Rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku zatra\u017eio je od svih nadle\u017enih institucija da centralizuju podatke o \u0161tetama izazvanim ekstremnim vremenskim pojavama koje su se poslednjih dana desile na nacionalnom nivou. Nakon toga c\u0301e biti preduzete mere da se \u0161teta sanira i da se ona ubuduc\u0301e izbegne – naveo je portparol izvr\u0161ne vlasti. Prema podacima Generalnog inspektorata za vanredne situacije, vi\u0161e od 50 lokaliteta u 19 \u017eupanija i u glavnom gradu Bukure\u0161tu pogo\u0111eno je ove nedelje olujama i obilnim padavinama. Nekoliko ljudi je izgubilo \u017eivot, a o\u0161tec\u0301ene su kuc\u0301e, zgrade i automobili.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska vlada usvojila je Nacionalni plan za prevenciju i borbu protiv raka. Novi program favorizuje brz pristup pacijenata preventivnim merama, dijagnostici, le\u010denju i palijativnim uslugama. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da c\u0301e se ulagati u onkologiju, a usluge od kojih c\u0301e pacijenti imati koristi bic\u0301e u potpunosti izmirene, uklju\u010dujuc\u0301i i naprednu radioterapiju. On je precizirao i da c\u0301e Vlada razviti i fond za inovacije, \u010diji \u0107e glavni korisnici biti onkolo\u0161ki pacijenti, a plan c\u0301e se primenjivati u etapama, u narednih 5 godina. Predstavnici Saveza udru\u017eenja obolelih od raka kritikovali su, me\u0111utim, nepostojanje metodolo\u0161kih pravila za primenu ovog plana, bez kojih se, ka\u017eu, ne zna koliko c\u0301e proc\u0301i od postavljanja dijagnoze do po\u010detka efikasnog le\u010denja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161i kasacioni i pravosudni sud iz Bukure\u0161ta je u \u010detvrtak zadr\u017eao pravosna\u017enu odluku o osloba\u0111anju dvojice biv\u0161ih oficira Sekuritate (politi\u010dke policije u komunisti\u010dkom periodu), Marina Prvuleskua i Vasilea Hodi\u0161a, optu\u017eenih za mu\u010denje disidenta Georgea Ursua. U po\u010detku im je su\u0111eno za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. Gra\u0111evinskog in\u017eenjera, pesnika i pisca Georgija Ursua istra\u017eivala je Sekuritatea 80-ih godina, nakon \u0161to je slao pisma Slobodnoj Evropi i zato \u0161to je vodio dnevnik u kojem je bele\u017eio strahote komunisti\u010dkog rukovodstva. U periodu od januara do novembra 1985. godine bio je predmet informativne i sudske istrage za dela ili \u010dinjenice koje su smatrane neprijateljskim prema komunisti\u010dkom re\u017eimu, a uhap\u0161en je u septembru 1985. godine. Umro je dva meseca kasnije, nakon batina koje je dobio u pritvoru. Nakon odluke Visokog kasacionog suda i pravde u \u010detvrtak, ministarka Alina Gorgiu izjavila je da ne bi \u017eelela da prisustvuje prihvatanju bilo kakvog oblika represije i torture. Istovremeno, nevladina organizacija Grupa za socijalni dijalog smatra da je odluka Vrhovnog suda da oslobodi mu\u010ditelje disidenta Georgea Ursua najradikalniji pravni oblik rehabilitacije komunisti\u010dkog totalitarizma. Tu\u017eioci u ovom slu\u010daju razmatraju moguc\u0301nost vanredne \u017ealbe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu pozdravlja usvajanje u \u010detvrtak, od strane ameri\u010dkog Senata, Zakona o odobrenju bud\u017eeta za odbranu Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, koji uklju\u010duje i nacrt zakona o strategiji bezbednosti Crnog mora. Glasanje ameri\u010dkog Senata predstavlja novi signal o sna\u017enoj, dvopartijskoj podr\u0161ci koju bezbednost Crnog mora, kao regiona od strate\u0161kog zna\u010daja za evroatlantsku zajednicu, u\u017eiva na nivou Kongresa, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova. Navedeni izvor isti\u010de da se ovaj signal pridru\u017euje va\u017enim odlukama za oblikovanje strate\u0161kog okvira za pribli\u017eavanje crnomorskom regionu od strane administracije Va\u0161ingtona, uklju\u010dujuc\u0301i prac\u0301enje dijaloga i bliske konsultacije sa Rumunijom\u201c. Nacrt zakona koji je odobrio Senat trebalo bi da bude posredovan, dalje, tokom septembra, sa verzijom zakona koja je vec\u0301 usvojena u Predstavni\u010dkom domu. Podsec\u0301amo da se u zakonodavnoj proceduri iu Predstavni\u010dkom domu nalazi predlog zakona sli\u010dan Zakonu o bezbednosti Crnog mora (Black Sea Securitz Act), koji nudi povoljne izglede da njegov tekst bude uzet u postupku posredovanja u kona\u010dnoj verziji koja c\u0301e biti upuc\u0301ena na promulgaciju predsedniku D\u017eou Bajdenu. .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dva nova stara\u010dka doma za
\nstarije sa problemima identifikovana su u \u010detvrtak u Rumuniji, jedan u \u017eupaniji
\nMure\u0161 (centar) i jedan ilegalni u Voluntari, blizu Bukure\u0161ta. U Mure\u0161u je
\nprona\u0111eno 7 osoba koje su dr\u017eane u neprikladnim uslovima u podrumu, pored 23
\nkoje se nalaze u slu\u017ebenim dokumentima azila. Slu\u010daj sada istra\u017euje policija.
