Rumunija je prema\u0161ila procenjene rashode, a bud\u017eetski deficit je prema\u0161io 2,3% bruto domac\u0301eg proizvoda, nakon prvih pet meseci ove godine. Stru\u010dnjaci iz Ministarstva finansija ka\u017eu da je ovaj razvoj uglavnom odre\u0111en povec\u0301anjem obima investicija, nadoknadom ra\u010duna za potro\u0161nju elektri\u010dne energije i prirodnog gasa za stanovni\u0161tvo i preduzec\u0301a, vec\u0301im obimom dekontacije robe i usluga za lekove, ali i usporavanja naplate prihoda. Ekonomski analiti\u010dar Konstantin Rudnicki ocenjuje da su na makroekonomskom nivou stvari komplikovane, jer je Rumunija u procesu prekomernog deficita, a rok za smanjenje bud\u017eetskog deficita, dogovoren sa Evropskom komisijom, je u riziku da ne bude ispo\u0161tovan. On je naglasio da se bud\u017eet za ovu godinu gradi po\u010dev od cifre iz 2022. godine, kada je veoma visoka inflacija povec\u0301ala nivo bud\u017eetskih prihoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sindikalni \u010delnici Zdravstva najavili su da c\u0301e sve kategorije zaposlenih u domenu u Rumuniji od 1. avgusta imati vec\u0301a primanja. Sindikalci su se u sredu sastali sa socijaldemokratskim premijerom Mar\u010delom \u010colakuom i potpredsednikom vlade Marijanom Neak\u0161uom, kako bi utvrdili sadr\u017eaj hitne uredbe koja c\u0301e upotpuniti finansijska prava zaposlenih u javnom zdravstvu. Tako\u0111e, bic\u0301e nastavljeno zapo\u0161ljavanje i konkursi za 4.000 radnih mesta bic\u0301e raspisano odmah, a jo\u0161 10.000 u narednom periodu. Svi normativni akti koji reguli\u0161u ova prava bic\u0301e usvojeni na ovonedeljnoj sednici Vlade. Da im zahtevi nisu odobreni, zaposleni u Zdravstvu su zapretili da bi u\u0161li u \u0161trajk.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropske i evroatlantske strukture, implicitno Rumunija, nastavic\u0301e da podr\u017eavaju Ukrajinu u svemu \u0161to je potrebno – izjavio je predsednik Klaus Johanis u \u010detvrtak u Briselu. Rumunski \u0161ef dr\u017eave u\u010destvovao je na dvodnevnom samitu Evropske unije. On je tako\u0111e pomenuo, u govoru odr\u017eanom u okviru Evropskog saveta koji je u toku, i potrebu da se pomogne Republici Moldaviji – dr\u017eavi koja je tako\u0111e pogo\u0111ena ruskom invazijom na Ukrajinu. Johanis je tako\u0111e izjavio da se o temi pristupanja Rumunije \u0160engenu neformalno razgovara na vi\u0161e nivoa, pokazujuc\u0301i da je napredak spor i da je \u0160panija vi\u0161e puta pokazala spremnost da ovo pitanje stavi na dnevni red predsedavanja Savetom Evropske Unije, koju c\u0301e preuzeti u drugoj polovini godine. Me\u0111u temama sastanka su ratna situacija u Ukrajini i pomoc\u0301 Kijevu pred invazijskom Rusijom, ekonomska bezbednost i fenomen migracija. Diskutovana su i pitanja koja se odnose na konkurentnost, digitalizaciju ili bezbednost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je poruku povodom obele\u017eavanja 82. godi\u0161njice pogroma u Ja\u0161iju, kad je ubijeno vi\u0161e od 13.000 Jevreja. Johanis je pozvao i vlasti i odgovorne institucije da se bore protiv manipulacije pro\u0161lo\u0161c\u0301u i protiv ekstremizma. Pogrom je obele\u017een ujutru u Ja\u0161iju mar\u0161om od kvartskog centra Pakurari do Jevrejskog groblja. Marijus Kazan, istra\u017eiva\u010d na Nacionalnom institutu za prou\u010davanje holokausta Eli Vizel\u201c u Rumuniji, podsec\u0301a da su hiljade Jevreja koji su pre\u017eiveli masakr bili strpani u hermeti\u010dki zatvorene teretne vagone, poznate kao vozovi smrti. Pogrom u Ja\u0161iju, odr\u017ean izme\u0111u 27. i 30. juna 1941. godine, bio je jedan od najnasilnijih u istoriji Jevreja u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zamenik premijera Katalin
