Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Bukure\u0161tu sastac\u0301e se u ponedeljak kako bi razgovarali o planu fiskalnih mera koje izvr\u0161na vlast namerava da primeni od jeseni kako bi se izbalansirala bud\u017eetska situacija i dobila nova sredstva za obrazovanje i zdravstvo. U me\u0111uvremenu, poslovno okru\u017eenje zahteva transparentnost u preduzimanju mera za smanjenje deficita. Poskupljenja, inflacija i otpu\u0161tanja – to bi bio rezultat fiskalnih promena o kojima raspravlja Vlada, ka\u017eu predstavnici kompanija, koji su sve zabrinutiji da c\u0301e namera izvr\u0161ne vlasti pretumbati njihov posao. Vlada namerava da ponovo povec\u0301a akcize, izbaci fiskalne olak\u0161ice i povec\u0301a druge poreze kako bi se vratila na ciljani bud\u017eetski deficit, kako ne bi izgubila evropska sredstva od milijardi evra. Izvr\u0161na vlast treba veoma pa\u017eljivo da analizira i odmeri mere koje \u017eeli da preduzme, a posebno njihove ekonomske, socijalne i politi\u010dke posledice, ka\u017ee predsednik Nacionalnog saveta za mala i srednja preduzec\u0301a. Florin \u017dijanu je skrenuo pa\u017enju da su mala i srednja preduzec\u0301a vec\u0301 zabrinuta zbog smanjenja domac\u0301e potra\u017enje i sve skupljih kredita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji su skoro zavr\u0161ene istrage u centrima za socijalnu pomoc\u0301 za stare, decu i osobe sa invaliditetom koje se sprovode na nacionalnom nivou, a rezultate je predstavila Vlada. Nakon provera, otvoreno je 47 krivi\u010dnih dosijea, primenjeno je vi\u0161e od 10.500 sankcija zbog protivpravnosti, u ukupnom iznosu od oko 7 miliona evra. Zatvoreno je 18, a obustavljena je aktivnost jo\u0161 110 domova. Premijer Mar\u0107el \u010colaku zatra\u017eio je od ministra rada da nalo\u017ei suspenziju sa du\u017enosti, do okon\u010danja disciplinskih istraga, svih rukovodilaca \u017eupanijskih agencija za plac\u0301anja i socijalnu inspekciju, uklju\u010dujuc\u0301i i na\u010delnika Op\u0161tinske agencije u Bukure\u0161tu. Prema njegovom mi\u0161ljenju, potrebne su \u010dvrste mere protiv onih dr\u017eavnih slu\u017ebenika koji su znali i tolerisali ove nepravilnosti, a koji nisu pritekli u pomoc\u0301 starima, deci ili osobama sa invaliditetom u ovim centrima. On je zatra\u017eio od ministra rada Simone Bukura-Opresku da brzo iza\u0111e sa predlogom zakona u vezi sa tim, a od ministra investicija Adrijana Ka\u010dua da evropskim sredstvima podr\u017ei pravilno funkcionisanje ovih centara. Istraga se odvija nakon \u0161to su tu\u017eioci u nekoliko domova identifikovali organizovane kriminalne grupe koje su iskori\u0161c\u0301avale i maltretirale stara i invalidna lica, koja su pretrpela premlac\u0301ivanja, vre\u0111anja, izgladnjivanja, prinudni radi i koja su bila li\u0161ena minimalnih higijenskih uslova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Film Sloboda\u201c reditelja Tudora \u0110ur\u0111ua odabran je u zvani\u010dnoj konkurenciji Sarajevo Film Festivala, gde c\u0301e uc\u0301i u trku za veliki trofej Srce Sarajeva\u201c. Inspirisan stvarnim doga\u0111ajima, film pri\u010da manje poznatu pri\u010du koja se dogodila u Sibinju, tokom antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine. Glavne uloge tuma\u010de Aleks Kalan\u0111u, Katalin Herlo, Jonuc Karas i Julijan Postelniku. Gluma\u010dku ekipu filma \u010dine i Aleksandru Papadopol, Andi Vaslujanu i Mirela Opri\u0161or. Pro\u0161le godine, dok je jo\u0161 bio u produkciji, Sloboda\u201c je osvojio nagradu \u017eirija na CineLink Industry Days, programu posvec\u0301enom projektima u razvoju u okviru Sarajevskog festivala. Scenario su napisali \u010ce\u010dilia \u0160tefanescu i Tudor \u0110ur\u0111u, po ideji Napoleona Helmisa. Sloboda\u201c je premijerno prikazan na 22. Me\u0111unarodnom festivalu Transilvanija, gde je osvojio nagradu publike za najpopularniji rumunski film u programu. Sarajevo Film Festival je najva\u017eniji i najprofilniji doga\u0111aj u jugoisto\u010dnoj Evropi i jedan od najvec\u0301ih u Evropi. Osnovan je 1995. godine, tokom opsade Sarajeva za vreme rata u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cuveni muzi\u010dki festival „Electric Castle“ nastavlja se danas u zamku Banfi u Boncidi, u \u017eupaniji Klu\u017e (severozapad). Ovogodi\u0161nje izdanje vec\u0301e je nego pro\u0161logodi\u0161nje, ka\u017eu organizatori. Electric Castle 2023 ne nudi ljubiteljima muzike samo umetni\u010dke nastupe, ljudi koji do\u0111u na festival imaju na raspolaganju desetine mesta za jelo, stand-up nastupe, modne izlo\u017ebe i impresivne instalacije. Stotine umetnika iz celog sveta izac\u0301i c\u0301e na 12 bina. Me\u0111u njima su The Chemical