Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u \u010detvrtak i petak u Briselu na letnjem sastanku Evropskog saveta. Kako je saop\u0161teno iz Predsedni\u010dke administracije, sastanak c\u0301e po\u010deti radnim ru\u010dkom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, \u0161to je prilika da se razgovara o izazovima i zajedni\u010dkim pristupima na nivou dve organizacije u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu. Kasnije, tokom radnih sesija, evropski lideri c\u0301e raspravljati, izme\u0111u ostalog, o situaciji u Ukrajini, potrebi da se zadr\u017ei sna\u017ena evropska podr\u0161ka ovoj dr\u017eavi na svim nivoima, kao i o primeni sankcija i nastavku napora da Moskva odgovara za po\u010dinjene zlo\u010dine. Prethodno je predsednik Klaus Johanis boravio u Hagu na sastanku manjeg obima posvec\u0301enom pripremi samita NATO u Viljnusu sledec\u0301eg meseca, kome su prisustvovali predstavnici sedam savezni\u010dkih dr\u017eava sa isto\u010dnog i severnog krila alijanse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Senat iz Bukure\u0161ta usvojio je u sredu Nacrt zakona o reformi posebnog penzijskog sistema u formi koju je prethodno odobrila Predstavni\u010dka komora. Dokument se odnosi na penzije sudija, vojnika, diplomata, parlamentarnih zvani\u010dnika, finansijskog suda ili vazduhoplovnog osoblja. Normativni akt predvi\u0111a, izme\u0111u ostalog, postepeno povec\u0301anje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 65 godina, minimum 25 godina radnog sta\u017ea u specijalnosti kako bi sudija za prekr\u0161aje mogao da koristi penziju za rad i oporezivanje od 15% iznosa koji prema\u0161uju nivo prose\u010dne neto zarade u privredi. Reforma specijalnih penzija nije samo obaveza koju je Rumunija preuzela kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost, vec\u0301 i neizmireni dug prema Rumunima – rekli su predstavnici vlasti iz Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije, koji su tvrdili da se neravnote\u017ee u dru\u0161tvu moraju eliminisati, a pravila moraju biti isti za sve. U opoziciji, Unija Spasite Rumuniju je kritikovala normativni akt, zbog izostanka prave reforme, a Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji je ocenio da poslanici nisu bili hrabriji i da ukinu posebne penzije, ali da usvojeni zakon predstavlja va\u017ean korak ka stvaranju ispravnog i pravi\u010dnog sistema. Podsec\u0301amo, rumunski parlament je u ponedeljak usvojio i predlog zakona o ukidanju posebnih penzija senatora i poslanika. Reforma specijalnog penzijskog sistema je etapa u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bud\u017eetski deficit Rumunije porastao je na 2,32% bruto doma\u0107eg proizvoda nakon prvih pet meseci ove godine, sa 1,72% na kraju aprila – saop\u0161tilo je u sredu Ministarstvo finansija. Ostvareni su ukupni prihodi od preko 39 milijardi evra, \u0161to je povec\u0301anje od 10,4%, a ostvareni su rashodi od preko 47 milijardi evra, \u0161to je povec\u0301anje od 17,3%. Bud\u017eet zemlje za ovu godinu zasniva se na deficitu od 4,4% bruto doma\u0107eg proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odbacio je u sredu obave\u0161tenje Unije spasite Rumuniju (USR, u opoziciji) i Snaga Desnice (liberalni disidenti) u vezi sa zakonom o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika u vezi sa sankcionisanjem protesta i utvrdio da je normativni akt, koji je usvojila vladina vec\u0301ina koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije, ustavan. Kako se navodi u saop\u0161tenju za javnost, Sud je ocenio da je povec\u0301anje posebnih granica krivi\u010dnih kazni i regulisanje nekih te\u017eih oblika krivi\u010dnih dela isklju\u010diva nadle\u017enost zakonodavca, a atribucija koju on ostvaruje u skladu sa krivi\u010dnom politikom dr\u017eave. Parlamentarci Unije Spasite Rumuniju i Snaga Desnice obavestili su Ustavni Sud, o zakonu o izmenama i dopunama Krivi\u010dnog zakonika, nakon \u0161to su poo\u0161trene sankcije za remec\u0301enje javnog reda i mira.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji, u aprilu i maju 2023. godine, u dosijeima o korupciji koje je vodila Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije (DNA), osu\u0111eno je 57 optu\u017eenih, kroz 39 pravosna\u017enih sudskih odluka, za krivi\u010dna dela uzimanja i davanja mita, trgovine uticajem, zloupotrebe u uslugama ili pronevere evropskih fondova. Prema saop\u0161tenju Nacionalne uprave, kazne koje su sudije odredile protiv 57 optu\u017eenih krec\u0301u se od 7 godina i 4 meseca zatvora i jedne godine sa odlaganjem kazne. Me\u0111u pravosna\u017eno osu\u0111enima su: ministar, dr\u017eavni sekretar, tu\u017eilac, javni bele\u017enik, policajac, tri gradona\u010delnika, direktor Nacionalne slu\u017ebe za dr\u017eavljanstvo, direktor Uprave za sliv Mure\u0161 (centar), upravnik bolnice u Bukure\u0161tu i jo\u0161 devet dr\u017eavnih slu\u017ebenika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