\nRazre\u0161eni su \u017eupan i pod\u017eupan. Podsec\u0301amo, pre nekoliko nedelja u Rumuniji je
\nizbio skandal azila strave, kako su ih mediji nazvali, u kojima su nehumano
\ntretirani stari ili invalidi. Tu\u017eioci Direkcije za borbu protiv organizovanog
\nkriminala i terorizma su se potom uputili u tri takva doma u blizini Bukure\u0161ta,
\nizvr\u0161ili pretrese i doveli nekoliko osumnji\u010denih na saslu\u0161anja. Ministar rada i
\nministar porodice tada su podneli ostavke. S druge strane, Uprava za
\nkazneno-popravne ustanove odlu\u010dila je da izvr\u0161i proveru Edukativnog centra
\nBuzia\u0161 (zapad), namenjenog za resocijalizaciju maloletnika i mladih koji su
\npo\u010dinili krivi\u010dna dela, nakon \u0161to je tamo zadr\u017eani mladic\u0301 brutalno pretu\u010den od
\nstrane nadzornih policajaca. Ministar pravde podneo je krivi\u010dnu prijavu u ovom
\nslu\u010daju i razre\u0161io rukovodstvo Centra.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu upozorava rumunske dr\u017eavljane koji borave ili nameravaju da putuju u Gr\u010dku da lokalne vlasti danas dr\u017ee na visokom nivou rizik od \u0161umskih po\u017eara u nekoliko oblasti u zemlji. Posebno je ozbiljna situacija na ostrvu Rodos, gde se nalaze i 92 rumunska vatrogasca. Kako bi \u0161to bolje odgovorila na pojavu koja iz godine u godinu raste, Evropska komisija je najavila da c\u0301e stvoriti sopstvenu flotu aviona opremljenih za ga\u0161enje po\u017eara, za ovu svrhu nabaviv\u0161i 12 takvih letelica. Oni c\u0301e biti pozicionirani u evropskim zemljama u slivu Sredozemnog mora, gde se javlja najvi\u0161e po\u017eara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e izvr\u0161na vlast iz Bukure\u0161ta sledec\u0301e nedelje objaviti niz fiskalnih mera za povec\u0301anje prihoda dr\u017eavnog bud\u017eeta i smanjenje deficita. Mere bi podrazumevale ukidanje oko 200.000 nepopunjenih mesta u bud\u017eetskom aparatu, reorganizaciju pojedinih ministarstava i spajanje pojedinih njima podre\u0111enih institucija. Kako bi ispunili cilj deficita od 4,4% bruto doma\u0107eg proizvoda, vladajuc\u0301a koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) razgovara, izme\u0111u ostalog, o eliminisanju nekoliko izuzetaka od plac\u0301anja doprinosa za zdravstvo u sektorima kao \u0161to su IT, gra\u0111evinarstvo i poljoprivreda, ali i o zadr\u017eavanju samo dve stope PDV-a, jedne od 9% i druge od 19%. Lideri koalicije analiziraju i opciju uvo\u0111enja poreza od 1% za imovinu koja ima vec\u0301u vrednost od 500.000 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tri rumunska tima igrala su u \u010detvrtak uve\u010de u preliminarnim utakmicama Konferens Lige Evrope. Sepsi OSK Sfantu George (centar) pobedio je, u gostima, rezultatom 2-0 u me\u010du protiv bugarskog tima TSKA Sofija. Revan\u0161 me\u010d igra se 3. avgusta u Sepsi OSK Areni u Sfantu Georgeu. A \u0161ampion Rumunije Farul Konstanca (jugoistok) je na svom terenu savladao jermenski tim Urartu sa 3-2. Revan\u0161 je zakazan, u gostima, 3. avgusta. Biv\u0161i \u0161ampion CFR Klu\u017e (severozapad) zavr\u0161io je nere\u0161eno, na svom terenu, sa turskom ekipom Adana Demirspor, 1-1. Revan\u0161 je na programu u Adani, 3. avgusta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku zatra\u017eio je od svih nadle\u017enih institucija da centralizuju podatke o \u0161tetama izazvanim ekstremnim vremenskim pojavama koje su se poslednjih dana desile na nacionalnom nivou. Nakon toga c\u0301e biti preduzete mere da se \u0161teta sanira i da se ona ubuduc\u0301e izbegne – naveo je portparol izvr\u0161ne vlasti. Prema podacima Generalnog inspektorata za […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568842","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n