Brothers, Iggi Pop, Macklemore, Sigur Ros, Tash Sultana, Peggi Gou, REZZ, George Ezra ili Jamie xx. U 2019. godini Electric Castle\u201d je progla\u0161en za Najbolji evropski festival srednje veli\u010dine\u201d i jedini nudi kompletan do\u017eivljaj kampovanja, a muzika svira 24\/24. Na ovogodi\u0161njem izdanju festivala o\u010dekuje se oko 200.000 posetioca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni inspektorat za vanredne situacije saop\u0161tio je danas da su rumunski vatrogasci intervenisali u \u010detvrtak, kao podr\u0161ka svojim gr\u010dkim kolegama u ga\u0161enju suvog rastinja i \u0161umskih po\u017eara u oblastima severozapadno od Atine (zapadna Atika), gde su radili skoro do ponoc\u0301i. Gotovo 80 vatrogasaca, koji su imali \u0161est ma\u0161ina za ga\u0161enje \u0161umskih po\u017eara, jedan protivpo\u017earni aparat velikog kapaciteta, cisternu za vodu od 30 tona, rezervoar za vodu od 10 tona i prva vozila za reagovanje i komandu pru\u017eili su podr\u0161ku gr\u010dkim snagama, precizira se u saop\u0161tenju Inspektorata. Zapadna Atika je jedno od oblasti koje su najvi\u0161e pogo\u0111ene po\u017earima, a nekoliko naselja je evakuisano.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izuzetni rekordi temperatura okeana, kao i toplotni talasi koji su zahvatili nekoliko regiona na severnoj hemisferi, u\u010dinili su jul na putu da postane najtopliji jul u istoriji merenja, navela je Evropska opservatorija Kopernikus, nakon \u0161to je jun vec\u0301 obele\u017eio sli\u010dan rekord. Veliki regioni ju\u017ene Evrope, Kine i Severne Amerike se vec\u0301 nekoliko dana suo\u010davaju sa ekstremnim vruc\u0301inama i ponekad postaju \u017ertve nasilnih \u0161umskih po\u017eara, kao u slu\u010daju Gr\u010dke, koja odr\u017eava crveni meteo kod, i svih arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta u zemlji, uklju\u010dujuc\u0301i Atinski Akropolj. Oni c\u0301e ostati zatvoreni do nedelje u najtoplijim satima dana. Istovremeno, Gr\u010dka se suo\u010dava sa nekoliko \u0161umskih po\u017eara u oblasti Atine, ali i na ostrvu Rodos, gde je evakuisano nekoliko gradova i odmarali\u0161ta. Rumunski vatrogasci su prisutni i poma\u017eu u ga\u0161enju po\u017eara. Meteorolozi ka\u017eu da c\u0301e u nekoliko zemalja u Evropi temperature u hladu prelaziti i 40 stepeni Celzijusa, a toplotna nelagodnost c\u0301e biti nagla\u0161ena. U Italiji je veoma vruc\u0301e, ali i u \u0160paniji, Francuskoj, Hrvatskoj, Srbiji. Vruc\u0301ine c\u0301e se intenzivirati narednih dana, a Evropska svemirska agencija je navela da bi naredna nedelja mogla da donese najvi\u0161e temperature ikada zabele\u017eene u Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kompanija CFR Marfa saop\u0161tava da je spremna da transportuje velike koli\u010dine \u017eita iz susedne Ukrajine i veruje da c\u0301e od ove delatnosti ostvariti profit. Generalni direktor Danijel Apostolake ka\u017ee da je od maja do\u0161lo do povec\u0301anja transporta \u017eitarica na nivo koji nije dostignut u poslednjih 5 godina. On uverava da CFR Marfa nije u opasnosti od bankrota i da je \u010dak zabele\u017eio operativni profit od preko 1,5 miliona evra u prvih \u0161est meseci godine. Prema stru\u010dnoj \u0161tampi, CFR Marfa trenutno ima tr\u017ei\u0161ni udeo od 33%, ali mora da vrati Ministarstvu finansija i Kompaniji CFR Infrastruktura dug od preko pola milijarde evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta (COSR) Mihaj Kovaliju rekao je u petak da je cilj Rumunije na Evropskom olimpijskom festivalu mladih (FOTE), letnjem izdanju, zakazanom za 23-29. jul u Mariboru (Slovenija), da osvoji 20 medalja. Delegaciju Rumunije \u010dine 92 sportista, koji c\u0301e se takmi\u010diti u 9 disciplina: atletika, ko\u0161arka 3k3, drumski biciklizam, MTB biciklizam, umetni\u010dka gimnastika, rukomet, plivanje, d\u017eudo i tenis. Na poslednjem izdanju Evropskog olimpijskog festivala mladih, odr\u017eanom pro\u0161le godine u Banskoj Bistrici (Slova\u010dka), Rumunija je zauzela 8. mesto u kona\u010dnom plasmanu, sa 19 medalja, uklju\u010dujuc\u0301i 5 zlatnih, 8 srebrnih i 6 bronzanih.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Bukure\u0161tu sastac\u0301e se u ponedeljak kako bi razgovarali o planu fiskalnih mera koje izvr\u0161na vlast namerava da primeni od jeseni kako bi se izbalansirala bud\u017eetska situacija i dobila nova sredstva za obrazovanje i zdravstvo. U me\u0111uvremenu, poslovno okru\u017eenje zahteva transparentnost u preduzimanju mera za smanjenje deficita. Poskupljenja, inflacija i otpu\u0161tanja – […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568837","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n