\nPredoju smatra da rumunski magistrati ne bi imali razloga da osporavaju pred
\nUstavnim sudom nacrt reforme specijalnih penzija koji je parlament usvojio u
\nsredu. On je naveo da su predstavnici vladajuc\u0301e koalicije Socijaldemorkatske
\nstranke i Nacionalne liberalne stranke u stalnom dijalogu sa predstavnicima
\nVi\u0161eg vec\u0301a sudija i objasnio im je \u0161ta je moguc\u0301e, a \u0161ta nije moguc\u0301e iz
\nperspektive prili\u010dno rigidnih ograni\u010denja koje su prethodno nametnuli
\nkriterijumi ustanovljeni Planom nacionalnog oporavka i otpornosti. Izjava
\nbiv\u0161eg ministra pravde dolazi u kontekstu u kojem Vi\u0161i kasacioni sud i
\npravosu\u0111e su odlu\u010diuli da napadnu zakon o reformi specijalnih penzija na
\nUstavnom sudu. Premijer Mar\u010del \u010colaku najavio je da c\u0301e bukure\u0161tanski parlament
\nbiti sazvan na vanredno zasedanje ako Ustavni sud odlu\u010di da u tom zakonu
\npostoje elementi neustavnosti.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavr\u0161eni su maturski ispiti u Rumuniji. Danas je odr\u017ean poslednji test, onaj iz maternjeg jezika i knji\u017eevnosti, koji pola\u017eu samo maturanti pripadnika nacionalnih manjina. Svi mladi prijavljeni za polaganje male mature u ponedeljak su polagali test iz rumunskog jezika i knji\u017eevnosti, u utorak obavezni profil, a u sredu – test po izboru smera. Prve ocene bic\u0301e objavljene 3. jula, a kona\u010dni rezultati, nakon analize \u017ealbi, bic\u0301e objavljeni 7. jula. S druge strane, ne\u0161to vi\u0161e od 76% rumunskih maturanata 8. razreda dobilo je prelaznu ocenu na nacionalnom ocenjivanju, \u0161to se ra\u010duna za upis u srednju \u0161kolu. Rezultati nakon re\u0161avanja \u017ealbi bic\u0301e istaknuti 4. jula.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasnici automobila c\u0301e od 2026. godine plac\u0301ati naknadu za kori\u0161c\u0301enje rumunskih javnih puteva \u2013 rovinjetu \u2013 u zavisnosti od stepena zaga\u0111enosti automobila, a voza\u010di kamiona \u2013 u zavisnosti od pre\u0111ene udaljenosti. Novim zakonom, koji je odobrilo Narodno vec\u0301e, predvi\u0111eno je da c\u0301e rovinjeta biti za 1 dan, 10 dana, 30 dana, 60 dana i 12 meseci. Vozila Ministarstva Unutra\u0161njih poslova, Ministarstva narodne odbrane, Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe, Slu\u017ebe za\u0161tite i bezbednosti, vozila koja se koriste u lokalnom javnom prevozu ljudi i vozila hitne pomoc\u0301i bic\u0301e oslobo\u0111ena plac\u0301anja putarine. Osobe sa invaliditetom i njihovi pratioci tako\u0111e c\u0301e imati koristi od izuzec\u0301a. Nova \u0161ema obra\u010duna putarine na nacionalnim putevima jedna je od obaveza koje su rumunske vlasti preuzele na sebe kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je prema\u0161ila procenjene rashode, a bud\u017eetski deficit je prema\u0161io 2,3% bruto domac\u0301eg proizvoda, nakon prvih pet meseci ove godine. Stru\u010dnjaci iz Ministarstva finansija ka\u017eu da je ovaj razvoj uglavnom odre\u0111en povec\u0301anjem obima investicija, nadoknadom ra\u010duna za potro\u0161nju elektri\u010dne energije i prirodnog gasa za stanovni\u0161tvo i preduzec\u0301a, vec\u0301im obimom dekontacije robe i usluga za lekove, […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568821","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n