Napori Rumunije da ubla\u017ei
\nposledice humanitarne i prehrambene krize izazvane ratom Rusije protiv Ukrajine
\nbila je jedna od tema o kojoj je razgovarao predsednik Klaus Johanis na samitu
\nEU – Zajednica drzava Latinske Amerika i Kariba odr\u017eanom u Briselu u ponedeljak
\ni utorak. Rumunski zvani\u010dnik je u svojim obrac\u0301anjima tokom sastanka pohvalio
\norganizaciju ovog samita kao neophodan momenat ponovnog povezivanja
\nregionalnih zajednica sa, u velikoj meri, konvergirajuc\u0301im interesima i
\npristupima, navodi rumunsko Predsedni\u0161tvo. Klaus Johanis je naveo da Rumunija
\n\u010dvrsto podr\u017eava dijalog i konstruktivnu saradnju sa partnerima u regionu, kao i
\nredovne sastanke na najvi\u0161em nivou izme\u0111u predstavnika dva bloka. Predsednik
\nJohanis je tako\u0111e izneo stavove Bukure\u0161ta o najefikasnijim merama za borbu protiv
\nklimatskih promena. On se zalo\u017eio za koncentraciju bilateralne saradnje kako
\nna efikasnijoj borbi protiv rizika izazvanih klimatskim promenama, tako i na
\nkapitalizovanju tranzicije \u010diste energije kao nove zajedni\u010dke moguc\u0301nosti.
\nRumunski predsednik je tako\u0111e predstavio stav Rumunije o posledicama ruskog
\nrata protiv Ukrajine, vi\u0161edimenzionalnoj podr\u0161ci koju pru\u017ea Rumunija i va\u017enosti
\nzajedni\u010dkog delovanja u cilju odbrane me\u0111unarodnog poretka zasnovanog na
\npravilima. Na marginama samita, predsednik Johanis se sastao sa vr\u0161iocem
\ndu\u017enosti predsednika CELAC-a Ralfom Gonsalvesom, premijerom Svetog Vinsenta i
\nGrenadina, sa kojim je razgovarao o ja\u010danju odnosa Rumunije i dr\u017eava u regionu.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Ministarka
Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mir\u010dea D\u017eoana osudio je, u
<\/p>\n
Moneyval je zatra\u017eio od rumunskih vlasti da poja\u010daju mere za
<\/p>\n
Rumunija
U Rumuniji \u0107e u
Rumunski fudbalski savez saop\u0161tio je u utorak da je konkurisao
<\/p>\n
Rumunski
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Napori Rumunije da ubla\u017ei
posledice humanitarne i prehrambene krize izazvane ratom Rusije protiv Ukrajine
bila je jedna od tema o kojoj je razgovarao predsednik Klaus Johanis na samitu
EU – Zajednica drzava Latinske Amerika i Kariba odr\u017eanom u Briselu u ponedeljak
i utorak. Rumunski zvani\u010dnik je u svojim obrac\u0301anjima tokom sastanka pohvalio
organizaciju ovog samita […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568834","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nspoljnih poslova Republike Rumunije Luminica Odobesku razgovarala je u
\nponedeljak sa svojom meksi\u010dkom koleginicom Alisijom Barsenom Ibarom na
\nmarginama samita EU-CELAC. Razgovori su bili fokusirani na davanje novog
\npodsticaja bilateralnim odnosima, uklju\u010dujuc\u0301i kontakte na najvi\u0161em nivou,
\nidentifikovanje novih oblasti sektorske saradnje, predstavljanje stava Rumunije
\no vojnoj agresiji Rusije na Ukrajinu i razmenu mi\u0161ljenja o buduc\u0301nosti odnosa
\nEU i Meksika. Oblasti u kojima Rumunija nastoji da unapredi saradnju sa
\nMeksikom uklju\u010duju civilnu za\u0161titu, sajber bezbednost i ja\u010danje ekonomskih veza
\nsa naglaskom na povec\u0301anje investicija. U razgovorima je tako\u0111e istaknut zna\u010daj
