Predsednik Rumunije Klaus Johanis je danas ratifikovao zakone o obrazovanju. Biv\u0161i nastavnik u srednjoj \u0161koli, Klaus Johanis predvodio je projekat Obrazovana Rumunija\u201c 2016. godine, koji je pokrenut nakon niza javnih konsultacija. Njegovi ciljevi uklju\u010duju povec\u0301anje finansiskih sredstava za obrazovanje, smanjenje napu\u0161tanja \u0161kole i funkcionalne nepismenosti. Zakone o obrazovanju Senat je usvojio 22. maja. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice su se, bezuspe\u0161no, \u017ealile na zakone Ustavnom sudu. Opozicija tvrdi da zakoni kr\u0161e pristup obrazovanju i princip jednakosti prava. Zakone o obrazovanju kritikovali su i Nacionalni savet u\u010denika i studentske organizacije, koje su osudile razli\u010dite odredbe, za koje tvrde da su diskriminatorne. Takodje danas, objavljeni su kona\u010dni rezultati male mature Procenat u\u010denika koji su na nacionalnoj evaluaciji dobili prosek ocena ve\u0107i od 5, odnosno polo\u017eili ispit, iznosi 76,4 odsto. Ukupno je 466 maturanata iz cele Rumunije na maloj maturi osvojilo maksimalan broj poena, odnosno prosek 10, a vi\u0161e od 36.000 djaka ima prosek ispod pet. Do petka \u0107e biti re\u0161ene i \u017ealbe za Veliku maturu Bakalaureat. Za sada je prolaznost 78,4%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n<\/p>\n
Nema\u010dka podr\u017eava Rumuniju da
\nove godine postane punopravna \u010dlanica \u0161engenskog prostora, izjavio je u utorak
\nkancelar Olaf \u0160olc. On je dodao da je Rumunija vec\u0301 preduzela velike napore i
\nto treba ceniti. Uklju\u010deni smo svom snagom u to, rekao je \u0160olc na
\nzajedni\u010dkoj konferenciji za novinare sa premijerom Rumunije Mar\u010delom \u010colakuom,
\nkoji boravi u radnoj poseti Berlinu. \u0160olc je tako\u0111e rekao da se razgovaralo o
\nbezbednosnoj politici na isto\u010dnom krilu NATO-a i o Savezni\u010dkom samitu u
\nViljnusu sledec\u0301e nedelje. Predla\u017eemo da otpo\u010dnemo razgovore izme\u0111u dve vlade
\nu cilju utvr\u0111ivanja zajedni\u010dkog akcionog plana o temama od strate\u0161kog interesa
\ni trajnog formata dijaloga koji c\u0301e nam omoguc\u0301iti da postignemo postavljene
\nciljeve. Podizanje na\u0161ih diplomatskih odnosa na strate\u0161ki nivo predstavlja
\nva\u017ean momenat za na\u0161u bilateralnu saradnju, izjavio je sa svoje strane \u010colaku.
