Rumunske vlasti najavljuju provere u socijalnim centrima za decu, stare i invalide \u0161irom zemlje. Ove institucije c\u0301e biti proverene, a ovla\u0161c\u0301enja c\u0301e biti ponovo analizirana – rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku. Zatra\u017eio je ka\u017enjavanje krivaca za zloupotrebe i istakao da se sistem socijalne pomoc\u0301i mora menjati i da je nedopustivo da postoje kontrolne institucije koje jedni na druge prebacuju krivicu. Premijerove izjave sti\u017eu nakon \u0161to je Direkcija za istragu zlo\u010dina organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) pokrenula istragu u tri centra za pomoc\u0301 u Voluntari i Afumaciju (grad, odnosno satelitska komuna Bukure\u0161ta), zbog nehumanog postupanja kojem su njihovi korisnici bili podvrgnuti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zaposleni u rumunskim dru\u0161tvima za zdravstveno osiguranje prekinuli su danas rad na dva sata u znak protesta zbog niskih plata u odnosu na odgovornost i slo\u017eenost obavljenog posla, kao i zbog drasti\u010dnog smanjenja broja zaposlenih na nacionalnom nivou. Jedan od sindikalnih \u010delnika rekao je da zaposleni vi\u0161e nemaju motivaciju za rad u ustanovi, pretrpani su radnim zadacima, a plate su ostale na nivou iz 2017. godine. Nacionalnim zdravstvenim programom predvi\u0111eno je le\u010denje za dva miliona te\u0161kih pacijenata. a bud\u017eet kojim upravlja Nacionalna Agencija za Zdravstveno Osiguranje (CNAS) iznosi skoro 11 milijardi evra, najvec\u0301i u zemlji u javnom sistemu. U ovim uslovima, poslednjih godina broj radnih mesta u sistemu javnog zdravstvenog osiguranja smanjen je za 1.200 ljudi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Parlament iz Bukure\u0161ta sastao se danas na vanrednoj sednici da proglasi upra\u017enjenim mesto direktora Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe. Procedura je neophodna nakon \u0161to je \u010delnik ustanove Eduard Helvig po\u010detkom pro\u0161le nedelje podneo ostavku. Na \u010delu Slu\u017ebe proveo je osam godina, tokom kojih je, kako je ocenio, ostvario svoje ciljeve. Trenutno rukovodstvo Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe obezbe\u0111uje njen prvi zamenik general Razvan Jonesku. Helvig je 27. januara 2015. zamenio \u0110or\u0111a Majora, koji je tako\u0111e podneo ostavku. Direktora Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe imenuje predsednik Rumunije, odobravaju ga kontrolne komisije u Senatu i Poslani\u010dkom domu i izglasavaju na plenarnoj sednici parlamenta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovac\u0301e u utorak i sredu na samitu NATO-a u Viljnusu, u Litvaniji. On c\u0301e ponoviti podr\u0161ku Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i i realizaciju pristupanja ove zemlje Alijansi, kao i najugro\u017eenijim partnerima, posebno Republici Moldaviji. Ukrajina je, \u0161tavi\u0161e, glavna tema na dnevnom redu sastanka u Viljnusu. Alijansa c\u0301e dati dodatne obaveze, kako na politi\u010dkom tako i na prakti\u010dnom nivou. Tako\u0111e, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da o\u010dekuje da c\u0301e vec\u0301ina saveznika objaviti obavezu povec\u0301anja bud\u017eeta za odbranu na preko dva odsto bruto doma\u0107eg proizvoda po\u010dev\u0161i od 2024. godine. Vec\u0301 11 dr\u017eava \u010dlanica ispunilo je obavezu ove godine, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju. Lider iz Ankare Red\u017eep Tajip Erdogan je u ponedeljak uslovio ulazak \u0160vedske u NATO ponovnim otvaranjem pregovora za prijem Turske u Evropsku Uniju. On nastavlja da kritikuje \u0160vedsku zbog njene navodne popustljivosti prema kurdskim militantima koji su se sklonili na njenu teritoriju. Turska je poslednja zemlja NATO-a, zajedno sa