Vi\u0161e \u017eandarma, me\u0111u kojima i biv\u0161e rukovodstvo rumunske \u017dandarmerije, upuc\u0301eno je na sud u Dosijeu 10. avgusta\u201c, 5 godina nakon nasilja na protestu dijaspore odr\u017eanog 10. avgusta 2018. godine u Bukure\u0161tu. Oni su optu\u017eeni za nasilno pona\u0161anje ili sau\u010desni\u0161tvo u istom. Vojni tu\u017eioci napominju da je tada\u0161nja uprava \u017dandarmerije nalo\u017eila pot\u010dinjenim \u017eandarmima da silom interveni\u0161u kako bi rasterali demonstrante. Radnje okrivljenih dovele su, prema re\u010dima istra\u017eitelja, ne samo do ograni\u010davanja slobode okupljanja i prava na fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet demonstranata, vec\u0301 i do fizi\u010dkih patnji ili povreda koje su zahtevale medicinsku negu. Tu\u017eioci preciziraju i da su \u017eandarmi delovali ne samo protiv ljudi koji su nasilno demonstrirali, vec\u0301 i protiv mirnih demonstranata koji su \u010dinili ogromnu vec\u0301inu okupljenih. Vi\u0161e od 300 u\u010desnika protesta koji je tada okupio desetine hiljada Rumuna u ovom slu\u010daju tra\u017ei moralnu i materijalnu \u0161tetu. Dosije c\u0301e biti re\u0161en u Vojnom sudu u Bukure\u0161tu. U tom kontekstu, Zajednica Declic tra\u017ei od suda da hitno sudi u ovom slu\u010daju, s obzirom da je do zastarelosti ostalo samo tri godine, a krivci bi mogli da izbegnu kaznu. \u010clanovi Zajednice Declic najavljuju i da c\u0301e u \u010detvrtak, 10. avgusta, demonstrirati u Bukure\u0161tu tra\u017eec\u0301i pravdu za \u017ertve zlostavljanja \u017eandarma 2018. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle objavljivanja obrazlo\u017eenja o neustavnosti pojedinih \u010dlanova projekta o specijalnim penzijama, poslanici \u0107e biti pozvani sa odmora da izmene zakon u skladu sa zahtevima Ustavnog suda, izjavio je premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku. On je na jednoj privatnoj televiziji izjavio da c\u0301e, najpre, o zahtevima ustavnih sudija rumunske vlasti razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije u Briselu. Mar\u010del \u010colaku je izjavio da c\u0301e ovog meseca otic\u0301i u Brisel, gde namerava da ponovo pregovara o nekim odredbama Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, kao i o ciljnom bud\u017eetskom deficitu od 4,4%. Vlada bi \u017eelela da Evropska izvr\u0161na vlast prihvati nivo od 5% bruto doma\u0107eg proizvoda. Premijer iz Bukure\u0161ta je objasnio da bi, bez plana smanjenja rashoda bud\u017eeta i povec\u0301anja prihoda, deficit prema\u0161io 6,2%, \u0161to bi moglo da dovede do blokade evropskih fondova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Sinaji, u centru Rumunije, danas po\u010dinje 24. izdanje Me\u0111unarodnog festivala Enesku i muzika sveta. Koncerti se odr\u017eavaju u kazinu Sinaja, u Gradskom muzeju, u Spomen kuc\u0301i \u0110or\u0111e Enesku, u parku Dimitrie Gika i u Katoli\u010dkoj crkvi. Prema re\u010dima organizatora, re\u010d je o festivalu posvec\u0301enom mladima i omladinskim orkestrima i, pre svega, izvo\u0111a\u010dima koji pobe\u0111uju na domac\u0301im i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima, ali i afirmisanim rumunskim i stranim umetnicima koji dolaze i u\u010destvuju u obuci mladih rumunskih muzi\u010dara u okviru ovog