76,2% rumunskih maturanata VIII razreda dobilo je prelaznu ocenu na nacionalnom ocenjivanju, \u0161to se ra\u010duna za upis u srednju \u0161kolu – pokazuju rezultati objavljeni u sredu. Kona\u010dni rezultati, nakon re\u0161avanja \u017ealbi, bic\u0301e objavljeni 4. jula. U me\u0111uvremenu, maturanti srednih \u0161kola iz Rumunije polagali su u sredu, u okviru maturskog ispita, test po izboru profila i specijalizacije. U ponedeljak su polagali test iz rumunskog jezika i knji\u017eevnosti, a u utorak obavezni profilni test. U \u010detvrtak c\u0301e samo maturanti koji pripadaju nacionalnim manjinama polagati jo\u0161 jedan test, onaj iz maternjeg jezika i knji\u017eevnosti. Prve ocene bic\u0301e objavljene 3. jula, a kona\u010dni rezultati, nakon analize \u017ealbi, bic\u0301e objavljeni 7. jula.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prozapadna predsednica Maia Sandu i dalje je najpopularnija politi\u010dka li\u010dnost u Republici Moldaviji (biv\u0161a sovjetska, prete\u017eno rumunskog govornog stanovni\u0161tva), a njena stranka Akcija i solidarnost (PAS) dobila bi najvi\u0161e glasova u slu\u010daju prevremenih parlamentarnih izbori — pokazuju podaci studije koju je citirao Radio Ki\u0161injev. Da se \u200b\u200bpredsedni\u010dki izbori odr\u017ee sledec\u0301e nedelje, skoro 38% ispitanika bi glasalo za Maju Sandu. Za biv\u0161eg \u0161efa dr\u017eave, filorusa, socijalistu Igora Dodona, glasalo bi samo 14,2% bira\u010dkog tela, a aktuelni gradona\u010delnik Ki\u0161injeva, biv\u0161i socijalista Jon \u0106eban, dobio bi 6,2% glasova. Begunac i kriminalac Ilan \u0160or, koji se nalazi u Izraelu i koji se smatra glavnim vektorom interesa Moskve u Republici Moldaviji, dobio bi 2,5% glasova. Oko 43,5% ispitanika izjavilo je da ne veruje nijednoj politi\u010dkoj li\u010dnosti. U slu\u010daju parlamentarnih izbora, stranka Akcija i solidarnost bi dobila 44,3% glasova, promoskovski Blok socijalista i komunista 21,5%, a nedavno raspu\u0161tena populisti\u010dka partija \u0160or – 13,6%. Skoro 60% ispitanika je za ulazak u Evropsku uniju, dok bi 37% glasalo za pridru\u017eivanje Evroazijskoj uniji koju kontroli\u0161e Rusija. Ulazak u NATO podr\u017eava 33,4% u\u010desnika ankete.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasti u Bukure\u0161tu su pozdravile najavu Evropske komisije u vezi sa pozitivnom preliminarnom procenom drugog zahteva za isplatu kroz Nacionali plan za oporavsk i otpornost, nakon \u0161to su utvrdili da je ispunjeno 49 od 51 etape i cilja koje je Rumunija preuzela na sebe. Za dva nere\u0161ena cilja, koja se ti\u010du oblasti energetike, Komisija je aktivirala proceduru obustave plac\u0301anja, u iznosu od 53,36 miliona evra. Premijer Mar\u010del \u010colaku obec\u0301ava da c\u0301e dve zakasnele prekretnice biti brzo nadokna\u0111ene kako bi se prikupio sav dodeljeni novac.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Legendarni nema\u010dki bend Scorpions nastupa ve\u010deras u Bukure\u0161tu, doga\u0111aju koji je deo promotivne turneje albuma Rock Believer. Na sceni od sredine 60-ih, Scorpions su uticali na generacije umetnika. Rok i hevi metal giganti kao \u0161to su Guns n Roses, Metallica, Megadeth, Def Lepard, Testament ili Helloween su vi\u0161e puta izjavili da su Scorpions ostavili traga u njihovoj muzici. Do danas, bend je objavio 19 studijskih albuma, koji su prodati u desetine miliona primeraka \u0161irom sveta. Prema statistikama, bend iz Nema\u010dke bi dostigao prag od 100 miliona prodatih albuma do danas.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji c\u0301e vreme biti normalno sa termi\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, sa minimalnim temperaturama izme\u0111u 6 i 18 stepeni Celzijusa, a maksimalnim izme\u0111u 20 i 29 stepeni. Pljuskovi c\u0301e padati, posebno popodne i uve\u010de, na planinama, na severu i u centru zemlje i orgrani\u010deno u ostalim podru\u010djima. Izolovano, bic\u0301e munje i grada. U Bukure\u0161tu u drugom delu dana moguc\u0301i pljuskovi. Maksimalna temperatura bic\u0301e 28 stepeni.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u \u010detvrtak i petak u Briselu na letnjem sastanku Evropskog saveta. Kako je saop\u0161teno iz Predsedni\u010dke administracije, sastanak c\u0301e po\u010deti radnim ru\u010dkom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, \u0161to je prilika da se razgovara o izazovima i zajedni\u010dkim pristupima na nivou dve organizacije u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu. Kasnije, […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568820","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n