\nPrema njegovim re\u010dima, Nema\u010dka je glavni komercijalni partner Rumunije<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski automobilski brend Dacia najavio je da c\u0301e u\u010destvovati, kao proizvo\u0111a\u010d, na reliju Dakar 2025. Koristic\u0301e prototip automobila koji c\u0301e pokretati sinteticko gorivo, koje proizvodi saudijski gigant Aramco. Za volanom jednog od automobila bic\u0301e Francuz Sebastijen Leb, vi\u0161estruki \u0161ampion u reliju. Rumunsku kompaniju Da\u010diju preuzeo je Reno 1999. godine i pokrenuo proizvodnju 2004. sa modelom Logan. Kasnije je postao poznati igra\u010d na evropskom tr\u017ei\u0161tu automobila.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160efica diplomatije iz Bukure\u0161ta Luminica Odobesku pozdravila je stav \u0160panije, koja predsedava Evropskom unijom, u vezi sa prijemom Rumunije u \u0161engenski prostor. U ekskluzivnom intervjuu za Radio Rumunija, ona je uverila da pristupanje \u0160engenu ostaje prioritetni cilj rumunskih vlasti. Prethodno je \u0161panski ambasador u Bukure\u0161tu Hose Antonio Ernandez Perez Solorzano ponovio podr\u0161ku svoje zemlje pristupanju Rumunije zoni slobodnog kretanja. On je naveo da c\u0301e tema o pristupanju Rumunije i susedne Bugarske biti stavljena na dnevni red Saveta za pravosudje i unutra\u0161nje poslove, najverovatnije ove jeseni. Prioritet na\u0161eg predsedavanja je uklju\u010diti Rumuniju i Bugarsku u \u0161engenski prostor\u201c, rekao je \u0161panski diplomata.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Vlada c\u0301e pokrenuti zvani\u010dnu
\nistragu o bolovanju. Premijer Marcel \u010colaku pozvao je Nacionalnu upravu za
\nzdravstveno osiguranje da podnese a\u017eurirani izve\u0161taj, nakon \u0161to je pro\u0161le
\ngodine podneto preko 8 miliona zahteva za medicinsko odsustvo, s obzirom da
\nRumunija ima ima oko 6 miliona radno aktivnog stanovni\u0161tva. Ukupni tro\u0161kovi
\nbolovanja iznosili su oko 1,2 milijarde evra. Parlament je ranije izglasao
\ninicijativu osmi\u0161ljenu da ovlasti Upravu za zdravstveno osiguranje da proverava
\nljude na medicinskom odsustvu bez naru\u0161avanja njihove privatnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Irina Begu (32 godine, 29 VTA), 29 nosilac, danas igra u prvom kolu Vimbldona, protiv Rebeke Marino (32 godine, 83 VTA) iz Kanade. Sorana Kirstea (33 godine, 36 VTA) debitovac\u0301e protiv Nemice Tatjane Marije (35 godina, 58 VTA), pro\u0161logodi\u0161nje polufinalistkinje turnira u Londonu. U glavni \u017ereb je u\u0161la, zahvaljujuc\u0301i za\u0161tic\u0301enom plasmanu, i \u017daklin Kristijan (25 godina, 133 WTA), koja c\u0301e se suo\u010diti, u prvom kolu, sa Italijankom Lusijom Bronceti (24 godine, 65 WTA). Kana\u0111anka rumunskog porekla Bjanka Andreesku, da bi pro\u0161la u drugo kolo, mora da pobedi Ma\u0111aricu Anu Bondar. Rumunka Ana Bogdan (30 godina, 61 WTA) u ponedeljak se plasirala u drugo kolo, posle pobede protiv Ruskinje Ljudmile Samsonove (24 godina, 15 WTA), rezultatom 7-6 (7\/1), 7-6 ( 7\/4) .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narednih dana u Rumuniji ce biti veoma toplo vreme. U ju\u017enim predelima temperature ce dostic\u0301i i 36 stepeni. Toplotna nelagodnost c\u0301e biti sve vec\u0301a na jugu i istoku, gde c\u0301e indeks temperature i vla\u017enosti \u010dak i prema\u0161iti 80 jedinica. Nebo c\u0301e biti promenljivo, uz prolazno povec\u0301anu obla\u010dnost, pljuskove i grmljavinu, lokalno na planinama i u brdskim predelima juga i istoka. O\u010dekuju se obilni pljuskovi, koji \u0107e, mestimi\u010dno premasiti 20…30 l\/m2, grmljavina i grad.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je danas ratifikovao zakone o obrazovanju. Biv\u0161i nastavnik u srednjoj \u0161koli, Klaus Johanis predvodio je projekat Obrazovana Rumunija\u201c 2016. godine, koji je pokrenut nakon niza javnih konsultacija. Njegovi ciljevi uklju\u010duju povec\u0301anje finansiskih sredstava za obrazovanje, smanjenje napu\u0161tanja \u0161kole i funkcionalne nepismenosti. Zakone o obrazovanju Senat je usvojio 22. maja. Opozicione stranke […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568824","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n