NATO c\u0301e uputiti
\npoziv Ukrajini da pristupi vojnom savezu kada se zemlje \u010dlanice dogovore i
\nuslovi budu ispunjeni, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na
\nkonferenciji za novinare na samitu u Vilniusu. On je tako\u0111e rekao da je doneta
\nodluka da se napusti lista obaveza i da c\u0301e to biti jedan korak za pristupanje
\nUkrajine. Samit NATO-a u Vilniusu ima va\u017ene uloge u pogledu prioritetnih
\nciljeva Rumunije, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis, pre sastanka u
\nglavnom gradu Litvanije. On je najavio da podr\u017eava dono\u0161enje dodatnih mera za
\nja\u010danje Isto\u010dnog krila na svim operativnim komponentama. Na\u0161i ciljevi su, pre
\nsvega, oni koji se odnose na novi stav odvrac\u0301anja i odbrane Alijanse, koji je
\nzasnovan na konceptu napredne odbrane. Ovaj koncept je najavljen u Madridu, \u0161to
\nzna\u010di konsolidovano prisustvo NATO-a sa svih ta\u010daka gledi\u0161ta, naglasio je
\nJohanis. On je tako\u0111e rekao da je usvajanje regionalnih odbrambenih planova
\ncentralni element, koji c\u0301e omoguc\u0301iti efikasan odgovor NATO-a na dve velike
\npretnje: Rusiju i terorizam. \u0160to se ti\u010de situacije u Republici Moldaviji,
\nJohanis je najavio da podr\u017eava ja\u010danje odbrambenih kapaciteta i otpornosti ove
\ndr\u017eave koja je susedna Rumuniji i i u kojoj se prete\u017eno govori rumunski jezik.
\nPredsednik je pozdravio odluku Turske da prihvati prijem \u0160vedske u NATO i
\nizrazio nadu da c\u0301e ovaj proces biti zavr\u0161en \u0161to je pre moguc\u0301e.<\/p>\n
Fenomen demografskog starenja u Rumuniji je iz godine u godinu sve vec\u0301i, saop\u0161tava Nacionalni institut za statistiku, u saop\u0161tenju koje je danas poslato povodom obele\u017eavanja Svetskog dana stanovni\u0161tva. Prema Nacionalnom institutu za statistiku, predvi\u0111a se da c\u0301e broj mladog stanovni\u0161tva, pred\u0161kolskog i \u0161kolskog uzrasta, nastaviti da opada i da c\u0301e 2030. godine biti re\u010d o 3,12 miliona, a 2060. godine samo o 2,15 miliona osoba. Trenutno, populacija pred\u0161kolskog i \u0161kolskog uzrasta iznosi 3,47 miliona. Stalna populacija Rumunije je 1. januara 2022. godine iznosila oko 19 miliona stanovnika. Prema Eurostatu, Rumunija je na 6. mestu u Evropskoj Uniji po broju stanovnika. Dr\u017eava sa najvec\u0301om populacijom u Evropskoj Uniji je Nema\u010dka – preko 83 miliona stanovnika, a dr\u017eava sa najmanjom populacijom je Malta, sa preko 520.000.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski
\nmeteorolozi izdali su upozorenje na vruc\u0301ine za celu zemlju, koje va\u017ei do
\npetka. U sredu c\u0301e biti vruc\u0301e i toplotna nelagodnost, posebno na jugu i
\njugozapadu. Maksimalne temperature uglavnom c\u0301e biti izme\u0111u 27 i 37 stepeni
\nCelzijusovih. I u Bukure\u0161tu c\u0301e biti veoma toplo, sa 34 stepena u podne.<\/p>\n
Unija Spasite Rumuniju (USR, opozicija) u utorak je obavestila Evropsku Komisiju o skandalu sa stara\u010dkim domovima u blizini Bukure\u0161ta, gde su osobe bile te\u0161ko maltretirane. Partija je zatra\u017eila aktiviranje mehanizma Evropske Unije koji bi mogli da nametnu po\u0161tovanje ljudskih prava, ali i prava osoba sa invaliditetom. U utorak je i predsednik Klaus Johanis situaciju nazvao nacionalnom sramotom. On je naglasio da se moraju prona\u0107i svi krivci, bez obzira da li je re\u010d o krivici u vr\u0161enju funkcije ili o politi\u010dkoj ili moralnoj krivici. U me\u0111uvremenu, ove nedelje se vr\u0161e provere u svim centrima za ugro\u017eena lica u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema studiji Rumunskog dru\u0161tva za marketing i istra\u017eivanje javnog mnjenja, 7 od 10 Rumuna iz ruralnih podru\u010dja povezuje davanje krvi sa \u017eivotom, a 4 od 10 izjavilo je da su u pro\u0161losti bili u specijalizovanim centrima. \u201cIma ljudi koji ne znaju da je krv potrebna, imaju utisak da se krv uzima odnekud u apoteci\u201c, rekla je glavna lekarka Centra za transfuziju krvi Ministarstva odbrane Florja Vladesku. Pored nezainteresovanosti i slabe informisanosti, jo\u0161 jedan faktor koji dr\u017ei nizak nivo davanja krvi je strah od bolnica, od uboda i mikrobnih infekcija. Me\u0111utim, njihovi strahovi su neosnovani, rekla je doktorica. Anketa je tako\u0111e