U Rumuniji su od danas ograni\u010dene kvote komercijalnih dodataka za 14 grupa prehrambenih proizvoda na period od tri meseca. Hitnu uredbu o zaustavljanju povec\u0301anja cena osnovnih \u017eivotnih namirnica Vlada je odobrila krajem juna. Me\u0111u namirnicama koje c\u0301e koristiti ovaj popust su: mle\u010dni proizvodi, meso, povrc\u0301e i voc\u0301e. Prema re\u010dima nadle\u017enih, poljoprivrednici nec\u0301e imati ograni\u010denja u odre\u0111ivanju cena i nec\u0301e ni na koji na\u010din intervenisati u njihovom fiksiranju na tr\u017ei\u0161tu. Nepo\u0161tovanje zakona ka\u017enjava se kaznama 20.000 do 400.000 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je po\u010deo program „Rabla Local“, novi na\u010din kojim vlasti predla\u017eu da se iz prometa uklone zaga\u0111ujuc\u0301i automobili. Pored novca Ministarstva za \u017eivotnu sredinu, koji predstavlja 80%, lokalne vlasti doprinose 20%. Ako je prva faza programa, zapo\u010deta u aprilu, bila namenjena registraciji op\u0161tina, sada je red na gra\u0111ane da podnesu prijave. Rok za prijavu je 31. avgust ili do utro\u0161ka izdvojenog bud\u017eeta. Broj korisnika po svakoj administrativno-teritorijalnoj jedinici utvr\u0111en je prema broju stanovnika. Program je trebalo da po\u010dne vec\u0301 2022. godine, ali je nekoliko puta odlagan. Vi\u0161e o ovome nakon vesti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pod pokroviteljstvom predsednika Klausa Johanisa, 6. septembra u glavnom gradu Rumunije bic\u0301e odr\u017ean novi sastanak Samita Inicijative tri mora, saop\u0161teno je u Bukure\u0161tu. Narednog dana, tako\u0111e u prestonici, bic\u0301e odr\u017ean Poslovni forum Inicijative tri mora. Glavni domac\u0301ini ovog doga\u0111aja bic\u0301e predsednik Senata Nikolae \u010cuka i predsednik Vlade Mar\u010del \u010colaku. Inicijativa tri mora okuplja 12 dr\u017eava \u010dlanica Evropske Unije koje se nalaze na prostoru izme\u0111u Balti\u010dkog, Crnog i Jadranskog mora. Zemlje \u010dlanice su Austrija, Bugarska, Hrvatska, \u010ce\u0161ka, Estonija, Ma\u0111arska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slova\u010dka i Slovenija. Jedna od glavnih tema o kojoj c\u0301e se razgovarati u septembru u Bukure\u0161tu bic\u0301e politi\u010dka i ekonomska podr\u0161ka Ukrajini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iz Grani\u010dne policije saop\u0161tavaju da su na rumunskim granicama sve vec\u0301e gu\u017eve, uprkos dodatnim merama kontrole saobrac\u0301aja. Ovo je period kada se Rumuni iz inostranstva vrac\u0301aju kuc\u0301i da provedu odmor sa porodicom i prijateljima, a oni iz zemlje odlaze na destinacije za odmor van granica. Nadle\u017eni najavljuju i za avgust da \u0107e se prilago\u0111avati situaciji, ali voza\u010dima preporu\u010duju da koriste sve grani\u010dne prelaze. Portparol grani\u010dne policije Arad, Aleksandru Dinka, saop\u0161tio je da su nalo\u017eene mere za dopunu osoblja grani\u010dne policije do maksimalnog kapaciteta koji dozvoljava infrastruktura svakog prelaza, odnosno dodavanje kontrolnih arterija u zavisnosti od konfiguracije grani\u010dne policije i dinamike saobrac\u0301ajnih vrednosti. Istovremeno, dodaje zvani\u010dnik, ako situacija bude zahtevala, koristic\u0301e se i mobilne kontrolne stanice kako bi se grani\u010dna kontrola obezbedila u optimalnim parametrima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je stopa nezaposlenosti u junu 2023. godine iznosila 5,4%, \u0161to je za 0,1 procentni poen manje u odnosu na majsku stopu, saop\u0161tio je danas Nacionalni institut za statistiku. Prema podacima Instituta, procenjeni broj nezaposlenih za mesec jun iznosio je skoro 