rumunskog projekta. Doga\u0111aj c\u0301e se zavr\u0161iti 31. avgusta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Sorana Krstja debitovala je uspe\u0161no na VTA 1.000, turniru u Montrealu, sa ukupnim nagradama od skoro 2.800.000 dolara. Ona je savladala Francuskinju Varvaru Gra\u010devu u dva seta, 6-4, 7-6, u me\u010du odigranom u ponedeljak. Reprezentativka Rumunije c\u0301e u drugom kolu imati za protivnicu pobednicu u susretu Karoline Muhove iz \u010ce\u0161ke i Ruskinje Anastasije Potapove. Ukoliko pro\u0111e u naredno kolo, Sorana Krstja bi u osmini finala mogla igrati sa Poljakinjom Igom Svijatek, liderkom VTA rang-liste, koja c\u0301e direktno igrati u drugom kolu, protiv \u010cehinje Karoline Pli\u0161kove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je letnje Svetske univerzitetske igre u \u010cengduu (Kina) zavr\u0161ila sa tri medalje: jednom srebrnom i dve bronzane. Pliva\u010d Andrej Angel osvojio je srebrnu medalju u disciplini 50 m le\u0111no. Tako\u0111e u pliva\u010dkoj disciplini, ali na 100 m le\u0111no, Denis Popesku je osvojio bronzanu medalju, a atleti\u010dar Mihaj-Sorin Dringo tako\u0111e je osvojio bronzu na 400 metara. Rumuniju je predstavljalo 40 sportista u 5 disciplina (atletika, ko\u0161arka – \u017eenska i mu\u0161ka -, ritmi\u010dka gimnastika, plivanje i stoni tenis) na 31. izdanju Svetskih letnjih univerzitetskih igara, odr\u017eanih u periodu od 28. jula do 8. avgusta u \u010cengduu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
100 rumunskih vojnika, koji su u poslednja \u010detiri meseca branili vazdu\u0161ni prostor Severnoatlantske alijanse u Litvaniji, vratilo se u utorak u zemlju. Bilo je na desetine misija u kojima se ruski Suhoj opasno pribli\u017eio NATO prostoru, a Rumuni su ih presreli borbenim avionima F16. Pored rumunskih pilota bili su i vojnici iz Portugalije. NATO stalno \u0161alje takve misije u Litvaniju, posebno zato \u0161to ova savezni\u010dka dr\u017eava nema borbene avione. Osim toga, to je tako\u0111e podru\u010dje gde Rusi \u010desto forsiraju vazdu\u0161ni prostor Severnoatlantske alijanse. Pre 16 godina, Rumunija je tako\u0111e imala misije vazdu\u0161ne policije u Litvaniji, sa avionima MiG-21 LanceR<\/p>\n
Rumunija je spremna da pru\u017ei stru\u010dnu pomoc\u0301 i podr\u0161ku Nacionalnoj vojsci Republike Moldavije, potvrdio je ministar nacionalne odbrane An\u0111el Tilvar u Ki\u0161injevu, u razgovorima koje je u ponedeljak vodio sa kolegom iz susedne zemlje Anatolijem. Nosatijem. Vojnici moldavske vojske dobili su od Rumunije kevlarske \u0161lemove, pancire i terenska vozila. Donacija je deo kontinuiranih napora Rumunije da podr\u017ei modernizaciju odbrambenih struktura ove dr\u017eave. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva odbrane u Bukure\u0161tu, dvojica zvani\u010dnika su govorila i o aspektima u vezi sa evolucijom bezbednosnog okru\u017eenja u regionu, kao rezultatom agresorskog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine, sa naglaskom na situacije izazvane ruskim bombardovanjem luka Ukrajine sa reke Dunav, u blizini granica sa Rumunijom i Republikom Moldavijom.<\/p>\n
U \u017eupaniji Hunedoara u zapadnoj
\nRumuniji, novi vlasnik termoelektrane Mintia predstavio je plan od preko
