U sredu meteorolozi su najavili jo\u0161 jedan dan toplotnog talasa. Jutro je bilo pod crvenim meteoalarmom za visoke temperature u Bukure\u0161tu i nekoliko ju\u017enih \u017eupanija. Meteoalarm je objavljen i za jugoistok, gde je u popodnevnim satima bilo iznad 40 stepeni Celzijusa i indeks temperature i vla\u017enosti iznad kriti\u010dnog praga od 80 jedinica. Istovremeno, izdati su narand\u017easti i \u017euti meteoalarm o toplotnom talasu. U utorak su zbog vruc\u0301ine kasnili vozovi i bio je ograni\u010den drumski saobrac\u0301aj za velika prevozna sredstva. S druge strane, na zapadu, severu i u centru zemlje bilo je jakih oluja koje su izazvale zna\u010dajnu materijalnu \u0161tetu. U ovim predelima u sredu je do\u0161lo do znatnog zahla\u0111enja, a dnevne temperature su bile od 23 do 30 stepeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gra\u0111evinski radnici protestovali su u sredu ispred vlade u Bukure\u0161tu protiv namere izvr\u0161ne vlasti da ukine poreske olak\u0161ice zaposlenima u ovom sektoru. Predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka Dumitru Kostin izjavio je da izmene i dopune Fiskalnog kodeksa, koje su predlo\u017eile vlasti, uti\u010du ne samo na gra\u0111evinski sektor, vec\u0301 i na druge kategorije zaposlenih. Op\u0161ti savez sindikata Porodica i Nacionalni sindikalni blok predla\u017eu Vladi paket mera da bi se spre\u010dili efekti ukidanja fiskalnih olak\u0161ica 1. septembra 2023. godine, odnosno: pregovaranje i zaklju\u010divanje kolektivnog ugovora na nivou sektora i postepeno ukidanje fiskalne olak\u0161ice, uz po\u0161tovanje kalendara koji pretpostavlja Nacionalni plan oporavka i otpornosti, po\u010dev od 2025. godine. Predla\u017eu i uskla\u0111ivanje finansijskih izdvajanja za investicione radove koje finansira dr\u017eava ili iz evropskih fondova, kao i izradu politike zarada u sektoru za naredne godine, \u0161to c\u0301e doneti rebalans plata, posebno u privatnom sektoru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski pliva\u010d David Popovic\u0301 (18 godina) plasirao se u polufinale takmi\u010denja na 100 m slobodnim stilom na Svetskom prvenstvu u plivanju u Fukuoki (Japan), nakon \u0161to je zabele\u017eio \u0161esto vreme u seriji koja je odr\u017eana u sredu. U utorak je bio \u010detvrti u finalu na 200 metara slobodnim stilom. Aktuelni svetski \u0161ampion na 100 i 200 m slobodnim stilom, Popovic\u0301 je startovao sa \u010detvrte staze i dominirao u prve tri du\u017eine bazena (150 m), ali je u poslednjih 50 metara neobja\u0161njivo izgubio brzinu i zauzeo tek \u010detvrto mesto, sa vremenom od 1 minut 44 sekunde i 90 stotinki.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar poljoprivrede Florin-Jonuc Barbu predlo\u017eio je u okviru Saveta za poljoprivredu i ribarstvo (AgriFish) u Briselu produ\u017eenje u 2024. godini izuzec\u0301a za sve evropske poljoprivrednike od sprovo\u0111enja zahteva u pogledu plodoreda, odnosno zahteva koji se odnosi na obezbe\u0111ivanje minimalnog procenta poljoprivredne povr\u0161ine posvec\u0301ene neproizvodnim povr\u0161inama ili karakteristikama. Kako se navodi u saop\u0161tenju ministarstva, predlog Rumunije je dobio podr\u0161ku nekoliko dr\u017eava \u010dlanica, s obzirom na produ\u017eenje rata u Ukrajini. \u0160to se ti\u010de upotrebe pesticida, Florin-Jonuc Barbu je naveo da je Rumunija