445 hiljada lica, \u0161to je manje kako u odnosu na prethodni mesec, tako i u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Stopa nezaposlenosti mu\u0161karaca prema\u0161ila je stopu nezaposlenosti \u017eena za 0,8 procentnih poena. Istovremeno, navodi Institut, stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godine) i dalje je na visokom nivou, oko 22%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarka pravde Alina Gorgju sastala se sa ambasadorkom Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Bukure\u0161tu Ketlin En Kavalek. Me\u0111u temama o kojima se razgovaralo bile su bilateralna pravosudna saradnja, borba protiv trgovine ljudima i digitalizacija pravosudnog sistema u Rumuniji. Ministar pravde je naveo da je partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama neophodnost za unapre\u0111enje ljudskih prava i vladavine prava. Rumunski zvani\u010dnik je pozdravio veoma dobar nivo bilateralne saradnje u oblasti pravosu\u0111a, predla\u017euc\u0301i nove teme za saradnju, kao \u0161to je pravno obrazovanje u \u0161kolama u Rumuniji. Ministar pravde je ukazao i na zna\u010daj predvidivog zakonodavstva za razvoj poslovnog ambijenta i podsticanje stranih direktnih investicija u rumunsku privredu. Alina Gorgju je pokazala da Rumunija ostaje posvec\u0301ena borbi protiv korupcije i primeni preporuka Izve\u0161taja o vladavini prava za 2022. godinu i Venecijanske komisije. Povodom pitanja o trgovini ljudima, Alina Gorgju je navela da je Ministarstvo pravde ispunilo svoje obaveze prema Izve\u0161taju o trgovini ljudima za 2022. godinu i drugim izve\u0161tajima o zemlji u ovoj oblasti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski sportisti osvojili su u ponedeljak pet novih medalja, tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu, na Igrama Frankofonije u Kin\u0161asi u Kongu. U rvanju Rumuni su osvojili dve zlatne medalje, jednu srebrnu i jednu bronzanu. Zlato je osvojila i stonoteniska reprezentacija, posle finala sa Tunisom. Rumunija je u nedelju osvojila tri medalje – dve zlatne i jednu srebrnu – u takmi\u010denju u rvanju slobodnim stilom. Tako je Rumunija ostala na prvom mestu u ukupnom plasmanu medalja, sa 7 zlatnih, 2 srebrne i 4 bronzane, a slede Maroko i Kamerun. Rumunija u\u010destvuje sa 57 sportista (atletika, \u017eenska ko\u0161arka, rvanje slobodnim stilom i afri\u010dko rvanje, drumski biciklizam, stoni tenis i d\u017eudo) na 9. izdanju Igara Frankofonije, koje se odr\u017eava od 28. jula do 6. avgusta, u Kin\u0161asi, Kongo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U VTA hijerarhiji, Rumunija trenutno ima \u010detiri predstavnice me\u0111u 100 najboljih teniserki sveta. Sorana Krstja ostaje na 32. mestu, a Irina Begu na 41. Ana Bogdan je pala za osam pozicija i sada je na 47. mestu. Simona Halep, privremeno suspendovana nakon pozitivnog antidoping testa na US Openu 2022. godine, pala je dve pozicije, i trenutno zauzima 56. mesto. U hijerarhiji dublova svoje pozicije zadr\u017eavaju Gabrijela Ruse i Monika Nikulesku, na 39. odnosno 48. mestu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji su od danas ograni\u010dene kvote komercijalnih dodataka za 14 grupa prehrambenih proizvoda na period od tri meseca. Hitnu uredbu o zaustavljanju povec\u0301anja cena osnovnih \u017eivotnih namirnica Vlada je odobrila krajem juna. Me\u0111u namirnicama koje c\u0301e koristiti ovaj popust su: mle\u010dni proizvodi, meso, povrc\u0301e i voc\u0301e. Prema re\u010dima nadle\u017enih, poljoprivrednici nec\u0301e imati ograni\u010denja u […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568844","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n