Rumunski ministar rada Marius Budaj podneo je ostavku u \u010detvrtak, zbog skandala u vezi sa centrima za stare. Zamenik premijera Marijan Neak\u0161u bic\u0301e vr\u0161ilac du\u017enosti ministra. Prema nekim politi\u010dkim izvorima, buduc\u0301eg ministra rada c\u0301e sledec\u0301e nedelje imenovati Socijaldemokratska stranka (u koalicionoj vladi). Rumunske vlasti nastavljaju provere u socijalnim centrima \u0161irom zemlje. Do sada je kontrolisano vi\u0161e od 1.500, a zatvoreno je 15 domova za stare, invalide i decu. Jo\u0161 26 imaju suspendovan rad. Vlasti su izrekle nov\u010dane kazne u iznosu od oko 160 hiljada evra. S druge strane, Apelacioni sud u Bukure\u0161tu c\u0301e 20. jula suditi po \u017ealbama Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u vezi sa stavljanjem u kuc\u0301ni pritvor, pod sudsku kontrolu ili nepreduzimanjem bilo kakvih mera u slu\u010daju 20 optu\u017eenih i pritvorenih, pro\u0161le nedelje, u istrazi u vezi sa domovima za stare i osobe sa invaliditetom u okrugu Ilfov (jug, blizu Bukure\u0161ta), gde su osobe bile terane na prinudni rad i li\u0161eni minimalnih higijenskih uslova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni inspektorat grani\u010dne policije (IGPR) obave\u0161tava da je u sredu preko grani\u010dnih prelaza u Rumuniju u\u0161lo 123.649 ljudi, od kojih su 16.483 dr\u017eavljani Ukrajine. Prema saop\u0161tenju za javnost poslatom u \u010detvrtak, po\u010dev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre nego \u0161to je ruska vojska izvr\u0161ila invaziju na njihovu zemlju, 4.998.837 ukrajinskih dr\u017eavljana u\u0161lo je u Rumuniju. Broj ukrajinskih dr\u017eavljana koji su se posle po\u010detka rata zaposlili u Rumuniji dostigao je pro\u0161log meseca novi rekord \u2013 izjavio je ministar rada u vladi Bukure\u0161ta Marijus Budaj, sada u ostavci. Prema njegovim re\u010dima, na nacionalnom nivou zaklju\u010deno je 6.810 ugovora o radu za gra\u0111ane Ukrajine, \u0161to je najvi\u0161i nivo od 24. februara 2022. godine do sada. Ukupno, naveo je ministar, registrovana su 7.972 aktivna ugovora ukrajinskih dr\u017eavljana, od kojih je 6.810 zaklju\u010deno nakon po\u010detka ruske invazije. Najvi\u0161e Ukrajinaca zaposlenih u Rumuniji, 1.452, radi u prera\u0111iva\u010dkoj industriji, a 1.181 u gra\u0111evinarstvu. Jo\u0161 737 je zaposleno u trgovini. Sa stanovi\u0161ta oblasti u kojima su se opredelili za rad, najvi\u0161e – 2.770 na\u0161lo je posao u Bukure\u0161tu, a 418 u okrugu Timi\u0161 (zapad).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godi\u0161nja stopa inflacije je neznatno smanjena u Rumuniji u junu ove godine, na 10,3%, sa 10,64% koliko je bila u maju, u uslovima u kojima je prehrambena roba poskupela za 17,88%, neprehrambena za 4,84%, a usluge za 11,5%, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenim u \u010detvrtak. U junu, u odnosu na maj, stopa inflacije iznosila je 0,4%. Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je navi\u0161e na 7,1% prognozu inflacije za kraj ove godine i zadr\u017eala procenu od 4,2% za kraj 2024. godine, prema podacima koje je u maju izneo guverner Mugur Isaresku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu, sindikalci javnih finansija protestovali su u \u010detvrtak pred sedi\u0161tem Ministarstva finansija, nezadovoljni platama. Glavni zahtev demonstranata je da se plate zaposlenih u Nacionalnoj Agenciji za Fiskalnu Administraciju (ANAF) i Ministarstvu finansija godi\u0161nje indeksiraju sa stopom inflacije. Zahtevaju i obezbe\u0111ivanje pristojnih uslova za rad, reglementaciju profesionalnog statusa i pokric\u0301e kadrovskog deficita. Tako\u0111e u \u010detvrtak, predstavnici obolelih od raka iz Rumunije protestovali su ispred sedi\u0161ta Ministarstva zdravlja. Nezadovoljni su \u0161to se od po\u010detka ovog meseca ne primenjuju odredbe Nacionalnog plana za borbu protiv raka, kako je predvi\u0111eno zakonom koji je jednoglasno usvojen u parlamentu, koji je predsednik Klaus Johanis proglasio na posebnoj ceremoniji i koji je stupio na snagu po\u010detkom godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlament je ponovo potvrdio svoju podr\u0161ku pristupanju Rumunije i Bugarske \u0161engenskom prostoru. Rezolucijom koja je ju\u010de usvojena velikom vec\u0301inom, evroposlanici tra\u017ee od Saveta Evropske Unije da odobri kandidaturu dve dr\u017eave do kraja ove godine. Dokument pokazuje da Rumunija i Bugarska ispunjavaju sve kriterijume za pridru\u017eivanje zoni slobodnog kretanja i da kori\u0161c\u0301enje prava veta, bez izno\u0161enja bilo kakvog opravdanja pravne prirode u vezi sa kriterijumima pristupanja\u201c, podsti\u010de antievropsko raspolo\u017eenje i \u0161teti privredi. Evropsko zakonodavstvo isti\u010de da su Rumuni i Bugari diskriminisani, jer se suo\u010davaju sa ka\u0161njenjima, birokratskim pote\u0161koc\u0301ama i dodatnim tro\u0161kovima kada putuju ili posluju u inostranstvu, u pore\u0111enju sa gra\u0111anima \u0160engenskog prostora. Evropski parlament tako\u0111e tra\u017ei od Komisije da proceni finansijske gubitke, neostvarene dobitke i ekolo\u0161ku \u0161tetu koju su Rumunija i Bugarska pretrpele, od juna 2011. godine, zbog nepripadanja \u0160engenskom prostoru i da analizira moguc\u0301e mehanizme kompenzacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je vi\u0161e od 2.600 kandidata odustalo od polaganja ispita, a 26 je eliminisano zbog poku\u0161aja prevare, u sredu, kada je odr\u017ean pismeni test u okviru nacionalnog konkursa za popunjavanje upra\u017enjenih nastavni\u010dkih mesta u preduniverzitetskom obrazovanju. U ispitnim salama o\u010dekivalo se skoro 32.000 nastavnika, a stopa u\u010de\u0161c\u0301a je bila oko 83% \u2013 saop\u0161tavaju iz Ministarstva prosvete. Prvi rezultati bic\u0301e objavljeni u utorak, u prostorijama \u0161kolskih inspektorata i na namenskom sajtu, a kona\u010dni rezultati, nakon re\u0161avanja \u017ealbi, 26. jula.<\/p>\n<\/p>\n
Evropski parlament usvojio
\nje u \u010detvrtak planove za povec\u0301anje proizvodnje municije i projektila u Evropskoj
\nUniji, u kontekstu trenutnog deficita. Dokument predvi\u0111a, izme\u0111u ostalog, i
\nbr\u017eu isporuku municije u Ukrajinu. Uvo\u0111enjem specifi\u010dnih mera, uklju\u010dujuc\u0301i
\nfinansiranje od 500 miliona evra, zakon ima za cilj povec\u0301anje proizvodnih
\nkapaciteta Evropske Unije kako bi se re\u0161io trenutni nedostatak odbrambenih
\nproizvoda, posebno artiljerijske municije, projektila i njihovih komponenti.<\/p>\n
Gradona\u010delnik Konstance
\n(jugoistok) Ver\u0111il Kicak optu\u017een je od strane Nacionalne Direkcije za borbu