jedna od zemalja \u010dlanica koja koristi jednu od najni\u017eih koli\u010dina aktivne supstance po hektaru u odnosu na evropski prosek. Na marginama Saveta, zvani\u010dnik je, zajedno sa svojim kolegama iz Bugarske, Ma\u0111arske, Poljske i Slova\u010dke, imao sastanak sa evropskim komesarom za poljoprivredu i ruralni razvoj Janu\u0161em Voj\u010dehovskim, kako bi podr\u017eao pro\u0161irenje preventivnih mera Evropske unije na uvoz p\u0161enice, kukuruza, repice i suncokreta poreklom iz Ukrajine do kraja godine. Podsec\u0301amo da je petorica zvani\u010dnika pro\u0161le nedelje u Var\u0161avi potpisala zajedni\u010dku izjavu o potrebi pro\u0161irenja preventivnih mera Evropske unije na ovaj uvoz.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nekoliko zemalja u Evropi je i u sredu bilo pod crvenim meteoalarmom zbog toplotnih talasa, velike opasnosti od po\u017eara ili nepovoljnih vremenskih uslova. U Bugarskoj su meteorolozi najavili oluje sa gradom \u0161irom zemlje, a u Gr\u010dkoj vetar nastavlja da poja\u010dava po\u017eare na ostrvima Rodos, Krf i Evija, kao i na severu poluostrva Peloponez. Gr\u010dko ostrvo Krf stavljeno je u utorak u maksimalnu pripravnost, a vlasti su upozorile da postoji veliki rizik od izbijanja po\u017eara. U \u0160paniji je stotine ljudi evakuisano iz centra atlantskog ostrva Gran Kanarija, gde je po\u017ear koji se brzo \u0161irio vec\u0301 progutao stotine hektara vegetacije. U Italiji je na temperaturama preko 47 stepeni Celzijusa na Siciliji izbilo na desetine po\u017eara, jedan u blizini aerodroma u Palermu, koji je zatvoren. U Francuskoj su vlasti izdale prvo upozorenje o \u0161umskim po\u017earima ovog leta, sa crvenim meteoalarmom na jugu zemlje, posebno oko grada Marseja, na francuskoj rivijeri. A u Turskoj je izbio po\u017ear vegetacije u blizini turisti\u010dkog naselja Kemer.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave objavile su u utorak novi paket vojne pomoc\u0301i Ukrajini, kako bi joj pomogli u ratu sa Rusijom. Kako se navodi u saop\u0161tenju Pentagona, nova tran\u0161a uklju\u010duje municiju za protivvazdu\u0161ne raketne sisteme Patriot i NASAMS, municiju za vi\u0161estruke raketne baca\u010de HIMARS, dronove Hornet, minobaca\u010dke granate, rakete vazduh-zemlja Hidra, oklopna vozila, projektile protiv oklopnih vozila. i druge opreme uzete iz ameri\u010dkih vojnih zaliha. Ova pomoc\u0301 treba da pomogne Ukrajincima da povrate\u201d teritorije koje su okupirale ruske trupe, izjavio je ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken. Od februara 2022. godine, otkako je Rusija napala Ukrajinu i zauzela nove teritorije, Va\u0161ington je ponudio Kijevu desetine paketa vojne pomoc\u0301i, koji zajedno prema\u0161uju iznos od 43 milijarde dolara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova Republike Moldavije Niku Popesku zatra\u017eio je u sredu ograni\u010denje broja ruskih diplomata akreditovanih u Ki\u0161injevu. Kako prenosi Radio Ki\u0161injev, ministar je svoj zahtev motivisao time \u0161to je pokazao da je Republika Moldavija vec\u0301 nekoliko godina meta neprijateljske politike Moskve i da se neke od njih sprovode preko ruske ambasade. Podsec\u0301amo, ambasador Ruske Federacije u Republici Moldaviji Oleg Vasnjecov pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova u Ki\u0161injevu da da obja\u0161njenja, nakon \u0161to