\nrumunske zajednice u Meksiku i podr\u0161ka koju je Rumunija pru\u017eila u evakuaciji
\nmeksi\u010dkih dr\u017eavljana iz Ukrajine.<\/span><\/p>\n
<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nobjavi na Fejsbuku, jednostranu odluku Rusije da se povu\u010de iz sporazuma koji je
\ngarantovao izvoz ukrajinskog \u017eita preko Crnog mora na godinu dana, uprkos
\nnaporima Turske i UN. Sporazum, koji su potpisale Ukrajina, Rusija, Turska i
\nUjedinjene nacije, istekao je u ponedeljak uve\u010de u ponoc\u0301 – rok koji je odre\u0111en
\nkada je poslednji put produ\u017een na dva meseca u maju. Rusija je odbila da
\nprodu\u017ei crnomorski sporazum, potpisan 22. jula 2022, osu\u0111ujuc\u0301i prepreke u
\ntrgovini ruskim poljoprivrednim proizvodima. Poslednji teretni brod koji
\nprevozi \u017eito iz Ukrajine preko Crnog mora pregledan je u ponedeljak uve\u010de u
\nIstanbulu, nekoliko sati pre isteka me\u0111unarodnog sporazuma, saop\u0161tile su UN. Visoki
\npredstavnik EU za spoljne poslove \u017dozep Borel osudio je Rusiju zbog njene
\nodluke da se povu\u010de iz sporazuma koji je, uprkos ratu, dozvoljavao izvoz preko
\ntri miliona tona \u017eita i poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nborbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, navodi se u izve\u0161taju koji
\nje u utorak objavilo telo Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca. Po\u010dev\u0161i
\nod 2014. godine, kada je institucija poslednji put vr\u0161ila procenu Rumunije,
\nzemlja je usvojila niz akcija za ja\u010danje svog pravnog i institucionalnog okvira
\nu cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Moneival smatra da
\nje Bukure\u0161t zabele\u017eio umerenu efekasnost
\nu svim procenjenim oblastima, sa izuzetkom me\u0111unarodne saradnje, gde je
\nzabele\u017eio zna\u010dajan nivo delotvornosti, a druge zemlje su pohvalile Rumuniju za
\nkonstruktivnu pomoc\u0301. Prema oceni, Bukure\u0161t je unapredio svoju sposobnost da
\nzamrzne, zapleni i konfiskuje proizvode i instrumente domac\u0301ih profitera.
\nZemlja aktivno primenjuje mere za oduzimanje imovine ste\u010dene na nelegalan i
\nnezakonit na\u010din, odnosno kriminalim radnjama u Rumuniji za naj\u010de\u0161c\u0301a krivi\u010dna
\ndela u zemlji – navodi Komitet eksperata za procenu mera protiv pranja novca i finansiranja
\nterorizma Moneyval.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nje u prvih pet meseci ove godine uvezla 36 odsto manje prirodnog gasa nego u
\nistom periodu pro\u0161le godine, dok je domac\u0301a proizvodnja porasla za 6,6 odsto,
\npodaci su Nacionalnog instituta za statistiku. Komisija za nacionalnu
\nstrategiju i prognoze procenjuje da c\u0301e proizvodnja prirodnog gasa porasti za
\n3,6% godi\u0161nje do 2026. godine, nakon pada od 1,1% u 2022. godini.<\/span><\/p>\n
<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nnaredna 24 sata biti veoma toplo vreme pogotovu u ju\u017enom i zapadnom delu zemlje. U ostalim krajevima c\u0301e
\nse zadr\u017eati relativno toplo vreme. Maksimalne temperature bic\u0301e od 25 stepeni,
\nna severu, do 39 stepeni Celzijusa na jugu zemlje. Meteorolozi tako\u0111e
\nsaop\u0161tavaju da c\u0301e stepen nestabilnosti vremena postepeno rasti i da c\u0301e se
\nmanifestovati periodima poja\u010danja vetra (uglavnom udari 55…70 km\/h), pljuskovi