\nprotiv korupcije za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja, zajedno sa izvr\u0161nim
\ndirektorom Gradske kuc\u0301e Alinom Vintilom i predsednikom Op\u0161tinskog sportskog
\nkluba Konstanca Andrejem Talpe\u0161om. Protiv njih se vodi istraga zbog
\nsau\u010desni\u0161tva u zloupotrebi slu\u017ebenog polo\u017eaja i ucene u vezi sa takmi\u010denjem u
\nbrzim \u010damcima koje je odr\u017eano ove godine i za koje je Ver\u0111il Kicak navodno odobrio
\npotpuno finansiranje doga\u0111aja sa preko 340.000 evra iz bud\u017eeta Gradske kuc\u0301e
\nKonstance, bez ugovora nakon postupka javnog izbora. Tu\u017eioci ka\u017eu i da bi se
\nrazumevanjem pojedinih stranaka utvrdilo da bi novac od finansiranja zavr\u0161io na
\nra\u010dunima privrednog preduzec\u0301a sa sedi\u0161tem u Monaku, iako ono ne bi obavljalo
\nnikakvu delatnost. Prema Nacionalnoj direkciji za borbu protiv korupcije,
\nAndrej Talpe\u0161 je navodno primorao ljude iz menad\u017ementa Rumunske jahting
\nfederacije da toj kompaniji uplate 290.000 evra.<\/p>\n
Ju\u017ena Evropa se u \u010detvrtak
\nsuo\u010dila sa talasom intenzivne vruc\u0301ine, a vlasti su upozorile da bi temperature
\nsledec\u0301e nedelje mogle da dostignu rekordne vrednosti za kontinent, prenosi
\nRojters. Vremenska upozorenja izdata su na Kanarskim ostrvima, arhipelagu koji
\npripada \u0160paniji, Italiji, Kipru i Gr\u010dkoj. Vlasti u Gr\u010dkoj procenjuju da bi
\ntemperature u petak ili subotu mogle da dostignu 43 ili 44 stepena Celzijusa.
\nEvropski rekord temperature od 48,8 stepeni Celzijusa postavljen je na Siciliji
\nu avgustu 2021. godine, ali bi mogao da bude oboren sledec\u0301e nedelje, saop\u0161tila
\nje Evropska svemirska agencija.<\/p>\n
Fudbalski \u0161ampion Rumunije Farul Konstanca (jugoistok) pobedio je u sredu uve\u010de na svom terenu rezultatom 1:0 ekipu \u0160erifa Tiraspolja iz Republike Moldavije, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige \u0161ampiona. Revan\u0161 se igra sledec\u0301e nedelje, u Tiraspolju. Kvalifikovani tim c\u0301e u narednom kolu igrati sa pobednikom dvome\u010da izme\u0111u Makabija iz Haife (Izrael) i Hamruna Spartansa (Malta). U prvoj utakmici Izraelci su pobedili sa 4-0. Podsec\u0301amo da u Konferens ligi u\u010destvuju tri rumunska tima. U 2. pretkolu, biv\u0161i \u0161ampion CFR Klu\u017e (severozapad) sastaje se sa Adanom Demirsporom iz Turske. Osvaja\u010d Kupa i Superkupa Rumunije Sepsi Sfantu Gheorghe (centar) igrac\u0301e protiv CSKA Sofija iz Bugarske, a vice\u0161ampion FCSB (Bukure\u0161t) sa CSKA 1948 iz Sofije. Prva utakmica igra se 27. jula, a revan\u0161 nedelju dana kasnije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski ministar rada Marius Budaj podneo je ostavku u \u010detvrtak, zbog skandala u vezi sa centrima za stare. Zamenik premijera Marijan Neak\u0161u bic\u0301e vr\u0161ilac du\u017enosti ministra. Prema nekim politi\u010dkim izvorima, buduc\u0301eg ministra rada c\u0301e sledec\u0301e nedelje imenovati Socijaldemokratska stranka (u koalicionoj vladi). Rumunske vlasti nastavljaju provere u socijalnim centrima \u0161irom zemlje. Do sada je kontrolisano […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568831","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n