je novinarska istraga pokazala da je ruska diplomatska misija instalirala opremu visoke performanse za \u0161pijuniranje i presretanje informacija. Ki\u0161injevska \u0161tampa govori o 28 paraboli\u010dnih antena, jarbola i ure\u0111aja za prenos i prijem, a na zgradama su vi\u0111eni ljudi povezani sa ruskim obave\u0161tajnim slu\u017ebama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nijedna nacija ne mo\u017ee sama da se izbori sa globalnom klimatskom krizom, u izolaciji – rekao je u utorak predsednik rumunskog Senata Nikolaje \u010cuka. On je u\u010destvovao, u Bukure\u0161tu, na ministarskom sastanku organizovanom na osnovu Sporazuma izme\u0111u vlada Azerbejd\u017eana, Gruzije, Rumunije i Ma\u0111arske o strate\u0161kom partnerstvu u oblasti razvoja zelene energije i transporta. U objavi na Fejsbuku, Nikolaje \u010cuka je podsetio da je pro\u0161log decembra, kao premijer, potpisao sporazum izme\u0111u \u010detiri zemlje o izgradnji kabla ispod Crnog mora za transport zelene energije u Evropu. Me\u0111utim, na sastanku ministara energetike Azerbejd\u017eana, Gruzije, Rumunije i Ma\u0111arske u utorak razgovarano je o koracima za realizaciju ovog projekta, koji c\u0301e — rekao je predsednik Senata — doprineti transformaciji Rumunije u regionalnu energetsko \u010dvori\u0161te.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
130 rumunskih vatrogasaca koji poma\u017eu u ga\u0161enju po\u017eara u Gr\u010dkoj odli\u010dno su intervenisali zajedno sa svojim gr\u010dkim kolegama i iz drugih zemalja – izjavio je u utorak \u0161ef Odeljenja za vanredne situacije u Bukure\u0161tu Raed Arafat. On je precizirao da deo rumunskih vatrogasaca interveni\u0161e na ostrvu Rodos. Gr\u010dki premijer Kirijakos Micotakis izrazio je zahvalnost na prisustvu rumunskih vatrogasaca u svojoj zemlji, dok je ministarka turizma Olga Kefalojani poslala poruku u vezi sa situacijom turista na odmoru u Gr\u010dkoj, uveravaju\u0107i u njihovu bezbednost. U Bukure\u0161tu je Ministarstvo ekonomije, preduzetni\u0161tva i turizma preporu\u010dilo Rumunima koji nameravaju da putuju u Gr\u010dku da se pre polaska informi\u0161u o postojec\u0301oj situaciji na svom odredi\u0161tu i da izbegavaju putovanja u oblastima gde ima po\u017eara. Ministarstvo spoljnih poslova obave\u0161tava rumunske dr\u017eavljane koji se nalaze u tranzitu ili nameravaju da putuju u Republiku Gr\u010dku da lokalne vlasti zadr\u017eavaju do 27. jula prognoze u vezi sa meteoalarmima za vruc\u0301inu i najvec\u0301u opasnost od po\u017eara stepena. 4 i 5 , na skali od 1 do 5. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova preporu\u010duje onima koji se nalaze na podru\u010dju gde ima po\u017eara da striktno po\u0161tuju uputstva lokalnih vlasti i da stalno prate zvani\u010dne izvore javnog informisanja. .<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U sredu meteorolozi su najavili jo\u0161 jedan dan toplotnog talasa. Jutro je bilo pod crvenim meteoalarmom za visoke temperature u Bukure\u0161tu i nekoliko ju\u017enih \u017eupanija. Meteoalarm je objavljen i za jugoistok, gde je u popodnevnim satima bilo iznad 40 stepeni Celzijusa i indeks temperature i vla\u017enosti iznad kriti\u010dnog praga od 80 jedinica. Istovremeno, izdati su […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568840","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n