otkrila \u010dinjenicu da su Rumunima potrebne kampanje informisanja, edukacije i odgovornosti kako bi bili svesni potrebe davanja krvi. Tako 37% intervjuisanih smatra da Ministarstvo zdravlja treba da podr\u017ei ovakve kampanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija ne ostvaruje zna\u010dajan napredak u smanjenju saobrac\u0301ajnih nesrec\u0301a u kojima u\u010destvuju deca, pokazuju nevladina udru\u017eenja. Prema njihovim re\u010dima, najvec\u0301i problem je neobezbe\u0111ivanje mali\u0161ana sigurnosnim pojasom ili obaveznim specijalnim sedi\u0161tima, prema zakonu. Doktorka Alis Dona Mitu, iz Udru\u017eenja za bezbednost dece u automobilima, pokazala je da na\u0161a zemlja jo\u0161 uvek nema jasnu strategiju za prevoz dece u automobilima i da je situacija ista ili \u010dak gora nego prethodnih godina, jer su vrednosti saobrac\u0301aja veoma povec\u0301ane. Jedna od evropskih zemalja sa najvi\u0161im kaznama za roditelje koji svoju decu ne obezbede u automobilu je Austrija, gde kazna mo\u017ee dostic\u0301i i do 5.000 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Francuska je odlu\u010dila da Ukrajini isporu\u010di rakete dugog dometa Skalp kako bi podr\u017eala kontraofanzivu protiv ruske vojske i pomogla joj da odbrani svoju teritoriju, saop\u0161tio je francuski predsednik Emanuel Makron po dolasku na Samit NATO-a u Vilniusu. Kijev vec\u0301 dugo tra\u017ei od svojih saveznika rakete dugog dometa i borbene avione za podr\u0161ku trupama koje poku\u0161avaju da oslobode teritoriju koju su okupirali Rusi. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su nedavno obec\u0301ale da c\u0301e isporu\u010diti kasetne bombe, dizajnirane da probiju neprijateljsku odbranu, iako je ova municija \u0161iroko zabranjena iz humanitarnih razloga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunsko tr\u017ei\u0161te piva smanjeno je za 9% u prvih 5 meseci ove godine, u pore\u0111enju sa istim periodom 2022. godine, pokazuju podaci koje je danas objavilo Rumunsko udru\u017eenje pivara. Smanjenje kupovne moc\u0301i i te\u017eak ekonomski kontekst izazvan povec\u0301anjem stope inflacije i cena sirovina glavni su uzroci, saop\u0161tavaju iz Udru\u017eenja. Drugi element je povec\u0301anje tro\u0161kova proizvodnje, koje se odr\u017eava i ako su se odre\u0111ene kategorije tro\u0161kova, poput onih sa energijom, stabilizovale. Udru\u017eenje pokazuje da se, na nacionalnom nivou, proizvodni i marketin\u0161ki procesi specifi\u010dni za industriju piva odvijaju lokalno u proporciji od 97%, a 50% sastojaka koji se koriste u procesu proizvodnje dolazi iz lokalne poljoprivrede. U stvari, ovaj sektor podr\u017eava preko 60.000 radnih mesta, a jedno radno mesto u proizvodnji piva generi\u0161e jo\u0161 11 u lancu vrednosti, respektivno: dva u poljoprivredi, tri u maloprodaji, skoro tri u ugostiteljstvu i tri za dobavlja\u010de. Pored toga, dodata vrednost u privredi je 700 miliona evra godi\u0161nje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Festival \u0106ao, Cinema!\u201c iz Temi\u0161vara (zapad) nudi publici nekoliko doga\u0111aja povodom desetogodi\u0161njeg izdanja. Organizatori najavljuju desetine filmova, susrete sa preko 20 gostiju iz zemlje i inostranstva, debate, radionice, jubilarnu izlo\u017ebu i predstavljanje knjige. Jubilarno izdanje festivala bic\u0301e otvoreno u sredu bioskopskim koncertom. Temi\u0161varski muzi\u010dar Petre Jonucesku (Trompetre) izve\u0161c\u0301e u\u017eivo muziku koju je napravio specijalno za film Svadbena zabava u Hardangeru, (The Bridal Party in Hardanger 1926., u re\u017eiji Rasmusa Brej\u0161tajna), koji se smatra remek-delom nemog perioda u norve\u0161koj kinematografiji. \u0106ao, Cinema!\u201c festival je deo programa Evropske prestonice kulture Temi\u0161var i bic\u0301e zavr\u0161en u nedelju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
NATO c\u0301e uputiti poziv Ukrajini da pristupi vojnom savezu kada se zemlje \u010dlanice dogovore i uslovi budu ispunjeni, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare na samitu u Vilniusu. On je tako\u0111e rekao da je doneta odluka da se napusti lista obaveza i da c\u0301e to biti jedan korak za pristupanje Ukrajine. […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568829","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n