\ni grmljavinom, tokom celog dana u karpatskim i planinskim predelima. Na
\nograni\u010denim povr\u0161inama, o\u010dekuju se pljuskovi u kratkim vremenskim intervalima,
\na koli\u010dine vode c\u0301e biti 20…25 l\/m2,
\nlokalno i preko 30 l\/m2 i padac\u0301e grad. U Bukure\u0161tu sutra toplo vreme, najvi\u0161a
\ndnevna temperatura 36…37 stepeni C..Evropa se tako\u0111e bori sa
\nekstremnim vruc\u0301inama, sa temperaturama od preko 40 stepeni Celzijusa koje se
\no\u010dekuju u brojnim regionima \u0161irom kontinenta. Svetska meteorolo\u0161ka organizacija
\nupozorava da c\u0301e se toplotni talas koji je zahvatio ju\u017enu Evropu intenzivirati
\nu narednih nekoliko dana i da c\u0301e se nastaviti u avgustu. Stru\u010dnjaci
\nupozoravaju da globalno zagrevanje u Evropi napreduje dvostruko br\u017ee od svetskog
\nproseka. Ka\u017eu da su temperature 5-6 stepeni vi\u0161e od normalne. Upozorenje o
\ntoploti sa crvenim kodom danas je na snazi u Italiji, \u0160paniji, Srbiji,
\nMa\u0111arskoj i Bosni i Hercegovini, dok su Gr\u010dka, Austrija, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka,
\nPoljska i \u0160vajcarska pod narand\u017eastim kodom. Na drugim mestima, u Severnoj
\nAmerici besne razorni po\u017eari, dok Kinu o\u010dekuju temperature do 45 stepeni
\nCelzijusa. Japan i Ju\u017ena Koreja suo\u010deni su sa obi\u010dnim ki\u0161ama i vruc\u0301inama koje
\nsu izazvale \u017ertve i zna\u010dajnu materijalnu \u0161tetu <\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nza organizaciju finala Lige Evrope, za 2026. ili 2027. godinu, u Nacionalnoj areni
\nu Bukure\u0161tu. Posle uspeha u organizaciji utakmica EURO 2020 i Evropskog
\nprvenstva za igra\u010de
\ndo 21 godine ove godine, Fudbalski savez Rumunije (FRF) \u017eeli da
\nnastavi da promovi\u0161e Rumuniju kao destinaciju za velike sportske doga\u0111aje,
\nnavodi se u saop\u0161tenju za javnost objavljenom na zvani\u010dnom sajtu FRF. EVRO
\n2020. doneo nam je najva\u017enije javne investicije u infrastrukturu, solidno
\nnasle\u0111e koje uti\u010de na razvoj rumunskog fudbala. Istovremeno, FRF je pokazao da
\nje razvio svoje organizacione kapacitete tako \u0161to je postao konkurentan partner
\nUEFA u evropskom fudbalskom krugu, a sada \u017eelimo da pre\u0111emo u novu fazu koja
\nc\u0301e dodatno obele\u017eiti razvoj rumunskog fudbala, rekao je predsednik FRF
\nRazvan Burleanu. Nacionalna arena je tako\u0111e bila domac\u0301in finala Lige Evrope
\n2012. godine, kada je Atletiko Madrid pobedio Atletik Bilbao rezultatom 3-0. Za
\nnaredne dve godine vec\u0301 su poznati gradovi domac\u0301ini finala Lige Evrope: Dablin
\n(Irska), 2024. i Bilbao (\u0160panija), 2025. godine.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nfudbalski \u0161ampion Farul Konstanca danas igra u gostima sa moldavskim \u0160erifom
\nTiraspolom, u revan\u0161 utakmici pretkola Lige \u0161ampiona. Farul je pobedio u prvoj
\nutakmici rezultatom 1-0. Pobednik c\u0301e se suo\u010diti sa Makabijem iz Haife iz
\nIzraela ili Hamrunom Spartansom sa Malte. U Konferencijskoj ligi igraju tri
\nrumunske ekipe: osvaja\u010di Kupa Rumunije i Superkupa CFR Klu\u017e, Sepsi Sfantu
\nGheorghe i FCSB, koji su trenutno na drugom mestu na domac\u0301em plasmanu.<\/span><\/p>\n
\n
\n<\/p>\n