Ma\u0111arskom, koja se protivi pridru\u017eivanju \u0160vedske, uprkos merama koje je ta skandinavska zemlja preduzela, uklju\u010dujuc\u0301i reformu ustava i usvajanje novog zakona o borbi protiv terorizma. Tako\u0111e u ponedeljak, predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava D\u017eo Bajden boravio je u kratkoj poseti Londonu pre dolaska u Vilnjus. Ameri\u010dki lider se sastao sa kraljem \u010carlsom III i britanskim premijerom Ri\u0161ijem Sunakom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar za \u017eivotnu sredinu Mir\u010dea Feket u\u010destvuje u ponedeljak i utorak na neformalnom sastanku ministara za \u017eivotnu sredinu iz Evropske unije, koji se odr\u017eava u Valjadolidu, u \u0160paniji. Evropska komisija prenosi da Evropska Unija mora da nastavi sa inicijativama za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha i povec\u0301anje za\u0161tite gra\u0111ana i \u017eivotne sredine. Teme za diskusiju imaju za cilj da transformi\u0161u industriju kori\u0161c\u0301enjem najsavremenijih tehnologija i stimulisanjem inovacija za bezbedne i odr\u017eive hemikalije. Sastanak ministara c\u0301e se tako\u0111e fokusirati na pobolj\u0161anje upravljanja vodama, nastavak tretmana otpadnih voda, smanjenje zaga\u0111enja i promovisanje cirkularnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavr\u0161eno je 5. izdanje Neversea, najvec\u0301eg festivala elektronske muzike organizovanog na pla\u017ei u Evropi. Pribli\u017eno 280.000 ljudi bilo je prisutno na rumunskoj obali Crnog mora tokom \u010detiri dana festivala. Broj u\u010desnika bio je vec\u0301i nego pro\u0161le godine. Festival je imao nove bine, koncerte iz gotovo svih \u017eanrova muzike i demonstracije sa ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom. Ove godine organizatori su poseban akcenat stavili na bezbednost u\u010desnika. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije, sinoc\u0301 je identifikovano 26 osoba sa zabranjenim supstancama i policija ih je preserela, a lekari su pomogli skoro 90 osoba kojima je bila potrebna pomoc\u0301.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Memorijal zatvora u Pite\u0161tiju bic\u0301e uvr\u0161ten na listu istorijskih spomenika u Rumuniji. Ministarka kulture Raluka \u200b\u200bTurkan najavila je da c\u0301e uskoro potpisati dokument o klasifikaciji. Ona ka\u017ee da podr\u017eava ideju da biv\u0161i komunisti\u010dki zatvor bude predmet evaluacionog dosijea i predloga za uvr\u0161tavanje u ba\u0161tinu UNESCO-a. Kazneno-popravni zavod iz Pite\u0161tija bio je aktivan izme\u0111u 1941-1977. godine. Zatvor je poznat po tome \u0161to je izme\u0111u 1949. i 1951. godine bio domac\u0301in eksperimenta u Pite\u0161tiju, koji se smatra najvec\u0301im i najintenzivnijim programom ispiranja mozga kroz torturu u komunisti\u010dkom bloku. Eksperiment u Pite\u0161tiju prekinut je septembra 1951. godine, a zgrada je funkcionisala kao kaznionica za zatvorenike politi\u010dkog i obi\u010dajnog prava do 1977. godine, kada je povu\u010dena iz upotrebe. Memorijalni muzej je otvoren za javnost 2014. godine i u njemu se odr\u017eavaju izlo\u017ebe, kulturni doga\u0111aji i edukativni programi na teme vezane za antikomunisti\u010dko politi\u010dko zatvaranje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunske vlasti najavljuju provere u socijalnim centrima za decu, stare i invalide \u0161irom zemlje. Ove institucije c\u0301e biti proverene, a ovla\u0161c\u0301enja c\u0301e biti ponovo analizirana – rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku. Zatra\u017eio je ka\u017enjavanje krivaca za zloupotrebe i istakao da se sistem socijalne pomoc\u0301i mora menjati i da je nedopustivo da postoje kontrolne institucije koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n