\nmilijardu evra koji \u017eeli da realizuje u ovoj jedinici. To je najvec\u0301a
\ninvesticija u energetski sistem u Rumuniji. Termoelektranu je rumunska dr\u017eava
\nprodala jordanskoj grupi, a nova elektrana bic\u0301e gotova do kraja 2026. godine i
\nproizvodic\u0301e 1.700 megavata. U periodu izgradnje bilo bi zaposleno preko 1.200
\nljudi. Termoelektrana iz Mintije u\u0161la je u ste\u010dajni postupak 2019. godine i
\nstavljena je u konzervaciju u leto 2021. godine, zbog nedostatka potrebnih
\ninvesticija da bi mogla da ispo\u0161tuje ekolo\u0161ke propise Evropske unije. Ministar
\nenergetike Sebastijan Burdu\u017ea sada ka\u017ee da c\u0301e to biti najefikasnija elektrana u Evropi, sa
\nefikasno\u0161c\u0301u od 64%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i socijaldemokratski
\nministar finansija Darius Valkov bic\u0301e izru\u010den Rumuniji na odslu\u017eenje
\n\u0161estogodi\u0161nje zatvorske kazne na koju je osu\u0111en u slu\u010daju korupcije. Rumunska ministarka
\npravde Alina Gorgju saop\u0161tila je da je Vrhovni kasacioni sud Italije u utorak
\nodbio \u017ealbu Valkova na odluku Apelacionog suda u Napulju, koji je prethodno
\nnalo\u017eio izru\u010denje politi\u010dara. Darius Valkov je pobegao iz Rumunije u Italiju
\nkako bi izbegao izvr\u0161enje kazne koju je dobio za trgovinu uticajem i pranje
\nnovca. Italija je evropska zemlja u kojoj je nekoliko rumunskih dr\u017eavljana
\nna\u0161lo uto\u010di\u0161te u poku\u0161aju da izbegne kazne izre\u010dene naj\u010de\u0161c\u0301e u slu\u010dajevima
\nkorupcije.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi talas ekstremnih vruc\u0301ina ovih dana poga\u0111a \u0160paniju. Ovo je \u010detvrti toplotni talas ovog leta. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije, u mnogim oblastima na jugu bic\u0301e preko 44 stepena Celzijusa. U Portugalu je tako\u0111e veoma vruc\u0301e, a zbog su\u0161e rizik od \u0161umskih po\u017eara u narednim danima po\u010dinju da budu veoma visoki. Nasuprot tome, severna Evropa do\u017eivljava obilne ki\u0161e. Najpogo\u0111enije zemlje su \u0160vedska i Norve\u0161ka, gde su padavine dovele do iskakanja voza iz \u0161ina i plavljenja nekoliko puteva. Meteorolozi u ovim zemljama objavili su crvene meteoalarme koji su na snazi nekoliko dana ove nedelje. Obilna ki\u0161a padala je i u Sloveniji, zemlji koja se suo\u010dava sa najgorim poplavama u poslednjih nekoliko decenija. Vlada u Ljubljani objavila je smrt najmanje \u0161est osoba. \u0160teta se procenjuje na pola milijarde evra. Nevreme prac\u0301eno jakim udarima vetra, jakom ki\u0161om i gradom pogodilo je i balti\u010dke dr\u017eave \u2013 Estoniju, Letoniju i Litvaniju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e \u017eandarma, me\u0111u kojima i biv\u0161e rukovodstvo rumunske \u017dandarmerije, upuc\u0301eno je na sud u Dosijeu 10. avgusta\u201c, 5 godina nakon nasilja na protestu dijaspore odr\u017eanog 10. avgusta 2018. godine u Bukure\u0161tu. Oni su optu\u017eeni za nasilno pona\u0161anje ili sau\u010desni\u0161tvo u istom. Vojni tu\u017eioci napominju da je tada\u0161nja uprava \u017dandarmerije nalo\u017eila pot\u010dinjenim \u017eandarmima da silom interveni\u0161u […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568849","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n