neptun Deep-a, najvec\u0301eg projekta prirodnog gasa u rumunskom delu Crnog mora. U periodu od 2 decenije, o\u010dekuje se da c\u0301e projekat ostvariti proizvodnju gasa 30 puta vec\u0301u od godi\u0161nje potra\u017enje, \u0161to pokriva 4,3 miliona domac\u0301instava. Procenjeni prihodi rumunske dr\u017eave bic\u0301e oko 20 milijardi evra Neptun Deep je veoma va\u017ean korak za na\u0161u strategiju 2030, koja ima za cilj da podr\u017ei energetsku tranziciju Rumunije i regiona\u201c, navela je direktorka kompanije OMV Petrom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada Rumunije je na sastanku u \u010detvrtak odobrila dodelu hitne pomoc\u0301i za podr\u0161ku stanovni\u0161tvu pogo\u0111enom poplavama, klizi\u0161tima i opasnim meteorolo\u0161kim fenomenima, u vrednosti od 7 miliona leja (1,4 miliona evra), izjavio je ministar rada i socijalne solidarnosti Marius Budai. Domac\u0301instva u centru, jugozapadu i jugu Rumunije bila su, ovog meseca, pogo\u0111ena obilnim padavinama i drugim posebnim meteorolo\u0161kim pojavama, koje zahtevaju podr\u0161ku i intervenciju vojnih vatrogasaca na otklanjanju negativnih posledica vremenskih nepogoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska investiciona banka(EIB) objavila je u \u010detvrtak nova finansijska sredstva za Rumuniju, u vrednosti od 675 miliona evra, za transport, urbani razvoj i mala preduzec\u0301a. Iznos u vrednosti od 600 miliona evra dodeljen je sektoru transporta i bic\u0301e kofinansiran iz fondova EU za oporavak i otpornost. Grupa Evropske investicione banke EIB i Rumunija obele\u017eavaju 30 godina partnerstva, pri \u010demu je Evropska investiciona banka dodelila preko 17 milijardi evra u preko 170 finansiranih projekata otkako je po\u010dela sa radom u zemlji. S obzirom na napredak koji je rumunska ekonomija ostvarila u proteklih 30 godina, ponosan sam \u0161to je grupa Evropske investicione banke EIB, kao banka EU, bila u moguc\u0301nosti da je podr\u017ei obezbedjivanjem sredstva za bolje \u0161kole, bolnice, javnu infrastrukturu, univerzitete i transport i podr\u017ei klimatske akcije i mala preduzec\u0301a\u201c, rekla je potpredsednica Evropske investicione banke Liljana Pavlova tokom doga\u0111aja koji je odr\u017ean u Bukure\u0161tu. Sa svoje strane, Marjut Falkstedt, izvr\u0161ni direktor Evropskog investicionog fonda, naglasila je da je FEI do sada generisao finansijsku podr\u0161ku za vi\u0161e od 56.000 rumunskih preduzec\u0301a. Na\u0161 anga\u017eman u Rumuniji je pravi uspeh, dokazali smo \u0161ta mo\u017eemo da postignemo efikasnom saradnjom izme\u0111u lokalnih, nacionalnih i evropskih aktera\u201c, rekao je izvr\u0161ni direktor Evropskog investicionog fonda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema merama koje je usvojio Parlament u Bukure\u0161tu, od danas se na rumunsku zastavu ne mogu dodati nikakvi drugi natpisi ili simboli osim onih odobrenih zakonom ili vojnim propisima. Dokumentom je tako\u0111e predvi\u0111eno da, tokom intoniranja dr\u017eavne himne, je zabranjeno pri\u010danje Tako\u0111e, zakon predvi\u0111a da se na mestima na kojima se vijori rumunska zastava mogu dodati i zastave Evropske unije i NATO-a. Nepo\u0161tovanje odredbi u vezi sa isticanjem zastave, njenom upotrebom u formi koja nije zakonom dozvoljena, predvidjena je nov\u010dana kazna od 500 do 5.000 leja (100 do 1.000 evra).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu najo\u0161trije je osudilo izjave takozvanog predstavnika Moskve u Hersonu, ukrajinskom regionu koji je nezakonito okupiran od Rusije, koji je zapretio da c\u0301e ruska vojska pogoditi most \u0110urgiule\u0161ti, koji se nalazi na granici Rumunije i Republike Moldavije. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije smatra da su takve izjave upuc\u0301ene Republici Moldaviji, a koje ciljaju i na deo teritorije Rumunije, saveznice NATO, neprihvatljive i navodi da je gadjanje civilne infrastrukture ratni zlo\u010din\u201c. Ruski ambasador u Republici Moldaviji pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova u Ki\u0161injevu da da obja\u0161njenja u vezi sa izjavama takozvanog ruskog guvernera Hersona. Njegove pretnje su formulisane nakon \u0161to su danas ukrajinske trupe raketirale most \u010congar koji povezuje delove Hersonske oblasti pod kontrolom Rusije sa poluostrvom Krim, koje su Rusi okupirali od 2014. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i gradona\u010delnik sektora 4 i 5 Glavnog grada Kristijan Popesku-Pijedone pu\u0161ten je u sredu iz zatvora nakon \u0161to je Vrhovni sud prihvatio kasacionu \u017ealbu koju je podneo i nalo\u017eio njegovo osloba\u0111anje. Biv\u0161i gradona\u010delnik je odslu\u017eio godinu dana, od \u010detiri godine zatvora zbog zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja u predmenu Kolektiv. On ima pravo da nastavi svoj mandat u sektoru 5. Vrhovni sud je odbio \u017ealbe ostalih osu\u0111enih u predmetu. Predsednik Asocijacije Kolektiv Eugen Janku izjavio je da je pu\u0161tanje na slobodu biv\u0161eg gradona\u010delnika o\u010dekivano, s obzirom na uslove u kojima su pu\u0161teni direktori koji su ovlastili rad Kolektivnog kluba. Pravda u Rumuniji je previ\u0161e dobro plac\u0301ena sramota, rekao je Janku. Podsec\u0301amo, 64 mlade osobe su stradale od posledica po\u017eara koji je izbio tokom rok koncerta koji je odr\u017ean uve\u010de 30. oktobra 2015. godine u bukure\u0161tanskom klubu Kolektiv. Posle vi\u0161egodi\u0161njih su\u0111enja, osu\u0111eni su, na zatvorsku kaznu, zajedno sa gradona\u010delnikom Piedoneom, vlasnici kluba, vatrogasci koji su proveravali klub bez preduzimanja zakonskih mera u pogledu po\u0161tovanja protivpo\u017earnih propisa i pirotehni\u010dari zadu\u0161eni za vatromet tokom koncert .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Naftna mrlja, na Dunavu kod \u010celareva u Srbiji, kao posledica havarije, zaustavljena je pre nego \u0161to je stigala do granice Rumunije, saop\u0161tila je Nacionalna uprava Rumunske vode. Iz ove institucije isti\u010du da, iako zaga\u0111enje nije prekograni\u010dlo dozvoljenu granicu, iz bezbednosnih razloga, timovi c\u0301e nastaviti da prate ispravnost vode Dunava u oblasti Bazias, na ulazu u zemlju, jo\u0161 24 sata. Iz broda pod bugarskom zastavom na glavnom toku Dunava kod srpskog grada \u010celareva izlilo se 35 tona nafte. Vlasti u Beogradu preduzele su mere da ograni\u010de zaga\u0111enje, pa su \u010dak postavile i plutajuc\u0301u za\u0161titnu branu kako bi se uhvatila naftna mrlja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Dr\u017eave c\u0301e pru\u017eiti dodatnu pomoc\u0301, vrednu 1,3 milijarde dolara, za ukrajinsku ekonomiju, posebno za njenu su\u0161tinsku infrastrukturu – najavio je ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken tokom Me\u0111unarodne konferencije o obnovi Ukrajine u Londonu. Sa svoje strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obec\u0301ala je da c\u0301e stvoriti fond od 50 milijardi evra za Kijev u naredne \u010detiri godine. Na skupu u\u010destvuju desetine politi\u010dkih lidera i privrednika iz celog sveta. Rumuniju predstavlja nova ministarka inostranih poslova Luminica Odobesku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u sredu uve\u010de izgubila od \u0160panije sa 3:0 u Bukure\u0161tu, na Evropskom prvenstvu u fudbalu za igra\u010de do 21 godine. Rumunija igra u B, pored \u0160panije, Ukrajine i Hrvatske. Prvenstvo se odr\u017eava od 21. juna do 8. jula i okuplja 16 ekipa, podeljenih u 4 grupe. Utakmice se igraju u u Rumuniji, u Bukure\u0161tu i Klu\u017e-Napoki i u Gruziji. Rumunija je tako\u0111e domac\u0301in 2 \u010detvrtfinala i polufinala. Tri najbolje rangirane ekipe na turniru kvalifikuju se za Olimpijske igre koje c\u0301e se odr\u017eati u Parizu sledec\u0301e godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Direktorka kompanije OMV Petrom Kristina Verkere izjavila je u \u010detvrtak da c\u0301e, 2027. godine zapo\u010deti eksploatacija gasa iz Crnog mora kroz projekat Neptun Deep i da c\u0301e Rumunija postati najvec\u0301i proizvo\u0111a\u010d prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Saop\u0161tenje je dato u sedi\u0161tu vlade u Bukure\u0161tu, gde su OMV Petrom i Romgaz saop\u0161tili da se radi o […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568816","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n